Стражилово

523

Дитрих слеже раменима. — Пролази, као сенка — одазва се — не гоиори ништа . . . шта ћу опазити ?... — Гледај ноћу, као мачак! — прекиде напрасито војвода. — Слушај кроз зид! Завируј јој у мисли!... Главом ћеш ми одговарати !. . . Див опет слеже раменима. — Биће!... — рече кратко. Запали буктињу и даде ју војводи, отварајући врата у подземне подруме. Борковиц скочи и оздо се још једном осврну на Дитриха...

— У мисли јој завируј! — понови. — А ако шта опазиш, у тамницу ... на смрт. — Биће!... — промумла опет Дитрих, затварајући тешка врата. Моја ће глава остати читава... Задрма њом, као да се хтеде уверити, стоји ли чврсто на раменима. Уста му се искривише подругљивим осмехом. —- Куцнуће и теби час — шапну — а биће страшан!.. . Узе секиру у руке и стаде се полако шетати, бацајући кад и када погледе на ону страну, где беху Мартине собе.

(Наставиће се)

КАКО ПОСТАЈУ ДИЈАМАНТИ

седници француске академије. што је била & у Паризу 6 фебруара 1893 год., јавио је чувени хемичар Моасан, да му је пошло за руком те је у своме лабораторију направио нраве дијаманте. Са свију страна су му честитали, штоје решио задатак, којим се занимају најславнији испитивачи ево већ сто година. Но испитамо ли поближе оно, гато је објавио Моасан, наћи ћемо, да је он у вештачком прављењу дијаманата учинио додуше велик корак у напредак, но да још није дошао до краја у решавању тога задатка. Како постаје то светло и сјајно драго камење, што га дијамантом зовемо, још је увијено у тајанствен вео. Обично се каже, да је дијаманат чист кристалисан угљеник. Но то опште правило ваља мало поткресати. Угљеник се појављује у природи у разним кристалним облицима. Графит — срце наших писаљака — јесте скуп угљеникових кристала, па ипак, како ли је велика разлика. међу њиме и дијамантом! Кристали графитови су по хексагоналном кристалном систему, а дијамантови су по октаедричном; графиту је густина 2"0, дакле двапута је тако тежак као дестилисана вода, а дијамантова је 3*5; графит је мекан, јер се таре о артију — њиме пишемо, дијаманат је пак најтврђе тело! Кристалисан угљеник појављује се дакле у два сасвим различна облика. Но ми бисмо грешили, кад бисмо узели, да је графит и дијаманат баш чист угљеник. И у графиту и у дијаманту има и других материја, и ако у врло мајушној мери. Као што је познато, има више врста обојадисаних дијаманата: има жутих, плавих, црвенкастих дијаманата, мрких у разним нијансама ; шта

више нађено је и црних, ређе сасвим црних. Бели или као вода чисти дијаманти врло су ретки, управо најређи су. Разно обојадисани дијаманти имају своју боју од разних страних материја, које су као уткане у угљеникову масу, и најбољи научници, ко.ји познају дијаманат, држе, да је супстанција, која бојадише, састављена из спојева метала, гвожђа и титана. У Бразилији и доцније на предгорју Добре Наде у јужној Африци нађене такозване црне дијаманте држали су у први мах за смесу дијаманта и угља, па зато су их и прозвали корбонадо. Но тачнијим испитивањем дознало се, да су ти црни дијаманти скуп веома мајушних црних дијамантових кристала, који се слободним оком не могу разазнати. Угља у карбонаду нема, црна боја је од додатка гвожђа и титана. Напротив у гомили црних дијамантових кристалића налазе се кадикад усамљени бели кристалићи. Када се поближе дознало, какве је природе дијаманат, учени су људи дошли до тога уверења, да ће кад тад поћи за руком, дијаманте и вештачки чинити у лабораторију; ради тога треба само да растворимо чврсти угљеиик, на да буде течан, за тим да га оставимо да се кристалише — сасвим онако, како се кристалише стипса, када је бацимо у врелу воду, па се раствори. Када се такав раствор стипсин расхлади, појављују се кристали од стипсе. Но угљеник се врло тешко раствара; баци угаљ у воду, у киселине, у цеђ — остаје не промењен. Но од неког времена зна се, да се угљеник раствара у истопљеном гвожђу; у тој ватреној маси угљеник се тако раствара, као што се стипса раствара у