Стражилово

524

врелој води. Охлади ли се та гвожђана маса, смрзне се, угљеник мора се иојављивати у крисгалној форми. Па збиља, тако и бива. У нашим топијоницама, где се гвожђе топи, понавља се тај процес сваки дан, само што угљеникови кристали, који се том приликом појављују, пису дијаманат, него графит. Угаљ се појављује у облику мрко црних листића, и то је прави графит. А како је густина графиту 2'0 а дијаманту 3'5, то су минералози дошли на ту мисао, да ће моћи и дијаманте начинити, само ваља ићи за тим, дау растопљеном металу растворени угљеник крнсталигае под великим притиском. Па тим је путем пошао Моасап. У своме послу употребио је електричну топијоницу, у којој је температура оООО 0 С, за тим је узео такве металне смесе, које се јако скупе, кад се смрзну, у којима је дакле угљеник пI>д великим притиском. Када је Моа,сан чврсте те металне масе })азбио, нашао је у њима мајушне црне кристале, који су имали структ.уру и тврдоћу дијамаитову, а ск.оро и његову густину. По у тој нрилици добивени кристалићи били су сни скупа мање од једнога грама, па зато је тегако кемиски испитивати те у лабораторију добивене камичке, те и резултати тих испитивања не могу бити баш сасвим поуздани; јога је увек питање, да ли је Моасан добио баш нраве црне дијаманте, онакве, какви су нађени на Борнеу, или врсту дијаманта, какав је карбонадо. Па и вештачко прављење самога карбонада мора се рећи да је велик напредак; пође ли то једаред за руком, онда ће се па скоро моћн вепттачки правити у лабораторију и бели и обојадисани дијаманти. За трговииу драгим камењем за сад је откриће Моасаново без даљих последица. Карат (0'205 грама) ситних неуглачаних дијаманата стаје данас на предгорју у јужној Африци до 15 фор. Прашина од дијаманта, коју је Моасан добио, састављена је С. 1''а1кепТ10гаГ

из тако сићушних камичака, да се никако не могу опазити, шта више, тек се увећагм лупом могу разазнати; и оно мало црних дијаманата, што је Моасан вештачки у своме лабораторију начинио, стаје Моасана неких 5000 фор. — толико је трошка имао нри своме испитивању. И ако дакле Моасанови иокушаји немају за сад практичне вредности, тек су за науку врло важни, јер смо тиме поприлично загледали у прилике, где и како су и постајали а и данас постају дијаманти у великој природној радијоници. Знамо да унутри у земљи има силна гвожђа, шта више неки говоре и о гвозденој језгри земљиној. У вулканским се процесима топе разни метали у утроби земљиној. па то бива често јога и под великим притискпм, а кадикад те растопљене масе крче себи пута и до повргаине земљине. У тим приликама, када се тоие и смрзавају металне масе, могуће је да у нрироди постају дијаманти, који у ужасним ерупцијама долазе на повргаину земљипу. Места, где има дијаманта, још су слабо геолошки испитана. Још најб ље су позната дијамантска поља на иредгорју у јужној Африци, где се често налазе као у неким котлинама налик на вулкапске кратере. У тим необичним котлинама има нека плављива земља, измешана многобројним, ћошкастим разбаченим камењем разних врста, па у тој плавој земљи налазе се дијаманти. Свакојако су те котлине вулканског порекла. У другим дијамантским пољима има поред гвожђа још и тешких метала, као злата и платине, који су зацело из утробе земљине доспели горе иа иовршину. По томе је врло вероватно, да се дијаманти стварају у гвожђаној утроби земљиној, да тамо има још много дијаманата, и да ти само у особито грдним ерупцијама из највеће дубљине долазе на видело. Тако је најновије исиитивање много расветлило тамно порекло најскупоценијем драгом камену — дијаманту. Андрија М. Матић

9М

УЛ

ЈОКСИМ НОВИЋ ОТОЧАНИН (пгиликом ДВАДЕСЕТПЕТГОДИШЊИЦЕ 0Д ОМРТИ МУЈ (Свршетак)

Ј^мил Чакра, наиисав приликом Јоксимове смрти кратку бијографију покојникову, |напоменуо је, да је Јоксим још 1837 написао »Српство«. али никад неје изашло,

већ само неки одломци, као што су: »Дазарица« 1847, »Душанија« и »Цар Урош«. Судећи по одломцима тим, рекао бих, да је »Српство« морало певати догађаје, који су