Студент

Могућности самосталног научног рада студената

У прошлом броју „Студента” донесен је чланак у којем је јасно приказан однос између сгудената и науке, наиме у том чланку указано је на значај дубљих и систематских студија разних научних дисциплина, које су у пссредној или непссредној вези са сгудијама данашњег студента без обзира на његову струку. Озбиљнији и свестранији научни рад студента, потребан је с Једне стране, с обзиром на стални развој науке, која у већој или мањој мери уздрмава постојеће „утврђене” истине, а с друге стране време у ксме живимо тражи од сваког стулента да на основу науке изгради своје опште животно становиште, ако не жели да се изгуби у мрачним лутањима кроз „непознато” и „необјашњено”. Уместо скентичног и нетатороког става пре-ма науци, данашњи студент мора сву своју младалачку енергију да пренесе на поље научног рада, јер само на тај начин моћи ће завладати мисаоним тековинама историје човечанства и да при том осети да је наука ствсрена од човека и за чозека. Служећи науци и њеном развоју данашње студентство истовреlМlено служи своме народу и целокупној људској заједници. Ми се не стидимо да признамо једну непријатну истину; да све до недавно на нашем Универзитету наука и научни рад нису претстављали претежни део наше активности. При томе ми не губимо из вида и објективне, од студената незавише околности, којс су опречавале такву активност. Недостаггак научне традиције (мислимо у погледу самосталног научног рада студената) на нашем Универзитету, био је такође један не мање важан разлог. Не водећи рачуна о овим чињеницама, многи су из необавештености, а б рло често и злонамерно, ука:-ивали на слаби интерес данашњих студената тгрема науци, на опасност да наша каука сстане без млађих научних снага, истичући при том раније генерације које су у своје студије уносиле дубљи и озбиљнији смисао за истрајан научни рад. Студенти су осећали неоправданост таквих тврђења али нису имали могућногги да се њихова љубав и жеља за сазнањем научних истина видно испољи и да својим радом најречитије покажу да не изостају иза својих колега на другим универзитетима, у слободним и културним земљама. Својим упорним мастојањима помогнути од многе г. г. професора, који нису изгубили веру и љубав према нашој младој генерацнји, студенти нашег Универзитета створили су услове, који омогућавају светлију перспективу за даљи научни рад. Прошла и ова школска година најбоље псказују у коликој мсри расте научно интересовање стулената. ,Многобројне научне н опште културне приредбе на Универзитету, интензивнији стручни рад у оквиру семинара, све тешњи и тешњи научни контатк са наставницима. велнки пораст читалаца по свим бнб.тиотекама јачи пораст слушалаца на докторандскнм курсевима, значајни почетци самосталног општенаучног рада студената и његово коорлннирање са стручним факултетским студијама, солидни на-

учни радови студената у облику темата, бројне феријалне ираксе у страним земљама преко лета, израђивање уз помоћ наставника потребних уџбеника, све су то знаци срећније будућности нашег Универзитета. Ми у њу не сумњамо, јер срдачност и дух пријатељства међу студентима. помоћ и сарадња г. г. профессра и, најзад, буђење симпатија према студентима у целој нашој јавности учиниће да наш Универзитет и студенти постану заиста важан фактор у нашем научном и јавнсш животу. Чини нам се да ће пут, којим је пошао наш Универзитет, одвести тамо где се налазе универзитети Францускс, Енглеске, Америке и Чехословачке. Остварење ове жеље студената, наставника а и јавности, зависи од много чега, што лежи ван Универзитета. Није редак случај да се прилнке и живот на нашем Универзитету неистинито и злонамерно, да се настојањима студената и њиховом раду дају изврнута и измишљсна објашњења шта више у иајновије време и извесне мрачне снле, заклети непријатељи Универзитета и науке, воде бесомучну кампању против Универзитета, трујући лажима наше пријатељс и један део јавнссти, што до сада није било уобичајено. Неки од наших наставника у своме нссебичном научном раду постају жртвама вешто протураних лажи. Није необјашњиво да се ово дешава у срећнијим тренутцима нашег Универзитета. Ово смо морали напоменути, јер искрено желимо да сваки гријатељ науке, Универзитета - и омладине добије праву слику о нашем целокупном универзитетском животу. Сазнање истине о њему неће ннкога испунити црннм слутњама него ће, у то смо убеђени, показати сву бесмисленост и неосновгнсст разних провидних тврђења. Зато ћемс стално обавештавати нашу јавност о нама, о нашем раду, о целокупнсм универзитетсксм животу. Овсга пута укратко ћемо приказати рад Дебатног клуба при Правничком друплву. Студентско пргвничко друштво, почетком ове школске гсдине увиђајући велику жељу студената за ширим научним и стручним сбразовањем створило је једну установу у којој би се несмета)ИО, на бази пуне толеранције и поштсзања свих мишљења и гледишта, омогућила дискусија о свим проблемима. Недостатак искуства, релатинно још низак ниво научне и стручне спрвме студената, нсдостатак сваке традиције у оваквом раду, то су биле велике тешкоће, које је трсба.то што пре пребродити, да би сс избегла лутања која су мог.та да уздрмају основу ове значајне студентске установсИскуство и савети наших професора, који са симпатијама гледају на рад Дебатног клуба, решили су тешкоће које су стајале на путу овог значајног студентског потхвата. Рад Дебатнсг клуба требало је ограничити на низ пробтема, који су међусобно повезани и лонекле познати студентима. Тако је рад Дебатног к.туба у летњем семестру ограничен на свестрано проу-

чавање савремене Немачке. Тегм * о Трећсм Рајху изабране су тако, да ће њихова обрада осветлити све промене које су наступиле доласксм нсвсга режима у разним областима живота савремене Немачке. По примеру студената енглеских, француских и других Универзитета, и ми смо хтели да у току једног семестра проучимо, у колико је то могуће, најважније проблеме једне земље, да би на крају то предали јавнссти, да она на делу суди о конструктивном научном луху међусобна толерГнтна дискусија, омогућити ће да резултати нашег рада не остану незапажени. Избор тема, који је израђсн у заједници\ са нашим наставницима, најбоље показује од какве ће вредности њихова израда бити за нашу у приличној мери необавештену јавност. Секција за јавно право: 1. Вајмарски >став; 2 Ауторитативно схватање о држави и политици; 3. Нацонал - социјалистичко схвагање државе и права; 4. Трећи Рајх и савромена међународна зајгдница; 5 Нова схватања о кривичном праву и ново кривично Зсконодавство у Трећем Рајху; Секција за приватно право: 1. Регулизање радних одно са у Трећем Рајху; 2. Наследно право и сељачки посед; 3. Пргвна лица у Трећем Рајху. Секција за економију и социологи ју: 1. Аграрна политика у Трећем Рајху; 2. Индустрија у Трећем Рајху; 3. Социјална политика у Трећем Рајху; 4. Национал - социјалистичко схватање привреде; 5. Претече национал-социјализма у Немачкој социологији; 6 Оснсвне промене у немачком уставу од доласка национал-социјалиста на власт. Секција за општа питања: 1. Положај студената у Трећем Рајху; 2. Положај жене у трећем Рајху; 3. Организација јавног мишљења у земљи и на страни у Трећем Рајху. Овај програм својевремено објављен је свим студенгима и велики одзив најбоље показује да није фраза, да студенти већ озбиљно ступају на научно поље. Морамо истакнути да се нигде тако није показала корисном научна колаборација студената и гг. професора као у оквиру Дебагног клуба. Остварењу горњег програма у великој (мери ће допринети наставници који у сваком тренутку указују научну и стручну помоћ студентима у изради појединих тема. Досада израђене теме показују да сви радови по научнсм и стручном карактеру прелазе оно што се очскивало. Да наши успеси буду несумњиви, ми морамо још интензивније приступити раду, не губећи ниједног тренутка помоћ гг. професора. Поред овог утврђеног програга Дебатни клуб је прирејио читав чиз предавања о разним пигањима, те сматра-

мо да је потребно дати један, преглед, како би се бар у општнм линијама стекла слика о његовом раду. Секција за економију и социологију: 1. У оквиру ове секције говорили су о општим задацима Дебатног клуоа г. г. Слободан Јовановић и Д-р Михајло Констаитиновић; 2. Шта је Социологија? г. Д-р Јсван Ђорђевић, доцент; 3. Ексномска, социјална и политичка доктрина фашизма (студенти М. Псповић, П. Пероаић и И. Рибар); 4. О политичким партијаlМ.а Драгослав Јанковић, докторанд права. Секција за приватно право: Примат пр<Јва или еконсмије? Д-р Брана Педељксвић, асистент. Секција за јавно право: 1. Организација међународне заједнице Д-р М. Радојковић: 2. Аутсномија и федерализам —Дојчин Бжић, ст. права; Секција за општа питања. 1. Преглед међународне ситуације Милован Матић, сг. права; Проблем немешања у Шпанске догађаје Војин Николић, ст. права. Сем гтредавања у оквиру Дебатног клуба, секција за еконолшју и социологију у заједници са другим удружењима врши припреме за анкету о економском и соција шом положају сгудената, као и анкету о научном испитивању нашега села. О овим анкетама као и о разлозима ради којих се њима приступило писаћемо у ипућем броју. Сем Дебатног клуба, Студентоко правничко друштво образовало је стручни курс, у којем ће узети учешћа истакнути правници практичари. Овај курс имаате задатак да студентима осветли најважније прсблеме из области примењеног права.

Демократизација науке

Децембра 1936 умро је при операцији проф. Д-р Асен Златаров, један од иајјачих претставника бугарске културне и научне мисли. Био је омиљен не само код својих студената, хемичара, нгго и код осталих. Својом културом и духом завладао је душама напредне интелигенције, а популарним делима стекао је љубав широких маса. Пред смрт пе упутио студентима последње писмо, у коме им ставља у аманет; љубав према раду, љубав прсма истини и љубав према народу. Огромго учешће маса на његовом псгребу показало је како народ уме да цени своје праве синсве.

Ново време се одликује демократизсвгњем науке, њеким спајањем с масама, понирањем у живот и њеним искоришћавањем од стране човечанства које се бори за ново друштво. Народни универзи-. тети, радио, биоскоп. и сами научњаци сеју њене истине и дижу их као заставу која буди наду и веру у гсрдије, сретније и лепше дане за човечанаво. А некада у класичној дрвности, у средњем веку у време ренесанса а и нама блиским временима научник је био потпуно удаљен од онсга што се зове народ гомила, и бранио је своју изолованост тврдњом да је научно дело, по свом језику и по својој методи неразумл иво за нешколсване, и да међу тим људима нема места за нау I :ника. Шта више научници су мислили а има и сада таквих да је свако спајање науке с масама њено профанисање, срсзавање, и за то су називали напоре популаризатора науке вулгаризацијом науке. А и у ново време, које је изнело демскратију у први ред и дало јој у руке судбу историјског развитка, у време које је будило свест милиона грађана, демократија се диже и побуђује за истинама које наука тражи. Чсвек престаје да буде само теглећа марва и почиње да гаји мисао о вишим проблемима. Тако се јавила потреба за просвећеном демократијом и тој потреби се одазива научник наших дана, научник чије срце није окорело ни мртво, него њим осећа пулс новог доба. И, ми видимо да се почињу широко отварати врата кабинета и лабораторија и оданде се луштају у победнички поход у сред људског мравињака мишљења тековине и стремљења научних људи. Рођена из живота, наука се враћа животу да га оплоди за полет и светлост; за то и највећи претставници научне мисли данас оснивају Народне уни-

верзитете, одржавају предавања пред великим масама или пред микрофоном, пишу потгуларне списе посвећене и приступачне масама. Ко није разумео овај процес остао је слеп и глув за потребе и захтеве данашњице. Такав научник може да се занима својом „научном забавом”, да уверава себе како врши огроман посао, самог себе и друге који га хвале. Али живот је нешто неумољиво и он ће прећи преко њега а да му и не спомене дела. Ова демократизација ставља у први план и друго питање: како би могао да се обезбеди свима пут напретку систематским школовањем у вишим наукама? Јер истина је да је виша наука још увек остала подРучје у коме владају гооподари и новац. Новац то зло и беда свих времена. И само кад улаз у више научне установе постане једнако приступачан сви!Мlа, биће јаона и благотворна моћ науке, и само онда ће семе које дубоко дрема у умовима широкога људства, семе за стварање и дела, моћи набујати у плодоносну и обилату жетву. Царство науке неће бити као што је мислио Ренан лодручЈ*е мањине изабраних генија и научника, него подручје мсћне задруге једног уједињеног, слободног и просвећеног човечанства. Ето, то пскреће дух данашншх научника и ако има још много људи од науке које је време са својим истина' ма осавило далеко иза себе. За те своје за\мисли да ствсре од науке верног чувара живста да је поставе у службу њему ради најбољи део данашњих научника, који волг живот и људе, пружајући другима своје таленте. И блиска будућнсст предсказује науци свечане тренутке: ношена у срцима и умовима оних који гмижу у низинама живота, она ће их ослободити од сваког ропства свом) својом величи•лом и сјајем, и постаће дика и стуб велике љулске залохте-

Прсф. Д-р Асен Златаров

Број 4

„С Т У Д Е Н Т"

Страна 3