Студент

ВЕСТИ ИЗ ИНОСТРАНСТВА

Нови студенти у Шпанији

Многе свакако интересује да ли је, како и на који начин, при данашњим приликама, у знаку грађанског рата, шпанској омладини омогућено да студира и да се спрема за живот, који ће престанком грађанског рата, пред омладину Шпаније ставити нове задатке и отворити јој нове путеве и могућности рада. Доносимо по том питању један чланак из „ХУВЕНТУДА".

У исто време када је бачена парола: Ни један кут необрађене земље у позадини”, „Све пушке на фронт”, бачена је и парола владе: „Окупити најобдареније синове народа, пружити им могућности да студирају, васпитати их, формирати их, да би се из њих створили вођи и инспиратори карода. Црпсти у бистрој води тога извора најчистије што је у њој. Погледајте, осврните се! Одакле долазе све човечанске врлине? Из народа. Једино је народ тај који је у стању да постане солидна и разумна база величине једне нације. Истовремено са паролом, Министар Просвете пружио је могућности свима и сва!Соме да се изображава, да се учи. Отворен је матурантски курс за све. Влада Народног Фронта испунила је своје обећањеПарола није остала само парола. Она је створила могућности студирања свима без разлике, сељацима и радницима. Она им је отворила пут у онај свет који је бно отворен само снима који су били привилегисани. НОВИ МАТУРАНТИ 500 младића пријавило се за матурантски курс. 150 од њих биће изабрано. Млади радници, сељаци, занатлије и остали којима је то до данас било ускраћено јавили су се са дивном надом да су они ти који требају да уче, да се васпитају, да би 'могли у друштву да испоље оне способности које су у њима а које школа треба као сирову руду да обради. Млади радници и сељаци, жул.авих руку, надају се да ће бити изабрани, да ће бити примљени, да су они ти који ће се школовати. Они су сви веома озбиљни, веома достојанствени. На њиховим лицима је свакодневни рад и напор оставио своје трагове. ИНТЕРВЈУ СА БУДУЋИМ СТУДЕНТИМА Винцент Дуран Тормо је дошао на испит. Он је сељак из Монтсвернена, има 17 годинаРуке су му слабе као у детета али, оне врло добро познају тежину џакова, тешкоће пољскога рада и слабе исхранеОн није похађао нпкакве школе али зна шта значи бити школован. Он зна да има врло мало њих, у његовој лепој земљи, који знају да пишу. То су већином сељаци. Он хоће да буде учитељ. Он ће своје сељаке да учи писмености. Тс је његов сан. Дали ће га изабрати? То би било тако лепо. Механичар Франциско Момпез има 19 година. Механичарски занат је интересантап и он га воли. Али, механичарски занат је тежак јер су услови под којима је радио били тешки. Сада ће, резонује он, бити бољи. Студираће технику. Виће велики конструктор. То ће бити лепо. Он неће да напусти свој занат. То је најлепши занат. Како се ти зовеш? Габриел Гарциа. Одакле долазиш? Из Мадрида. Живиш сада овде? Да, ја сам избеглица. Прича нам своју историју, кратку и тужну. Отац му је био линотиписта у „Либерта-

ду”. Умро је и оставио за собом удовицу и четири сирочета. Габриела су дали на занат код фкзтографа. Било је тешко. Шегртски живот. Дошао је грађански рат. Старији брат погинуо на Гвадалахари бранећи републику. Породица је остала у Мадриду док ннје почело бомбардовање. Побегли су у Валенцију и сад, он не верује толикој срећи постаће ученик. Шта би желео да постанеш ако те приме? На то питање (мали се усправља, сви мишићи на лицу затежу му се, његове очи блистају, одговара чврсто и убедљиво: Хоћу да будем авијатичар, да служим своме народу! ПРЕД ИСПИТНОМ КОМИСИЈОМ Испитна Комисија је од њих 500 требала да изабере 150. Знами да ужасно треба разочарати њих 350. Сви су добри. Сви су одушевљени, пуни полета и воље. Не, испитна комисија није учинила то. Исшитна комисија је примила све. 500 младих, озбиљних лица блистало је од задовољства. (ХУВЕНТУД)

Реформа наставе у Немачкој/

Г. Руст, немачки министар Ттросвете, објавио је у последње време више закона који се односе на нижу, средњу и вишу наставу. у основној настави влада је учинла крај трвењу које траје од њеног доласка на власт. Државне школе потиснуле су верске, на које су католици имали велики уплив. Овај акт самовоље погазио је слободно склопљени конкордат између владе и Ватикана. То је један од разлога папине енциклике против националсоциализма. У средњој настави учињена је значајна измена. Цела настава је изједначена. „Обершуле” постао тип средње школе. Најкарактеристичније је да су године учења смањене. У место да иде 13, млади Немац ићи ће до матуре свега 12 година у школу. „Нови задаци четворогодишњег плана намећу ту меру”, пише „Фелкишер беобахтер” од 26 марта. „Примиче се доба, додаје исти лист, када ће се васпитни принципи националсоциализма моћи у потпуности извршити. ’ У академским крутовима, сећају се светског рата, када је установљена скраћена матура

да би млади студенти могли што пре на фронт. Зато не изненађуфе да је немачки народ назвао тај испит „ратном матуром” (Кригсабитур). Одиста, одузима се једна година школовања која се замењује шестомесечном обавезном радном службом и двогодишњом војном ооужом, мера која није погодна за културни развитак немачке омладине. Што се тиче више наставе предузете су мере у истом смислу- За унапређење студија 1937 година имаће три семестра у место два. Тако ће студенти унапредити своје студије за 6 месеци. Да би нашли упослење, предлаже се студентима да изаберу студије који им дају изгледа на будућност. То су професори технике, на’рочито инжии>ери за изградњу машина, авиона, инжињери електричне индустрије, хемичари, физичари. Већ је Iмање уносно бити лекар или дипломиран агроном. Сматра се међу тим да ће и то ускоро бити потребно. Потребне су личности „теорично-научних” професија, објашњава „Фелкишер беобахтер” од 3 марта. У овој класификацији академских професија које се младим студентима препоручују, становништво види интензивно припремање потребних специјалиста за случај рата. Заиста, лако се може констатовати да је то професионална оријентацијЗ), која одговара програ.чу четворогодишњег плана и полету немачке индустрије од доласка националсоциализма на власт, у свим њеним гранама које стоје у вези са припремањем рата.

К. Крајзер

Са румунских универзит ета искључено 6.000 студената

Као што смо јавили у 25. броју нашега листа, у Румунији је донесена уредба, којом се студентима вабрањује да се баве политиком. Доношење те мере проузроковали су фашистички покрети у земљи, који су преко академске омладине, донекле јмажене од јавног мнења, претворили слободно тло универзитета у своје крваво разбојиште. Прекршај уредбе повлачи за собом искључење са свију универзитета у земљи. Уредбу су одбили не само многи фашистички студенти, него и велики број демократских студената, присталица велике сељачко-царинистичке странке, који сматрају да се њихово културно и политичко образовање не сме просуђивати истим начином, као и тољагашки терор „златне” фашистичке омладине. Тажо је сада, искључено са високих школа 6.000 студената, што чини око петину целокупног румунског студенства. ' < Нова Ри ' еч)

Румунски студенти данас

1877 —78 године, када су Уједињене кнежевине добиле своју независност, имали смо свега два Универзитета: у Јашу, основан 1835 и у Б\курешту, основан 1869. Студенти ових школа били су скоро искључиво синови бојара (ру•м унски х пл е м и ћа). Пре светског рата, када су приликом социалних промена оба Универзитета добила демократско обележје, студепги су били ти који су распаљивали пламен нашег националног буђења. После рата, тј. пошто су сељаци стекли својину над земљом коју су обрађивали, сељачки синови дошли су .у могућност да посећују „више школе”. Али са порастом броја студената поставио се проблем упсслења оних који су дипломирали. Шта да се ради са толико дипломираних? Једино решење до кога се дошло био је „нумерус клаузус”. Охрабрени г. професорсхм) А. С. Кузом (данас претседником Националне хришћанске партије) студенти су приредили велике тј. бурне манифестације, носећи плакате са натписима: „Тражимо нумерус клаузус”, „Доле Јевреји”. Влада је интервенисала. Изјавила је да не може погазити Устав који не признаје разлику међу грађанима. Пред законом су сви једнаки.! Студенти неће ни зашта да чују. Почињу да нападају на јеврејске трговине! Влада је приморана на оружану интервенцију. Неколико је студента погинуло. Тада, 10 децембра 1922 г. основана је румунска студентска организација „Унија румунских националних хришћанских студената”. Ова организација прихвата идеологију студентске генерације 1922 г. С једне стране њен антидемократски програм, с друге њенаЈ тежња да се приближи једној политичкој партији, навело је више студената да позову своје другове на приступање једном демократском покрету. Позив је одушевљено прихваћен. створен је „Демократски студентски фронт’ у Букурешту и КлујуУ Јашу демократски елементи у заједници са јеврејским студентима, удаљеним са Универзитета, основали су „Удружење уједињених студента”. Доцније је ово удружење, које је чак поседовало дом за своје чланове, растурено и вође предате судовима. Њихов процес траје и данас. Видећи да демократски покрет расте сваким даном, претећи да обухвати више од половине студената, фашисти приводе у дело своје методе. Вође У.У.С. бивају хватани, под претњом револвера, одвођени у сумњиве куће, где

су мучени каткад по 24 часа без престанка. (Радулеско) Један студент демократа убијен је .ножем у тренутку кад се пео у трамвај. Убица „није пронађен'’. Пре кратког времена три студента,. члана фашистичке партије „Све за земљу ", извршили су неуспео атентат на Г. Трајана Брату. ректора Универзитета у Јаши. То је навело владу да за извесно време затвори универзитете и предузме потребне мере за смирење земље. Изгласан је закон за реорганизацију наставе. Тај закон укида аутономију Универзитета и забрањује студентима активно учешће у политици. Осим студентских организација са политичким карактером, студенти различитих факултета организовани су у чисто професионална и културна удружења. Али важност тнх организација је минимална. „Политика пре свега” тако гласн девиза коју су фашисти наметнули студентима. Очекују се нови нереди после отварања Универзитета. Фашисти прете да ће опет ступити у офанзиву. Али у пркос препрека, у пркос-свих сметњи румунски студенти демократе остаће привржени великим идеалима демократије борећи се свим својим силама за заштиту мира, слободе и културе.

С. Боеско.

Студенти у Летонији

Универзитет у Риги има преко 7000 слушалаца од којих је око једиа трећина студенткиња. До 15 маја 1934 била ]е студентска самоуправа слична парламентарном уређењу државе. Сваке године целокупно студентство је бирало веће од 20 студената које је водило економске и културне послове студентства. Њихове уредбе биле су пуноважне за све студенте. Студентски буџет се покривао приходима од државе, универзитета, студената и студентских економских установа. После промене државне политике, маја 1934, ликвидирала је Управа Универзитета дотадашње уређење студентских већа. На чело већа се ставља президиум од 6 л»уди. Све лнчне промене потврђује ректор. Президију.м именује чланове разних комисија, које такође потврђује ректор. Постоје инострана комисија, издавачка, буџетска, контролна, медишшска, спортска, за управу дома и мензе. Инострана комисија ради у оквиру Међународне студентске конфедерације (С.И.Е.), где Летонци заједно иступају са Литванцима, Естонцима и Финци.ма, као Балтички савез (С.Е.Л.Л.). Та комисија управља и раз.мено.м студената са иностранство.м. Буџетска комисија саставља буџете осталих комисија, које при.ма президију.м а потврђује ректор. Издавачка комисија шта.мпа уџбенике и табаке. Ко.мисија за студентски до.м управља целокупно.м некретнином студентског већа и управо припре.ма зидање новог студентског до.ма. Студентство је иначе организовано у разним удружењи.ма, стручким, покрајински.м, политички.м. Уз неке од њих постоји часни суд и заједничка по.моћна благајна. Та удружења су спојена у савезе од којих скоро сваки издаје лист (Студент, Университас, Студенту дзиве, и др ). Значајно је то да те листове .студентн ове мале државе у толикој мерн подупиру да могу да излазе двапута недељно.

Деволуција части

У Немачкој опет могу студенти побређсну част да перу двобојем

1927

1937

1947

1957

Страна 4

„С Т У Д Е Н Т"

Број 4