Студент

Париз 1937, симбол Мира, Слободе и Напретка

Од оног момента, кад су у дневним листовима почеле да се појављују кратке вести о великој Париској Изложби, приказујући н>ен значај и њену грандиозност, наша студентска омладина живо се за њу заинтересовала. Овај велики интерес је сасвиљи разумљив и оправдан, када се има у виду карактер Изложбе, која ће пружити рељефну слику онога што је човечији ум и рад способан да створи, и када се зна да ће се она одржати у Паризу, центру демократоке Француске, у вароши у коју су последњих година упрти погледи, пуни вере и очекивања, милиона људи целога света. Али поред тоГа што сви желимо да видимо и да се упознамо са оним што су људи најбоље дали у свим. гранама човечије делатности, сви смо ми гоњеии у Париз и жарком и давнашњом жељом да посетимо ту варош која већ вековима читавој Енропи и човечанству указује на пут, на пут који води све већем напретку и слободнои жцвоту у Миру. Сви ми желимо да упознамо овај град за који нас везују толика сећања, како из давнс прошлости тако и из јучераии њице, да упознамо тај град зг кога нам се чини да га већ давно познајемо. Посетити свг та, места, све те историске споменике, почевши од Бастиље, Лувра, предтрађа Сен Денис, зид пред ким су стрељани комунари, па до Клишиа, не значи само задовољити своју радозналост, већ нешто јмного више, јер су сва та места нама и данас блиска, она нам говоре, она дају смер нашем раду и све нас јаче повезују са прошлошђу народа чија је славна историја, историја крваве борбе за Слободу, Кутуру и Напредак читавог човечанства. У нама Париз не буде толику љубав и интерес само због своје историје, па ма колико да је она славна и велика. Тврдити то, значило би нанети велику неправду тој престоници демократске Западне Европе и показати се незахвалан према Парижанима. Јер овај велики град и даље врши ону историску улогу, улогу, коју је преузео на себе 1789, развивши заставу Слободе, Братства и Једнакости. Тековине које је француски народ ове историске године извојевао, после скоро једног и по столећа постале су угрожене. Они исти људи, који су гајнли дубоки презир и гађен.е према „лењој и некултурној руљи”, за коју није било ни правде ни слободе, којој је требало заповедати и управљати путе.м „Бастиље” и против којих се је француски народ тада дигао, хтели су да понова заведу тај режим, допуњен и усавршен тековинама реакције XX века. Модерни концентрациони логори требали су да у тој земљи. колевци слободе, замене стару средњевековну „Бастиљу*’. Не заборавимо да су под ударцима тих нових варварских хорди биле већ пале две земље. земље впсоке културе и велике прошлости. Те силе су поку-

шале да закораче и ставе своЈУ Руку и над самим Паризом, да тако замраче целу западну Европу и нанесу снажан удар демократији и култури. У том моменту поново се та париска „руља” покренула и показала да је достојна својих предака из 89-е. Париз фебруара 1934 остаће незабораван датум новије историје. И данас се париским улицама чују сложни кораци народа и разлежу снажни звуци Марсејезе, химне слободе и једнакости, која више не зна за границе. Понова ова варош, која стоји на челу читаиог француског народа, високо, уздиже заставу Мира и Слободе, понова устаје у одбрану тако угроженог људског достојанства и човечијих права. Док се Европом са разних ломача диже дим спаљених књига, уклањају споменици и из историје ивбацују најсветлија имена, док ое распирује расна мржња и врше припреме за нови светски покољ, у овој

вароши читав Један народ, поставши свестан своје зредности и моћи, уједињен у отпору противу заједничког непријатеља, братски шири руке да дочека и помогне онима, са чијом помоКи треба да се потпуно остваре идеали 1789те, да се изгради брагска заједница свију народа. Ето зато, за нас, који све своје младалачке снаге посвећујемо борби и раду за остварење оних идеала, за које се је 'велики француски народ залагао и залаже, француска и Париз, не значе и не претстављају само славну прошлост већ и садашњост. Ето то је опо, што нас, београдске студенте и остале омладигце, у првом реду и највише привлачи да посетимо Париз и упознамз овај нама тако драг и блиски народ. Париз 1937 не значи само Париз велике Међународне изложбе Уметнссти и Технике, већ он претставља симбол Мира, Слободе и Напретка.

Рад одбора за Париску изложбу

„Студент” је у прошлом броју донео да је Одбор студентских удружења за Мнр изабрао пододбор, чија је дужност да омогући што бројнију посету наше студентске омладине Париској Изложби. Више студентских удружења, већ су одавно почела да врше припреме за организовање ових посета. Али како је овај посао врло обиман а његов значај превазилази границе интерс са само једног удружења, појавила се потреба, да се ов,и напори појединих организација координирају преко једног ширег тела, ко(је ће га као такво, моћи са већим успехом извршити. Тако је Одбор студентских удружења за Мир преузео на себе рад на пропагирању Изложбе и потпомагању појединих организација у организовању путовања за Париз. Тек један овакав одбор, који се ослања на целокупно студентство нашега Универзитета, у стању је да студентима пружи максимум олакшица и да им осигура детаљно разгледање како Изложбе тако и самог Париза. Упознати широке студентске редове са многоструким и интересантним изгледом Париске изложбе, приказати шта ће се све на њој моћи видети и користити, истаћи њену вредност и значај, указати од какве ће важности она бити специјално за нас, ето то ће бити дужност овога одбора. У овом смислу пододбор за Изложбу је већ учинио прве кораке. За сада ова удружења мисле да за своје чланство и остале студеите организују посете: Удружење студената грађевинске теснике, Удружење студената медицине и Студентско удружење за француски језик и књижевност. Ова ће удружења у размаку од неколико дана у току месеца јула посетити Париз, те ће тако бити у Паризу за велмки празник француског народа. на дан пада злогласне Бастил>е, 14 јула. Са.м Мировни одбор организоваће путовање у Париз почетком августа да би се у њему било за време Међународне омладинске конференције за Мир. која ће се одржати у нсдел.у 15 августа. На овај начин

Мировни одбор хоће да омогући што већем броју студената и соталој омладини да узме учешћа у овој реткој и величанственој омладинској манифестацији. Бројно учешће наше омладине треба да светској јавности грикаже масовност и снагу нашег мировног покрета, да покаже да је идеја Мира и Слободе дубоко лродрла међу омладину Југославије. Оно, што, сасвим разумљиво, највише интересује наше студенте и од чега ће највећим делом зависити њихово учешће како на овој Конференцији за Мир тако и посета Париској Изложби, јесу материјални издаии који ће за то бити потребни. Тешко материјално стање наше студентске омладине, је чињеница о којој мора да се строго води рачуна када се говори о бројној посети овој Међународној изложби. Створити што повољније услове за путовање у Париз мора да буде један од главних задатака и заузимања овога одбора. Према подацима са којима Одбор за сада располаже, а који омогућвају да се створи са.мо једна приближна цифра о томе шта ће коштати овај пут, може се рећи да ће 10 дана проведених у Паризу заједно са путем, коштати око 1300- 1400 динара. Пасош ће бити колективан. Што се тиче Међународног омладинског логора, који се иалази у околини Пармза (45 километара) и који ће са њим бити везан разним саобраћајним средствима, боравак у њему стајаће око 35 динара дневно, Овај логор, о коме је већ било речи трајаће од 8 до 23 августа. Сви ови подаци дају само приближну слику коштања ових путовг.ња. У идућем броју „Студент'’-а и у специјалним својим публикацијама, Одбор ће пружити детал.не и тачне податке како о коштању, тако и о условима и датумима ових посета. Исто тако потребно је нагласнти да ће се овај Одбор старати да свим омлалинским групама, без разлике којом су приликом дон;ле и са који.м удружењем, као и онима који су поједкначно дошли у Париз, омогући што боље раз-

гледање и што лепши и приЈатнк]и боравак. Да се ту има много и много урадити јасно је, али овај Одбор свесан своје одговорности и дужности, које има пред својим колегама, учиниће све да и овом тешком задатку што боље одговори. Да напоменемо само једну ствар. Прилично је мали број омладинаца, који добро познају француски језик. Шта значи наћи се у једном милионском граду без познавања језика ксјим се у н>ему говори, није потребно много писати. Окупити друтове који познају језик, створити добровољне тумаче и водиче, к распоредити их на поједине групе, омогућиће да се ова тешкоћа преброди, те да оне колеге које иису имале могућности и средстава да науче француски језик, не осете тај недостатак и ништа не изгубе од што већег коришћења овог ретког пута. Да би се што пре могло приступити дефинитивном утврђивању како датума тако и цена ових путовања, моле се све колеге и колегинице, који мисле да путују у Париз за Међународну Изложбу, да одмах доставе Одбору за Изложбу своје пријаве, са назнаком у које време би хтеле да путују. На овај начин Одбор би требао да добије приближан број посетиоца Изложбе. Исто тако да би Одбор са што већим успехом извршио свој задатак, потребно је да му сви студенти, како њихове организације, тако и сами појединци укажу пуну пот-

пору. Сугестије, савети, искуства и добронамерна критика увек ће добро доћи Одбору и Одбор ће их са задовол>ством и захвалношћу примити. И у овоме раду ступци, нашег јединог студентског листа у многоме нам олакшавају да што бол>е одговоримо постављеним зададима. просторијама редакције „Студента”, биће створене за рад Одбора за Изложбу. Тако ће у идућем броју бити дата детаљнија обавештеша. Иначе све се колеге, о свему што их интересује у вези са Париском Изложбом, могу усмено распитати и затражити објашњења од секретара Одбора за Изложбу, колеге Милована Матића, и то свакога дана од 11 —12 часова пре подне, у просторијама редакције „Студента”, Симина 14 (иста одреса важи и за писма).

Сви у Париз 15 августа

1937, година велике париске Излсжбе, биће и највећи досадашњи састанак омладиие. 15 августа даће се прилика не само неколицини делегата, већ свима омладинцима који ће тада бити у Паризу, да покажу своју вољу за миром и жељу за споразумом. Међународни ДДн неће само бити манифестација воље за миром омладиие целог света него и њене тежње ка срећном братском животу у покрету целокупне омладине, која зиа да може само у миру да живи и да мора бити спремна поднети све жртве у корист мира и намела Друштва Народа. Већина младића и девојака знају да је тешко утицати на свет појединачном акцијом. Они су у праву, појединачно не могу ништа постићи. Али ако се удруже са својим суседима да предузму заједничку акцију, њихови напори имаће несравњено више вредности. Зато ће Међународни омладински даи, који ће се одржати 15 августа у Паризу пружити могућност светској омладини да покаже своју заједничку вољу. Лружиће се прилика и за упознавање и мењање мисли са омладинцима свих земалл. Доћи ће до стварања нових пријател»става; логоровање у лепом парку у близини Париза омогућиће учествовање у спорговима и заЈедничким играма, не рачунајући и сам интерес коЈи побуђуЈе изложба. Дођите сви у Париз 15 августа 1937.

Е. К. sН!еlсlB-КоШпB

Секретар покрета Светског омлад. конгреса

Број 4

„СТУДЕНТ"

Страна 5

Колеге ко/е желе да посете Париску изложбу, нека се /аве Одбору за париску изложбу Симино. 14, Веоград