Студент

КУЛТУРНИ ПРЕГЛЕД

Књижевно вече најмлађих

После успеле приредбе у Шапцу, која је нашој јавности у провинцији показала јсдан део активности београдских студената, Студентско удружење за српско-хрватски јсзик и југословенску књижевност извело је још један значајан потхват. 11 маја Удружење је приредило на Университету кн ижевно вече, које је по свсм 1 карактеру одударало од дссадашншх сличних приредаба Већ сдавно се осећала потреба да се наши најмлађи књижевни радници итојаве пред публиком. Њихо-во упорно ћутагве дало је повода да се код јавности рашири мишље ње, да се омладина не ингересује за књижевност. Бестрадски студенти до сада су ут лавном били познати по својим стручним и опште културним акцијама, али њихов рад на књ>ижевности није углавпом прслазио оквир семинара или уског круга најближих пријатеља. Ово прво вече паше мдаде кн ижевне генерације није могло да ропрезентује све младе кн.ижевне раднике, како јс то с правом рекао при отварању книжевник Јован Поповић. За једно вече које треба да траје највише два могуће извести пред публику свс омладинце, па чак ни све студенте, који после дугих и натгорних часова умног или физичког рада доспсју да нешто и напишу. Поред уводне речи Јована Поповића, која је била један мали есеј о улози младих у књижевности, духовито проткан саветима млааим пријатељима, на почетку њихове књижевне стазе, претежан део вечера захватао је есеј. Есеј Авда Хума; „Босанско-херцеговачка стварност кроз њену савремену књижевност”, и поред из-весне шематичности, дао је приближно тачну слику књижевног ства(рања у Босни и Херцеговини. Пуниша Перовић у *свом раду о послератној књижевној Црној Гори, изнео је особине и стремљења младе генерације књижевника Црне Горе. Бољи од претходних био је овакако рад Јелше Поповић; „Боемство у поезији‘, који је неоправдано био бачен на последње место. Поезија је била на вечеру засгупљена са Савом Драгојевићем и Танасијем Младеновићсм. Иако су песме биле добро примљене од публике, ипак се нашим младим песницима може приговорити да треба више пажње посветити домаћој тематици. Сматрамо да геме са нашег тла могу исто тако наћи уметничког обликовања код наших младих књижевних радника. Приповетка Цвијетина Мијатовића „Грушац соли”, која је оживела један део стварности босанског се У lа, била је искрено поздрављена од публике. Фолклористичка нота у причању била је можда сувише подвучена, што иде на уштрб уметничког израза. Бранко Ћопић, који је јавности углавном познат по својим фељтонима у „Политици , прочитао је приповетку такође са мотивом из босанског села, која доказује да Ћопић може самостално да ствара, Недостаци овог вечера били су углавном исти као и ранијих наших приредаба,: недовољно спремљен програм и

дужина самог вечсра. Иначе, желеги је да се не ссгане само на овоме. Треба наставити рад и проширити овај „књижевни кружок”. Само тако наш књижевни подмладак ћс се изградити и помоћи наше старије књижевне геиерације у њиховој служби култури и народу. Обавештење

Одбср студентских културних удружења расправл.гћо сснх дана о културном раду студената за време лета. Да би се овај пссао могао привести крају, Одбор моли сва студентска удружења која намеравају да оснују летовалк.пне колоннје, да му путем својих делегата, или путем Акционог одбора дсставе где ће основати колокију, кслнко ће трајати и каквог ће бити карактера. У сарадњи са појединим удружењима Одбор ће израдити програм за културни рад у нашим летњим колонијама. ОДБОР СТУДЕНТСКИХ КУЛТУРНИХ УДРУЖЕЊА ★ ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ У ПРАГУ На иницијативу Буријансвог позоришта Д-37 одржава се у Прагу интернационални позоришни фестивал напредног позоришта. У оквиру фестивала одржаће се конференција позоришних уметника, а Д-37 ће дати једну серију претстава свог репертоара. Делегати ће имати прилику да виде ове комаде; Б. Брехт: „Опера од четири гроша”, Ербен-Буријан; „Рат”, Н. Погодин; „Аристсукрати”, Ф. Ведекин; „Пролеће се буди”, К. Маха: „Џелат", Бомарше: „Сериљски берберин”, В. Клицпера; „Сваки понешто за отаџбину” и Е. Ф. Бурјан; „Хамлет III”. Поред претсгава, које ће се давати увече, у току дана приређиваће се музичка и кинематографска матинеа. То ће бнти ревија напредне музичке и филмске уметности. Интернационална конференција) позоришних умегника третираће следеће теме: Функција уметности у друштву; Да ли постоји криза позоришта?; Инсценирање позоришног дела; Архитект или режисер?; Улога музике у позоришној и кинематографској уметности; Шта је балет по Дигилеу?; Које су границе позоришта и филма?; Позориште и радиофонија; Однос телевизије и живе умегности; Оснивање редакције једног часописа за напредно позориште, који би излазио чегрипута годишње; Утврђивање датума за идући конгрес. У писму које је Бурјан упутио позоришним уметницима читавог света каже се између осталог; „Ја сам уверен, драги другови, да сви ви патите од истих тешких прилика, које спречазају нас у Чехословачкој. Надам се да сте и ви спремни да сарађујете на развоју данашњег позоришта и да радите за једну бољу економску и уметничку сутрашњицу. Сматрам да сте и ви уверени да без збијања снаге, без скупљања и без јединства, борба из које ће изићи ново позсриште не би могла бити кр>нисгња успехом.”

Рдован Зоговић: ТРИ ЧЛАНКА О СРПСКОМ ЕПОСУ 8«>, 37 стр. Издање Наше Ствар ности, Београд 1937. Почетком 1934 наша штампа је као сензацију донела вест да је у Москви штампана једна књига српских народних песама чији предговор обухвата преко 250 страна. Та се књига зове „СРПСКИ ЕПОС”, а предговор јс нанисао руски акаде.мик Н. Кравцов. Док је Кравцов показао како треба испитивати народие песме уошше, лајући подробну анализу економске структуре и друштвених односа у појединим државама средњег нека где су најин.тензивније сгваране народне песме, —*Зоговић, међутим, примењује поменуту методу на конкретне теме из области српског епоса. У првом чланку „Неколико ријечи о друштвеној бази српског епоса”, дата је анализа друштвених односа у феудалном поретку у Србији, и на сснову историских извора утврђено место песника у друилву. „Најпознатији српски средњевјековни писци живјели су на владарским дворовима и писали родослове и љетописе дворова. Исту дужност обављали су пјесници усмене књижевности, који су своје пјесме пјевали уз гусле за вријеме гозби и забава на дворовнма...” (стр. 9). Такви писци морали су, наравно, писати оно што им се нареди. Отуда смо и дсбили извесне наше средњевековне владаре опеване друкчије него што их описује историја. Овде би се могло говорити о могућности постајања народних песама у самом народу, које су биле реакција на оне песме што су их сити песници певали на дворовима. Такве су например неке песме о зулумима Марка Краљевића, забележене у Повардарју. Вероватно би испитивања у овом правцу дала значајних резултата, али то би био материјал за посебну сту•пију. „Српски епос и феудални лов”, други чланак у овој књижици, даје нам јасну претставу о феудалном лову, који се тако често помиње у нашим народним песмама. Феудални лов Зоговић сасзим правилно убраја у ред оннх забава које су служиле као војничке вежбе и пиректна ратна припрема. Дешавало се чак да се поједини ловачки походи извесног великаша претворе у војничке или пљачкашке походе на другог великаша. Ту је Зоговић прикупио интересантних ттодатака код Јиречека и Стојана Новаковића. Трећи чланак „Примјери демократизације српског епсса”, који је недавно штампан у „Нашој стварности”, показује како се мењао облик народних песама и карактер њихових јунака, упоредо са прсменом пачина живота. Падом српске феудалне властеле, српски епсс престао је бити поезија врхова феудалног друштва и спустио се у народ. „Јуначки епос је типични потески жанр феудалигма; демскратски народски реалистични део епоса, то је епос р'аопадаља феулализма и борбе против свих форми феудалног строја,” (стр. 22). Ову корисну књижицу треба сваки да прочита, јер без стварног познавања народне прсшлости, не може се правилно поставити проблем еко-

номског и друштвеног поднзања широких народних слојева. Изложба слика Марка Челебановића

Један француски критичар написао је једном „да уметнсст која је само осеКајна још пе мисли; да напротив уметлост која мисли увек оссКа”, Доносећи овај суд о принципијелној широј вредности сликара, чија уметнсст мисли, он прави са француским савременим сликаром М. Утрилом изузетак. У тај би се изузетак треоало псставити и сликарско дело Марка Челебоновића. Јср су и његове слике базиране искључиво на једком осећајно-сликарском моменту, на скоро несвесном постављању боје и форме при чему интелекат са својим естетским и другим концепцијама има подређено место; може се ту говорити скоро о аутсматизму сликарског израза, о сликарству као рефлексном акту. И то је један од разлога отсусгва наше уобичајне лигерарно-сликар :ке тематике. На другој страни то отсуство почива на другсјачијем третирању сликарских проблема на западу (Марко Челебоновић од своје најраније младости живи и ради у Француској); сликарство је тамо под непосредним утицајима огромне традиције и ствара само имајући баш њу у виду, јер је велика снага њених високих вредности. Отсуство тог непосредног утицаја меља код нас тематику па, касније, и карактер самог сликарства. Опажа се на платнима Марка Челебоновића упорна борба за изразом: борба која непестано траје (а то је одлика великих сликара). Тежња за изразом опажа се у сваком периоду његовог сликарског развитка (који се на платнима М. Челебоновића дају пратити) и, понаособ, на свакој слици. Последица је те борбе недостатгк маниризма, уласка сликарства у унапред одређене форме и правила, које долази од недовољног продубљавања, од површности. Тако је свака слика Марка Челебоновнћа засебна реализација; а то значи да је свака слика завршена. Знати завршити исто је тако важно као и знати почети и решавати. И то је оно што М. Челебоновић на свакој слици показује да може.

Д. БсраковиН: Хлсб Са изложбе Удружења ликовних уметника

Изложба ученика уметничке школе

У малој сали уметничког павиљона, од 2 —12 о. м. излагало је Удружење студената уметничке школе. Из разлога што су студенти уметничке школе наше колеге, а с обзиром на цил> ове изложбе (да омогући одлазак на Међународну изложбу у Париз), студенти Београдског универзитета позлрав.тају сву изложбу. Нашим младим сликарима и вајарима потребно је да се упозиају са ликовним стремљењима на Западу да би овде, ксд нас, могли доћи до пајадекватнијег израза. Нл изложби у Паризу коју организује демократска Француска, ректифицираће своје грешке, продубиће врлине, за чијим су трагањем на путу, стећи ће још више културе која ће онемогућавати лако пддање у наивиости. Студенти Београдског универзитета који су не.могућности да их материјално помогну, желе својим колегама из Уметничке школе да искуство које донесу са једне велике Међународне изложбе у што већој мери искористе. ★ ПРВА ИЗЛОЖБА УДРУЖЕЊА ЛИКОВНИХ УМЕНИКА 23 V—3 VI Инжињерски дом Ова изложба наших ликовних уметника заслужује да се о њој опширније пише. Ми то нисмо у стању да учииимо услед тога што је њено отварање пало у дан када се лист преламао. Услед тога, нећемо бити у стању да јој посветимо онолико простора колико би требало и колико она заслужује. Опширан приказ донећемо у идућем броју. Ова се изложба, по свом карактеру и много чему битно разликује од осталих изложаба приређених у последње време. Док су остале приредбе ове врсте биле приређиване за један узак круг л>уди, дотле ова изложба има за цил> да пружи широкој публици прилику да се упозна са ликовном уметношћу, њеним развојем и тежњама. „Удружење ликовних уметника се свом својом изложбом обраћа непосредно културној јавности, искл»учујући свако посредништво између уметника и публике. Желимо да наша дела буду корисна и блиска најширим слојевима народа у коме живимо и радимо и коме су она и упућена”. (Из програма изложбе). У оквиру изложбе биће одржан низ предавања о разним питањима из области културног и уметничког живога. Сем тога једна анкета, са врло интересантним питањима, на која публика треба да одговори. Молимо претплатнике да све неуредности око примања листа ј?ге Администрацији Симина 14.

Страна 6

„С Т У Д Е Н Т"

Број 4