Студент

Наша организација стала је на чвршће ноге, не само у организационом, већ и у стручном, политичком, васпитном погледу

(Наставак са четврте стране) да су прије стварања НСО-а стручна удружења на факултету и Акциони одбор на Универзитету били руководиоци целокупне студектске активности. Народна студентска омладина створека је пре доношења Статута Народне омладине Југославије, отуда и саме организационе форме нису биле псстављене онако како је то доцније предвидео Статут. На Универзитету, односно на факултетима и годинама формирани су активи Народне студентске омладине. Тако да данас псстоји 28 актива који се деле даље на групе. Већи факултети нису више у рангу актива него у рангу Среских одбора са руксводством од 30 студената. То су Медицински, Технички, Пољопривредно - шумарски, Филозофски и ЕКВШ. Универзитетски одбор Је у рангу окружнсг одбора и бираће руководство од 40 —70 чланова које ће изабрати одговараЈући секретари Јат. При Универзитетском одбору организоваће се и организационо и културно просветно одељење. Народна студентска омладина на псчетку свога рада поставила Је такмичење. У протеклом пеоиоду имали смо две такмичарске етапе, и сад трећу коЈа још траје. Такмичење је углавном дало жељене резултате иако је било несналажења и тешкоћа нарочито првих дана. Многе обавезе, нарочито на пољу обнове земље повећане су по некслико пута. Кроз такмичење успели смо да повећамо наше успехе у свим обавезама коЈе су дате. А кроз такмичење Један велики броЈ наших студената научио Је да ради на Један нов начин, да уведе нов стил у раду. О томе говоре добри резултати постигнути Јна (испитимд, учешће у политичком и културном раду и животу нашег Универзитета и земље, о томе говори одлазак 2.500 студената на Омладинску пругу, Посавске канале и друге акције где су студенти успели да испуне своју обавезу као ђаци, да дсбро положе испите и поред тога помогну заједно са радничксм и сељачком омладином подизање наше земље. Са ових су се радова сви враћали са још већим еланом и одушевљењем на Универзитет. Приликом отпочињања такмичења било Је великих тешкоћа што нисмо првих дана пронашли организацисну фсрму и кроз њу повећали и ускладили све секторе које Је садржавало такмичење _ и са друге стране преко тога, повећали резултате у самом такмичсњу, нарочито у учењу. Дешавало се да су се неки факултети пре сналазили од других и преброђавали те тешкоће, а да се то ниЈе довол>«о користило за друге факултете. На мното места успели смо да окупимо студенте, по питању стручног рада, а по другим сектсрима ишло Је много теже и ако је могло и Једно и друго, а да не буде Једно на штету другог. Наше такмичење ниЈе Још увек, ни данас, заталасало све студенте. На 111 Конгрес Народне омладине наш Универзитет Је послао 5 делегата. Тешкоће у нашем раду су биле до Конгреса. Јасна линија и закључци Конгреса по свим питањима рада Народне омладине учинила је да се стање код нас после Конгреса много поправило. Нестало Је оног лутања, неорганизованости и немања довољних перспектива у нашем раду. Наша организација стала Је на чвршће ноге, не само у организационом погледу већ и у политичком. стручном, васпитном, Једном ријечју свестрано. Конгрес Је поставио Јасне и одређене задатке по свим питањима. У организациЈи се повела борба за остварење тих задатака, за провођење одлука у живот, на тим питањима окупиЛе су се хиљаде студената, осетила се живост у организацији, повећао се радни елан и дисциплина. Поред свега овог горе наведеног на нашем Универзитету има Још људи који су надовољно заинтересовани, држе се по страни, сумњаЈу, не свиђа им се све ово што се дешава у нашоЈ земљи и нашоЈ организацији. ТаЈ броЈ ниЈе велики. Радни елан и полет коЈи се развио и коЈи се Јача на свакоЈ страки наше земље, велики успеси у сзему томе чине да Је све мање тих коЈи се држе по страни. Наша земља чврсто Је стала на пут Јединства за срећан живот радних људи, за изградњу

своЈе домовине, за њезину пуну самосталност у сваком погледу. Задатак народне интелигенциЈе Је да преко истинске науке све то побољша, направи плодниЈим и сви они коЈи не схватаЈу и неће да схвате то велико дело отпашће са тог великог пута, биће смрвљени пред великом снагом народа. Народна интелигенциЈа позвана Је да увиди ове велике ствари, да схвати прогрес у историЈи на основу онога што Је учила и учи свакодневно. У историЈи увек слабо су пролазили они коЈи су радили против народа, зато Је краЈ-

ње време да увиде сви они коЈи се колебаЈу, да схвате сви они ксји чекају старо, да нема повратка на старо. Историја се ниЈе никада враћала назад. Пашће велика одговорност на све оне коЈи се данас држе по страни, коЈи се везуЈу за разне пропале грађанске политиканте, наш народ коЈи је псднео у рату велике жртве, у миру носи сав терет обнове на своЈкм леђима да би осигурао себи достоЈан и срећан живот, биће немилссрдан судиЈа према свима њима.

Универзитетски одбор у целини одржавао Је скоро сваке недеље састанке и дискутовао о свим проблемима рада организациЈе. Често су одржавани пленарни састанци са секретаријатима НСО-а са факултета и руководствима стручних, економских, фискултурних, здравствених и других организација. Универзитетски одбор на својим састанцима дискутовао Је питања из рада организације, карочито питање такмичења и с времена на време рад организације; нарочћто то питање такмичења и с временд на време рад појединих сектора. Све ствари коЈе су се спроводиле у организациЈи претходно Је добро продискутовао Универзитетски одбор и онда су се даље проводиле по факултетима уз пуно ангажовање поЈединих чланова Универзитетсксг одбора. Универзитетски одбор успсставио Је у своме раду тесан са Универзитетским одборима Загребачког и Љубљанског универзитета, одржали смо низ саветовања по разним питањима, тако да Је за даљи бољи рад у том погледу, одлуком Централног већа Народне омладине ЈугославиЈе дошло до стварања Међууниверзитетског одбора у коЈи су ушли 8 другова из наше организације. Универзитетски одбоп успоставио Је Још на почетку свсга рада везу са нашим студентима коЈи се налазе на студи Јама у Прагу и Паризу, помажући их у њиховом раду. Преко међунарсдког одељења успели смо да успоставимо везу са 14 страних студентских организација. ДелегациЈа нашег Универзитета од три члана заЈедно са делегациЈом Загребачког универзитета присуствовала Је Конгресу бугарских студената маЈа месеца. На светски студентски Конгрес, одлуком пленума Народне студентске омладине са нашег Универзитета послато Је 6 делегата у састав делегациЈе студената коЈа Је упућена из наше земљец Учешће и Једне и друге делегациЈе на овим конгресима било Је задсвољавајуће. ДелегациЈа Народне студентске омладине ЈугославиЈе залагала се на Међународном студентском Конгресу по свим питањима коЈе Је он разматрао да одлуке коЈе буду донесене буду што демократскиЈе, да се у темеље МЕЂУНАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ УНИЈЕ узида разумевање и сагласност свих прогресивних демократских студената света и да таква међународна организација буде снага коЈа ће помагати напоре демократске омладине света и слободољубивих народа у борби за истребљење остатака фашизма, у борби против нових хушкача рата, за стварање праведног и чврстог мира. Наша делегациЈа у свему овоме била Је Један активни, и доследни учесник у раду Конгреса и мишљења сам да рад наше

делегациЈе треба одобрити на овоЈ скупштини. Универзитетски одбор обЈедњњавао Је и руководио радом преко свог секретари Јата у коЈи су ушли претседници поЈединих одбора: стручног, културно просветног, фискултурног, економског,

Културно-просветни рад на Универзитету одвијао се преко културко-просветног одбора коЈи Је образован на почетку нашег рада. У културно-просветном одбору организоване су биле четири секциЈе: културно-уметничка, агитациЈе и штампе, предавачка и

ПРЕДАВАЧКИ СЕКТОР: Ова секција образована је у оквиру културно-просветног одбора. Као срганизациоку форму свога рада узела је и пришла стварању дебатних клубова по факултетима и централног дебатног клуба на Универзитету. Централни дебатни клуб имао Је 4 састанка. У факултетским дебатним клубовима одржано је 38 предавања. На овим предавањима предавачи већином нису били из редова студената, углавном су били наставници. Предавања су била из области појединих факултета, теоретско-политичка и из књижевности. Студенти су у почетку показали велики интерес за дебатне клубове, мада Је учешће студената у дискусиЈи било врло слабо. Недостатак у раду дебатних клубова Је таЈ што сама предавања нису узимана из области за коЈу студенти показуЈу интерес, што Је ниво предавача много отскакао од нивоа слушалаца, тако да нису учествовали у дискусиЈи и дсцниЈе се сами нису усуђивали да иступаЈу на дебатним састанцима. Сам програм дебатних клубова Је био врло шарен, помешан из свих области тако да се кроз све то нису дале студентима основне ствари нити су растумачени основни поЈмови из поЈединих питања. Студенти показуЈу огроман интерес за тумачење поЈединих питања из разних сбласти марксистичким путем, но се наЈчешће ниЈе успевало у томе, мада су се многи предавачи трудили и настоЈали да ствар тако обЈасне и поставе; било Је непотпуни:*чИ често нетачних тумачења многих питања. Сам програм тема за прошлу школску као и ову годину ниЈе правио неку органску целину. Рад дебатних клубова убудуће треба поставити тако што ће се направити програм из оних области за

здравственог, за радне акције и лист. При Универзитетском одбору постоЈало је међународно одељење, одбор за скупљање података о историЈату студентског покрета, затим статистичко одељење. Слабост у раду секретариЈата Је та што се он много ређе саста Јао него Универзитетски одбор. Вршени су договори по поЈединим питањима, а ствари су се решавале углавном на састанцима читавог Универзитетског одбора ( . Проблеми коЈе Је дискутовао Универзитетски одбср углавном били су проблеми срганизациЈе. Око закључака коЈе Је доносио Универзитетски одбор приликом њиховог спрсвођења у живот све више се скупљало студената. НеколиКо чланова Универзитетског одбора нису се осетили као руководиоци, а Један Је због слабог држања за време окупациЈе избачен са факултета. Универзитетски одбор залагао се код народних власти за потребе студената у чему Је увек наишао на пуну псмоћ и разумевање. Универзитетски одбор редовно се саветовао по свим питањима са универзитетским властима, у чему Је увек наишао на пуну подршку и сагласност. У раду одбора посто Јала Је и једна Јака техничка тешкоћа, шго Је Универзитетски одбор располагао и Још увек располаже врло слабим простори Јама, тако да се ниЈе могао одржавати таЈ сваксдневни саобраћај у одбору са факултетима. Због слабих просторија сама администрациЈа слабо Је развијена. Стање благајне Универзитетског сдбора Је доста слабо приходи коЈе Је имала организација нису могли да покриЈу расходе. Приходи организациЈе били су у прошлој школској години углавном од приредби и чланарине, коЈе по одлуци Централног већа Народне омладине ЈугославиЈе задржавамо обзиром на финансиЈско стање

организације за извесно време. Чланарика у организациЈи ниЈе редовно плаћана, него Је била поЈава до сада да извесни чланови по некслико месеци не плаћаЈу чланарину. Плаћање чланарине Је обавеза сваког члана Народне омладине и онаЈ ко уредно не плаћа чланарину како у Статуту народне омладине не може да буде њен члан. Овакве поЈаве не смеЈу се у будуће дешавати у оР« ганизацији Јер оне сметаЈу њеноЈ чврстини. Приходи организације у току године износили су 240.956 динара, а расходи 472.733 динара. Оволика цифра у расходима долази отуда што смо дали за реквизите и друге потребе фискултуре 160.000 динара, за „Народни студент“ 35.000 за штампу на ОмладинсџоЈ прузи 44.805 динара, затим за путне трошкове делегациЈе у Праг, канцелариске потребе и остало, тако да Јсш увек дугу Јемо Потпорном удружењу 155.000 динара. гови су до скора били дупло већи. Питање финансија ове го>дине постављамо на другоЈ основи. До сада Је сваки финансиЈски одбор факултеа радио по свом нахођењу без плана као го>д и Универзитески. Факултети своЈе финансиЈске обавезе нису регулисали како смо ми то били поставили него су у универзитетску благаЈну слали од своЈих прихода оно што им Је преостаЈало. Убудуће благајна сваког факултета треба да буде постављена по прорачуну унапред, односно треба направити буџет рачунаЈући са приходима коЈи се имаЈу, према томе чинити и расходе, а проценат коЈи Је одређен за универзитетску благаЈну од факултеских прихода мора се редовно обрачунавати.

О КУЛТУРНО - ПРОСВЕТНОМ РАДУ

организационо-техничка. МаЈа 'месеца ове године формирано Је културно-уметничко друштво студената Београдског универзитета, високих школа и акаДемиЈа, тако да Је оно узело на себе срганизациЈу и руковођење културноуметичког живота на Универзите-

ту, у оквиру Народне студентске омладине. По свим факултетима организовани су културно - просветни одбори који су били повезани и којима је руководио културно-просветни одбор Универзитета. ЗАДАТАК ЈЕ ДА СА УНИВЕРЗИТЕТА ИЗАЂЕМО СА ЈАСНИМ И ТАЧНИМ ПОЈМОВИМА О СВИМ СТВАРИМЛ

коЈе студенти псказуЈу наЈвише интереса. У том погледу треба спровести анкету у дебатним клубовима и питати студенте шта желе да слушаЈу, чиме ће се таЈ програм приближити њима. Предавања за дебатне клубове треба у већини да припремаЈу студенти. Тиме ће се постићи то да ће они сами прсдубљавати поЈедина питања и изазвати веће учешће студената у дискусиЈи, а преко тога и поЈачати интерес код студената. Кроз сва наша предавања у дебатним клубовима треба да се даЈе марксистичка анализа догађаЈа, разних проблема научних и других, као Једино и као Једина коЈа може да да обЈашњења свему и да задовољи интерес студената. Марксистичко-лењинистичка наука показала се као Једино исправна. Она Је идеЈни и практични руководилац, покретач милионских радних снага, упуство за праксу, као таква нашла Је своЈу потврду у пракси, она омогу-

ћује прогрес у свету и ми је морамо свакодневно учити. Значај идеолошког подизања студената је велики. Студенти показују велики интерес за маркистичку науку. Радом у дебатним клубовима ми то морамо остварити. Наш је задатак да са Универзитета изиђемо са Јасним и тачним појмовима о свим стварима. Да би се правилно могли оријентисати у својоЈ струци, друштвеноЈ стварности, и свом животном путу, како би помоћу тог стеченог знања и познавања разних питања могли деловфги што боље за преображај саме друштвене стварности, марксистичко - лењинистичку науку морамо свакодневно изучавати. Раду дебатних клубова треба посветити пуну пажњу и поново оживети централни дебатни клуб коЈи Је престао да ради. Предавачке секције наших факултета и радних бригада одржале су 337 предавања за радничку и сеоску омладину.

НАШ ЛИСТ ТРЕБА ДА БУДЕ РУКОВОДИЛАЦ, ВАСПИТАЧ И ОРГАНИЗАТОР СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ

АГИТАЦИЈА И ШТАМПА. 26 фебруара изишао Је први броЈ „Народног студента**. У прошлоЈ школској години излазио Је петнаестодневно и изишло Је 8 броЈева, а У овоЈ школскоЈ години постао Је недељни броЈ и до сада Је изишјло осам броЈева. Тираж у прошлоЈ школскоЈ години Је био 5 —6000, а сада се повећао на 8000 хиљада. У погледу рада листа посто Јале су велике тешкоће а и Још увек посто Је. Сама редакциЈа листа мењала се и попуњавала неколико пута до сада. Мрежа дописни-

ка слабо Је била развијена по свим факултеима. Данас више није проблем као што је раније био наћи сараднике за лист. Проблем је повисити квалитет тих дописа. Треба отстракити то из листа да је постао најјобичнији регистратор догађаја по факултетима. Да би се ово стање поправило организован је курс за наше дописнике који држе руководиоци наших дневних листова. Код студената постоји велики интерес за лист, али он још ниЈе постао руководилац и организатор и васпитач студентске омладине у (Наставак на шестој страни)

Страни делегати на конференцији за избор руководства НСО-а Београдског универзнтета

БРОЈ 10

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 5