Студент

Зидне новине нису биле одраз и израз живота студената

(Наставак са пете стране) вези свих ових проблема које п»ставља и решава организација Народне студентске омладине на Универзитету. Наш лист је организован у ту сврху и он мора уз поиоћ свих каших снага постати такав. ЗИДНЕ НОВИНЕ. На свим факултетима организоване су зидне новине по годинама, отсецима и групама. До сада су излшла 262 броја зидних новина. Прошле школске године направљена је изложба зидних новина на Универзитету. Зидне новине у главном биле су леПо опремљене и окупкле су сразмерно велики број студената, док су по садржају прилично једностране обрађујући углавном живот и рад студената на стручном пољу. Оне нису правил« но реаговале на извесне слабе појаве по факултетима, нису помагале такмичење које се води по факултетима истичући појединце и групе који то заслужују својим радом, Оне нису једном речју биле одраз и израз живота студената, нису због тога могле служити псправљању многих ствари и појава по факултетима. О овим стварима уредништва зидних новина требало би да поведу више рачуна. РАДИО ЕМИСИЈЕ. Радио е-

ОД САМОСТАЛНОСТИ И САМОИНИЦИЈАТИВЕ КУЛТУРНО-ПРО СВЕТНИХ ОДБОРА ЗАВИСИ КУЛТУРНИ ЖИВОТ СТУДЕНАТА

КУЛТУРНО - УМЕТНИЧКИ СЕКТОР. Културно-уметничко друштво Универзитета организовало је овај рад углавном у оквиру Универзитета. не помажући у тсм погледу факултете. При културноуметничком друштву организован је хор, фолклор, оркестар, академско позориште, а у последње време и литерарна секција. Исте секције срганизоване су и по факултетима, али оне нису имале никакву помоћ од културно-уметничког друштва Универзитета, отуда долази то да су оне радиле без плана и да су врло често давале програм који је био слаб и на недовољној уметничкој висини. Културно-уметничке групе факултета дале су 122 приредбе за факултете, радничку и сељачку омладику. Неколико приредаба дато је за Београд. Приредбе које је дало културно-уметничко друштво Универзитета углавном су биле добре, док програм приредби по факултетима није задовољио као ни уметничка висина. То долази отуда што поједине групе почињу да се спремају тек пред поједине иетупе, а нема сталног увежбавања. Сам програм није и-

на литерарна секција код културно-уметничког друштва и по факултетима са задатком да помогне студентима у њиховом књижевном стварању, да им омогући оријентацију и правилан пут. Овде су до сада изнесене организационе форме, садржина, недостаци и задаци по појединим секторима овог врло важног рада на Универзитету, Високим школама и академијама. Видимо да се кроз читав рад много лутало у организационим формама као и У начину руковођења, а кроз све то да ниЈе дата потребна садржина и да културно-просветно-уметнички живот на ’ Универзитеу није био развијен довољно, кити је био на потребној висини иако ми распслажемо са снагама и могућностима боље него ма коЈа друга организација. Организовањем културнопросветног одељења на Универзитету коЈе ће директно објединити све сне секторе не само на Универзитету него и по факултетима организациона форма ће се упростити, помоћ ће бити већа и свестраниЈа, кроз све го ће се дати боља садржина и на тај начин ће се по-

мао јасно одређен садржај, узимане су разне ствари на дохват и од свега тога се није правила пстребна целина, што би убудуће мсрали имати у виду како би се ове ствари отклониле. Културноуметкичко друштво убудуће треба да помогне културно-уметничке групе по факултетима у циљу подизања уметничког нивоа наших приредаба како би студенти тим приредбама могли да осетс стварну корист, да се не држе приредбе само ради финансиског дохотка и ради игранки. Литерарни живот на нашем Универзитету није до скора био оформљен Због тога је формира-

студената за свај сектор. Културно-просветни одбори по факултетима треба много да су самосталнији у свом раду и да развијају већу самоиницијативу не очекујући само директиве од културнопросветног одељења Универзитета. Преко тога остварићемо то, да наши студенти не излазе са Универзитета са уском ј стручнсшћу, него као културни и образовани људи, тиме ћемо употпунити њихсв живот, а за народ дати људе ксји ће делсвати у подизању његове културе на виши степен.

мисије организоване су у студенгској мензи и У Дому студената. У прошлој школској години дато је 250 подневних емисија и 200 вечерњих. Оне су имале за задатак да масовно повежу све студенте кроз такмичење развијајући широко такмичење, да дају тумачења о свим стварима на Универзитету и да упознају студенте са догађајима У нашој земљи и ван ње. Оне су Један део овога и оствариле, но врло често сводиз се њихов рад на разна обавештења без неког богатиЈег и разнсврсниЈег програма. НаЈчешће су црпиле своЈ програм из дневне штампе. Ове године у програмима учествуЈу и културно-уметничке групе поЈединих факултета. Радио емисије своЈим садржајем и радом треба да остваре и испуне оно због чега су и организоване. ОРГАНИЗАЦИОНО - ТЕХНИЧКА СЕКЦИЈА. - Она је водила бригу око израде плаката, парола, транспарената, растурања летака, штампања књига, изгледа зидних новина и осталог. Она Је у главном овај посао извршила, иако са извесном цренатрпаношћу матери Јала. Она је такође организовала скупљање књига за село, тако да су наш Универзитет и радне бригаде скупили и послали 6.158 књига за село.

Студенти делегати на конференцији за избор руководства НСО-а

Мора се завести потребна дисциплина у учењу и редовном долажењу на предавања и састанке кружока

СТРУЧНИ РАД 27 фебруара ове године изабран је Акциони одбор студената Београдског универзитета, Високих и|кола и Академија који је имао за задатак да руководи врло важним делом нашега рада, подизањем и повећавањем што већег стручног нивоа код студената, да пронађе погодну форму и средства како би тај рад био што успешнији и да оствари уз помоћ професора што бољи квалитет тога рада, помогне развитку и кретању науке код нас. Акциони одбор усклађивао Је рад стручних удружења по факултетима и дао им пуну помоћ по свим питањима. У циљу лакшег руковођења при Акционом одбору формиране су следеће секцнје: наставна, за штампање уџбеника, за стручне библиотеке, за стручне билтене и практичне вежбе, доцније за дсмонстраторе и статистичка секција. Наставна секција узела је на себе бригу око повећања и побољшања учења студената. Као начин рада препоручивано је колективно учење, а искуства из колективних учења показала су добре резултате на многим факултетима, јер се преко учења у кружоцима успевало да се отклони помањкање уџбеника, помогло се слабијнм студентима у савлађивању градива и сами наставници псмогли су овакав начин рада. У прошлој школској години од 14.357 уписаних студената на Универзитет, Високе школе и Академије 70°/в долазило Је на предавања. 813 кружока било је формирано за учење у којима Је било обухваћено 4.163 студента. У овоЈ школскоЈ години од уписаних 21.632 студената на предавање долази од прилике у процентима као и прошле године. Резултати на испитима до сада су следећи: 39.232 пријављених испита, 26.874 положених испита, 4.575 палих на испиту, 7.613 одусталих од испита, 170 диплсмираних студената. Средња оцена на испитима укључуЈући ту и пале износи 7,49 а без оних коЈи су пали на испитима 7,85. Резултати на испитима и у учењу далеко су бољи него предратни, али и поред тога постоЈе Још увек велике тешкоће коЈе морамо савладати. Још увек Један велики броЈ студеката, оних коЈи су незапослени не долази на предавања,

односи се према школи као и пре рата. Рад у кружоцима на многим факултетима ниЈе био на висини. Мора се завести потребна дисциплина, редовно долажење на састанке кружока и у кружоцима рад направити плодниЈим, а не

Са мкогим професорима преко стручног рада успостављена је добра сарадња. Но Још увек Један дго наставника ниЈе схватио нови дух наше школе, ниЈе схватио с« грсмне промене коЈе су се десиле у нашој земљи, и држи се по страни, преко своЈих предавања пружа застареле и ненаучне ствари, неће и не жели да схвати и научи све ново што се код нас догодило, што Је квалитет и прогрес не само у историЈи наше земље, него и у историЈи човечанства. То би карочито важило за један део наставника коЈи предаЈу друштвене науке. Студенти нашег универзитета дужни су да воде бригу помажући наше народне и укивераитетске власти, у томе о чистоти науке и о томе да се са нашег универзитета чују истинске речи науке без икаквих фалсификовања, науке коЈа ће да служи народу, науке коЈ а ће да потврди и помогне развијање свега онога што Је створено код нас кроз Народноослободилачку борбу. Тешкоће у стручном раду су Још и у томе што ми Још увек располажемо са минималним брсЈем уџбеника. Да би се то питање кслико толико решило, прошле године формиран је Комитет за издавање уџбеника у коЈи су ушли наставници и студенти. До сада су на мкогим факултетима издавана скрипта, тЈ. предавања наставника коЈа су студенти хватали.. ОваЈ Комитет требало Је да поспјеши читаву ствар и са друге стране да забрани издавање којекаквих ствари по факултетимт. До сада Је издато 69 рукописа у оквиру скрипата. Но ствар није тиме решена. Сам Комитет ниЈе дао жељене резултате тако да студенти данас опет по факултетима издаЈу скрипте, дешава се да многе ненаучне ствари пролазе, јер Комитет ниЈе у стању да све обухвати, а потребе у уџбеницима код студената су велике нарочито за друштвене науке. Да би се поспЈешио стручни рад

ВЕЛИКОМ ПОМОЋИ НАРОДНИХ ВЛАСТИ ОБЕЗБЕЂЕН ЈЕ ПРАВИЛАН РАД И СТУДИРАЊЕ НА УНИВЕРЗИТЕТУ

На почетку рада нашег факултета поставили су се и још увијек се постављају јаки проблеми економске и станбене природе које је требало да ријеши наша организација уз помоћ народних власти. Пред нас се поставио проблем како сместити, прехранити и створити повољне услове за учење хиљадама студената који су се сабрали на почетку прошле и ове школоке године на Универзитету. Студентски домови и мензе били су демолирани, машинска и електрична постројења уништена, инвентар опљачкан и разнесен. Захваљујући огромној помоћи народних и универзитетских власти читав посао око смештања и организовања исхране узеле су на себе економске организације. У ту сврху формиран Је економски одбор Универзитета, а по факултетима формиране су економске секциЈе. У домовима и мензама за њихову оправку и рад успостављене су управе које су радиле под руководством Економског одбора, а рад Потпорног удружења је обновљен. Од почетка рада факултета у 1945 години до данас, ми смо добили огромну помоћ од Савезне владе, владе СрбиЈе, владе Босне и Херцеговине, македонске владе, затим од ИНО-а за град Београд, друштва „Препород" и сабирне акциЈе коЈа Је вођена крајем 1945 године. Та сумц до данас износи 25,313.505 динара. Од тога је српска влада дала 11,555.338 динара. Од овог новца у прошлоЈ школскоЈ години сспособљена су три дома, у којима Је било смештено 960 студената. Други важан задатак коЈи Је узео на себе Економски одбор са Управом мензе био Је оспособити студентску мензу чији би капацитет задовољио потребе студената, а у којој би студенти имали здраву, добру и са друге стране јевтину храну. Менза као и домови били су оправ-

љени у предвиђеном року. БроЈ студената који се храни по домовима и мензама износи сада 5.232. Квалитет хране у почетку Је био слаб, но она се доцније много поправила, тако да Је била довољна. У овоЈ школскоЈ години пришло се генералноЈ оправци домова и отварању нових, Јер капацитет старих ниЈе подмиривао потребе студената. Оспособљен Је дом у Земуну за студенте Пољопривредно шумароког факултета, а Још Један нови дом треба да буде готов свог месеца. Такође се пришло оправци и оспособљавању Још Једног дома у Београду. 4,500.000 динара добили смо кредита од српске владе за оправку овог дома. До сада је смештено 1516 студената у свим нашим домовима. Још на самом почетку рада обновљено је Потпорно удружење коЈе је руководило свим нашим финансиЈским средствима и вршило расподелу помоћи по факултетима, решаваЈући заједно са еконоиским секцијама молбе студената. Потпорно удружење располаже са новцем од уплате студената, са новцем који смо добили у ту сврху од појединих влада, министарстава, разних друштава и сабирне акције. У животу студената и њиховоЈ помоћи потпорно удружење Је одиграло велику улогу. Од почетка свог рада до данас Потпорно удружење Је издало као помоћ у храни 2,521.703 динара. За личне позаЈмице у новцу 1,057 858 зч текстил и обућу студената 213.834 динара. Управа Потпорног удружења састављена Је од професора и студената. Економски одбор обЈедињава и координира рад свих ових организациЈа. Ради изједначења квалитета и квантитета хране у свим нашим домовима и мензама, и ради лакше набавке намирница и других потреба за наше мензе формиран је скоро координациони одбор коЈи о свему томе води ра-

чуна и резултати његовог рада већ су се осетили. ИНО Београда досада је доделио 20.000 бонова за обућу и текстил студентима и 5000 бонова за дрва што је била огромна помоћ. Од Министарства рударства ФНРЈ досада смо добили 1450 тона угља за наше домове и мензе што претставл>а огромну помоћ, а од рудника „Какан>“ менза Је добило 90 тона угља. На нашем Универзитету, високим школама и академијама у прошлоЈ школскоЈ години било је 794 државна стипендиста. У овоЈ школској години број стипендиста се дупло повећао, али Још не располажемо тачвим подацима. Може се рећи да су све наше економске организациЈе и установе задовољиле у свом досадашњем раду, да су показале пуно воље, разумевања и иницијативе у том послу, као и чување народне имовине, тако да се није десила ни најмања злоупотреба у том раду. Недостатак у раду економских организација раниЈе био Је таЈ што се Економски одбор Универзитета ниЈе осетио као руководеће тело, него су домови водили своју економску политику а мензе своЈу посебну, но таЈ недостатак данас више не постоЈи. Потребно је у будуће да Економски одбор пружи још Јачу помоћ и контролу економским секцијама по факултетима коЈе су се наЈчешће претвориле у техничке извршиоце посла, рзшавањем молби. расподелом бонова и сл. Економске секциЈе по факултетима треба да се упознају за животом поЈединих студената и да у том погледу помогну да помоћ коЈу Д з5 У наше економске организациЈе буде додељена само онима који Је заслужуЈу, а то значи онима коЈи су у првои реду добри ђаци, слабог имовног стања, а своЈим радом и залагањем на факултету помажу опште напоре наше Народне студентске омладине. (Наставак на седмој страни)

дозволити да то време прође из у разним дугим причама. Поред колективног учења развијати индивидуално и тиме омогућити студентима да самн продубљују извес«а научна пнтања.

СА МНОГИМ ПРОФЕСОРИМА ПРЕКО СТРУЧНОГ РАДА УСПОСТАВЉЕНА ЈЕ ДОБРА САРАДЊА

организоване су стручне библиотеке студената по факултетима, тако да данас све библиотеке броЈе 13.816 књига. Стручна удружења организовала су и разне стручне курсеве. На летњоЈ пракси било је 308 студената, од тога 27 техничара у ЧехословачкоЈ. Да би се омогућило студентима који имаЈу смисла за науку и да у том погледу могу да се развиЈају, што боље за време студија, при Акционом одбору створена Је секЦија демонстратора коЈа Је имала за задатак да уз помоћ наставника окупи све такве студенте. До сада на Универзитету има 391 демонстратор, неки од њих су плаћени, а већина ради бесплатно. Наставници уз помоћ демонстратора срганизовали су низ стручних курсева, семинара и предавања, како би се што боље савладало градиво и иадокнадило оно што су студенти изгубили приликом студиЈа и у рату. Пред стручним удружењима у своЈ гсдинк лежи и даље огроман посао и -огромна одговорност. Учење је наш најважнији задатак на Универзитету. Питање учења и изласка што већег броја завршених стручњака у најскориЈем времену морамо поставити у оквир општег плана наше земљб. Народ жељно очекуЈе кадрове са Универзитета. Ми се свкм силама морамо бацити на тај посао да савладамо и усавршкмо науку, како би у потпуности сстварили све планове које подузима наша држава. Кроз Народну студентску омладину треба да се што боље организуЈе и савлада оваЈ рад и тешкоће на том путу, да стручни рад не само квалитативно повећамо, него и квалитативко, да кроз све то дамо што већи број стручњака нвшоЈ земљи и подмладимо наш научни кадар, да даље развијемо науку и ставимо Је у службу широких народних маса ствараЈући на таЈ начин бољи и сретнији живот. СТРАНА 6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 10