Студент

Универзитети треба да стварају кадрове одане ствари социјализма, уздигнуте у теоретском и стручном смислу

У даокукгкји по реферату друга Стеве Дороњског учествовао је и друт Драго Вучинкћ, члан Угараве за агитацију и пропаганду ЦК КПЈ. Он је иамеђу осталог рекао: Ми знамо да борба за изоратн>у ооцијализма укључује у себи борбу за изградњу социј-алисти. чке интели/генције. Нема социјализма без сос,ијализму оданих кадрова, без, на марксизму-лењинизму васггитаlНlих градилаца социјализма, градилаца социјалистичког друштва, читаве социјалистичке културе. То значи да наши универзитетсти треоа да стварају такве кадрове који ће бити ваопитани на идејама м ар к оиз м а- л е њ иииз м а кои’и ће стајати на гтозицији једино правклне, истинске револуц|и<о<нарве теорије, који ће бити одани CTB'ap« социјализма. То значи даље, да ми треба да CTBOpHMO на увквереитетима такав кадар који ће бити не самкз уадигнут у теоретском смислу и сТ|ручноlМ »его ће истовремеио знатти да спаја теорију и праксу. Каква је сада ситуација на нашим унивlврзитетима и високим школама. Пре свега м,и још увек нисмо у стању да одозго путсм државно-савезне лнније пружимо већини студената мар-* ксистичко-лењиlнистиlЧlМо ваопите ње, и поред тога штб је марксизаlм-лењиннзам цредвиђен кас

обавезни пред|мет на нашим универзитетима. Ми још нисм« отпочели с нредавањима марксизма-лењинизма, сем на неки*г! факултетима где се настава не може ни замислити без тога, кас на пример на Филозофском факултету, пде се учи наша маркфило- зофија. Мислим да је Јаство збот чега нисмо моглн да отпочнемс с тим радом. Основни разлог зз то јесте недостатак кадрова мо" ји би били способни да гаредају марксизам, услед тога штс су м)»оги за то способии кадроВIИ или изгинул« у току ослободилачког рата илн се налазе данас на р.уковlo(Д€ћим и одпрворним положајима с којих се не могу ослободити. Даље, на факултетима имамо так,ву ситуаци. ју да мнопобројии уџбеиици који гвостају било као дефи«lитlИlвии или циркуларни као скрнпта иадају још увок у себи таквих ставова и места, која су или потпуио идеалистичка или су оптерећена идеалистичким схватањима, остацима буржоаске идеологије, мистике, декаденције итд. Природно је да се последице тога морају осећати на универзитетима међу једним делом универзитетске омладЈИне. Оао питање уџбеника је у тесној вези с гтитањем предавачког кадра на универзитетима. Један брои наставиика носи печат оиог

политичког живота к»о ( ји je оио карахтеристичал за стдру Југославију и још увек не м-оже да се ослободи својих назалних назсира. Најзад, мора се водити рачуна и о томе да многобројни студенти долазе на универзитет из сичнобуржоаске средине носећи собом п-реживела схватања и навике које су добили кол куће или у пкмшазијама. Тако стојн ситуација на универвитету, Задатаж народне универзитетске омладине јесте, због тога, да путем разних форми идејно-Iваспитнк)'Г рада васнитава омлааину у духу марксивма-лењиниама. Али ствар марксистичко-лењинистичког васпlитања није једиоставан м'иран процес васпиггањп омладиие. То је борба против свих назадњачlких схватања, на вика, теорија на свим подручјима. У том погледу кроз организацију HaipooiHe омладине rpeба да прове.;ава дух борбеног уношења маркоивма у све области коце ће се разликовати од уско затворенот књиштва, одвоjeiHor од жиаота који се још увек може срести.” Закључну реч у диомуси|]и о Народној студеитској омладини дао је референт СтевЗн Дороњски, који је сумираЈјући резултате дискусије, поново истакао основне задатке организације Народне студентске омладине у даљем раду.

О спровођењу одлуке V конгреса КПЈ за спајање СКОЈ-а и Народне омладине

По друпој тачки дневког реда ~Опlро«(ођен>е одлуке Петог конгреса КПЈ о спајању СКОЈ-а и Народне омладине,” заједничко становиште и предлог Централиог већа Народне омладине Ј.угославије,, изнео је друг Стојан Бјелајац, члан Секретаријата Централног већа: „Друговlи и другарице, ми треба на овоме Пленуму Да донесемо конкретне закључке у вези са одлуком У конгреса наше Партијје о спајању, још у току ове године, СКОЈ-а и Народне омлалине у једну организацију. Излажући развоину лииију нашег омладиноког иокрета друг Бјелајац је истакао да је у нашој земљи пре рата постојала само једна револуционарна општеј,угословенска омладинска организација СКОЈ. До 1937 годи«е СКОЈ је био прилично уска и секташка организација, а било је покушаја од непријатеља партије Горкића да се он распусти. Ново руководство партије, које је дошло 1937 године на челу са другом Титом ~помогло је да се Савез још тада развије, да се омасови, да oiko себе окупља прolПресивиу, нзпредну омладину, огромни део напредне омладине Југославије.” Тада је дата директива да се у борби за националну независност земље CTBiopiH масовна омладинска револуционаЈрна органиlзаци:а. Говорећи о омладинском покрету пред рат и у току рата, друг Бјелајац је подвукао да се он тада ТOIЛIИКО развно tzna је тражда одгозарајуће органивационо оформљење. Тако је створен Уједињени савез антифашиотичкс омладине Југославије. „После рата у периоду обнове и изградње наше земље, у периоду изградње социјализма код нас најпгире омла.л:инlоке масе прих/ватиле су изгралњу социјализма и пришле Народној омладини Југославије” рекао је друг Бјелапац. Народна омлздина се под воћством портије пал|игла у погледу на виооки степен, тако да

је она опособна да оства|рује социјалн.стинмо васпитање омладине. Она је у стању да ( реша|ва и најтеже проблеме које се поставе пред омладину, она развнја критику и самокритику, одDOiB-opHioCT чланова и планск.и V 'ад. Даље је друг Бјелајац наставио: Дакле мн. из овог кратног излагања видим(о да се Народна омдадина као организација разаила и у организаци!оном и у пол.итичком погледу до тот степена да је она данас готово достигла ниао СКОЈ-евске организацијс. То је дакле карактерисгика данашњег омладиноког покрета у Harnoij земљи да имамо две организације, СКОЈ и Народну омладину, »оје су по циљевима и задацима које итидју пред собом изградња социјализма и васпитање народне омла|Д.ине у духу социјализма roioißO идентичне. Даље, постојање двеју паралелних ортанизација као што је СКОЈ и На_ родна отиладина разуме се да би довело до мпчења рада са нашом оадлал.ином. То би довело до гушења Лмоиницијативе. Таквих појава већ имамо. На npH'Mep, неке СКОЈ-евске организације преносе готова решења у ораганизације Народне омладине, иако су оне опособне да та решења саме празlИлно доносе. Разумљиво је да би дошло до кочења рата и у другим правцима. То би довело до секташења у васпитању омладине, зато што би се втмпе пажње поклонило сам;о васпитању ужег круга омладине. И у Народној ом'ладини има омладинаца који су не само спремни него и способни и желе да приме марксистичко ваопитање. Због свнх тих ствари Пети конгрес Парткје је донео закључке да доће д.о спаања СКОЈ-а и Народне омладине. То опајање ће имати 01Гр10ман значаЈ за нашу организацнју не само због тога што ће е Нар.рпна омладииа после спј»рња Још јан? попжети са најактивниСим елеменшма СКОЈ-

ев!Оке органшације него и због ро;га што је Народна омладииа по свом о(ргаиизациlсиом и идејном разв I итку толико напред.овала да она мои<е данас да црими отрлман број оних eaieMieHaта <који постоје у организацнји што у Народној о_ младини може да се развотје критика и самоК|рити!ка, што mioже да подипне на већи одговорност код чланова итд. У вези са опа!јањем СКОЈ-а и Народне омладине ми већ имамо неких прlоблема к.оји се угавном своде на следеће: Прво, то је схватање код једног дела чланства па чак и руКlовоп,илаца, да после спајања СКОЈ-а и Народне омладине дола-зи до умидања СКОЈ-а, однооно да ое укида комунистичка омла)динска ортанизација у нашој земљи. Ја сам већ говорио о томе да је такво схввтање погрешно због тога \што ћемо по спајању имати масозну ревопуЦЈИо<нарну 10'рганк(заци'ју идеолошки развнјену, спремну да цри»вати пропрам наше Партнје као свој програм, дакле, у суштини К|ОМ , униlСтичку организацију. Према томе, после спајања СКОЈ-а и Народне омладине не долази ЛlO укидања комунистичке омла_ дине, до укидања организације ком.унистичке омлапине у нашој земљи, нето се у ствари ппивод,и моначно у лело она nepcnei«* тива ко;у је наша Паотија дала пре рата за стнаl"ањем масовне револуционарне омладиноке о«р-гаНlИlзације у нашој земљи, такве масовне организације која he и у будуће бити спремна и споообна да у широке омлалинске масе спlроводи линију наше Пар_ тије. Друго схватање, д.рупи проблем који се данас појављује и кога морам'o сузбити, iecre мишљење да ће после спајања СКОЈ-а и Народне омладине омлалинска органргација, с обзиром ла се она кталитативно ли. же, бити ужа непо што је Народна омладмна • , онас. М'Д!п.''ње врло опасно, јер води у сек-

таштао. Пети конпрес Комунистичке партије Југославије, истакао је да шзсле спајања СКОЈ-а и Народне омладине треба да дође до још ширег окупљања омлад|ине. После спајања СКОЈ-а и Народне омладине, омладинсиа организација биће у стању да у своје редове прихвати и ону омладину која је д,о сада стајала nio страни, која има јога разлинита схватања и која није бата довољно активна у изградњи соципалнзма не због тога што не етризнаје изградњу социјализма као један правилан пут развитка нагае земље, већ зато што је рад иојединих органивација на окупљању те омладине у појал'Иним деловима земље био слаб. О.младинска организација биће у стању да превасиитава у духу ооцијадизма ту омладину и да је ахтнв.изнра у изгралњи социјализма. Ја сам до сада roворио о ствагииа које су вам углавном познате, али је бито потребно данас истаћи ла спа-јање СКОЈ-а и Наоодне омладине долази као резултат праВlилни|је линије наше Партије кпЈУ је она заузела од 1937 грдине на стварању маоовне револуционарне омладиноке организацње као спроводника линије Партије у тпироким омладинским масама, а ово је од изванретног знача.ја за нага рат «а објаптњавању спајања СКОЈ-а и Народне омладине. То треба у нашем раду објаонити омлаlЛ.иl№и, нарочито је упознати са историјом стварања масовне омладинске организације. У вези са спајањем СКОЈ-а и Наропне омладине износим предлог Централнот кРМlИтета СКОЈ-а и Претседнигатва Централног већа да се у циљу спајања СКОЈ-а и Народне омладине gдрж,и средином децембра опе гопине зајСlЛlНички конпгес СКОЈи Н-ротне омлгпиче, на коме ■греба да дође до тог спајања.

0 ПРОЈЕКТУ СТАТУТА БУДУЋЕ ЈЕДИНСТВЕНЕ ОМЛАДИНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

У име комисијв Централног комитета СКОЈ-а и Секретаријата Централног већа Народне омладине Југославије, формиране за израду пројек. та Статута будуће јединствене омладинске организације, извештај је под. неда другарица Брана Перовић, члан Секретаријата Централног већа. Она је у свом излагању рекла следеће; Образлажући на шта се комисија за израду пројекта Статута ослањала при раду, другарица Псровић је рекла: Концретно, приликом израде пројекта Статута ми смо полазили од следећег; од Статута Народне омладпне који смо израднли 1946 године, з-атим од принципа рада и организације које је имала наша СКОЈ-евска организацнја, од принципа који су пзражени у Статуту Комсомода, затнм од програма и Статута наше Партије и од одлуке које је у вези са спајањем нашнх двеју организација донео Пети конгрес наше Партнје. Даље је другарица Перовић указала на настојање комисије да се новој оргнизацији кроз статут да одређени политички лнк и већа организациона чврстина, која неће хпречавати прилнв још ширих омладинских маса у њу. Пошто је објаснила да је увод који образлаже пут развитка омладинске организације и који се налазн на почетку пројекта статута потребан како би се јасно увидело зашто је данас правнлно и корисно извршити спајање СКОЈ-а и Народне омладине, другарица Перовић је лрешла на име будуће јединствене организације, па је рекла: Предложено је име Иародна омладина Југославије и Комунпстички савез Народне омладиие Југославије.

Комисија оба имена износи као свој преддог да би се ова имена‘равнонравно тродискутовада. Има неколико разлога који говоре и за једно и за друго име наше организације. 11рво, име Народна омдадина Југославије. За хо да наша нова организација носи назив Народна омладина Југославнје говори некодико ствари; прво иаша Народна омладина је широка прогресивна организација, заиста револуционарна организација, јединствена организција на. ше омладине и управо у овим усдовима она је најреволуционарнија и потпуно може да испуни задатке које Партија пред њу поставља. Затим, наша Народна омладина има богате традиције, нарочито из рата, а специјално из послсратног периода и она је умногоме срасла са нашом омладином и под тим именом постала саставни део њеног живота и свакодневног рада. То име је блиско најширим слојевима наше омладине, за. тим органпзација под именом Народне омладине има свој одређсни политички лик. Име „народна“ не означава само буквално прнпадање народу већ и има одређени подитичкн смисао, одређене политичке задатке те организације. Треба се сетити шта је друг Тито рекао о пмену „народна“, кад смо с њим разговарали пред 111 конгрес. Није то име непрограмно, без значаја, всћ у данашњим условима обележава одређени политички лик организације која се бори за учвршћење наше народне државе, за изградњу социјализма у нашој ФНРЈ. Друго, наша Народна омладииа је у суштини комунистнчка организација. Овим се Статутом још јасније види да је она у суштини комунистичка оргапизацнја, јер има основне карак. териогике комунистпчке организациЈе, усваја програм Партије, васпитава омладнну на принципима марксизма-лењинизма у духу социјалпзма, ангажује омладину за изградњу социјализма-комуннзма, довољно је организационо чврста, тражи од својнх чланова дужности које се могу захтевати од члана једне комунистичке организације. II под овим именом „народна“ она остаје у суштини комунистичка организација и може испуњавати све задатке које Партнја пред њу поставља. Ово име народна омладина затб што одржава одређеии прогресивни, полптички лик организације, правац њеног политичког деловања ни у ком случају не смањује, не разводњава њену суштину и комунпстички карактер. Трсће, овај назнв Народна омладина много вшпе и боље него други одговара сте. пену развитка наше земље. ширпни нашег омладинског покрета, и ва кра ју задацима које данас Партпја поставља пред омладииу, тј. изградњи наше народне државе и њеном учврш. ћењу. Четврто, под овнм именом „Иародна оиладииа" много бп се лакше и још шире омладина окупила у организацију, чиме бпсмо испунили један од главних задатака које је Конгрес пред нас поставио у вези са спајањем нашнх органпзација. Друго, разлозн који говоре за то, да органнзацпја носи назив Комунистички савез народне омладине Ју-. гославије. Првн разлог је у томв, пгто како смо раније рекли наша организација коју предлажемо овим Статутом у основи је комуннстичка органиаација. Пз тога би следило да је могуће такво име органнзације и да је правилно да се и у њеном назпву пзрази тај карактер тј. да се и у наслову каже да је то комунистнчка органнзацпја. Значп то би име одговарало степену развптка иаше органпзацпје. Поеебно оно бн одговарало перспсктипама њеног развитка, њеноч крајњем цпљу, оно што ми од ње очекујемо у будућностп. Чули смо да има примедаба иарочнто у всзн с тим да је псспојнв овај назпв Комунпстички савез са другим делом Иародне омладине јер да је то некакпо понављање. Комисија је мишљсња да ти разлозп нв треба да се узму у обзпр зато што би овакво име одговарло фактнчко« стању и степену развитка наше организпппЈе даиас, тј. да Савев као (Наставак на 6 тој страни)

Број 21

НАРОДНИ СТУДЕНТ

5