Студент

савез по своме програму, организадионпм прпнцппнма, унутрашњбм уређешу итд. комунистички, тј. да он као органнзација васпптава омладину у духу соцнјалпзма и ангажује је у изградњи соцпјалпзма алп су чланови Народна омдадина, тј. свакн поједини члан не мора да буде већ унапред, пре ступања у организацију убеђени комуннста, него као народни омладпнац удазп у комунисгпчки савез којн га касннје васпнтава у духу соцнјализма и ангажује у изградњи лоцпјалнзма, васпптава, превасшиава и ствара од њега комунисту. Према томе ако кажемо ~Комунистичкн савез Народие омладнне“ то једно друго не нскључује него одговара степену развитка наше организацнје. У вези с тнм рекда би да има нзвесних предлога који говоре о томе да се савез зове Комунистпчки савез омладнне Југославпје. Ми тај предлог нпсмо усвојилн јер пме Народна омдадина треба да остане због свих сних раздога које смо напред наведи. Овако постављено име Комунистички савез народне омладнне Југославпје даје слнку једне органнзације која је у сваком случају по имену шира од досадашњег нашег Савеза комунистнчке омладипе који је предпостављао за своје чланове извесну политичку, јасно изражену, свесну опредељеност, за идеологпју наше Партије, за марксизам-дењинпзам, за комунизам. Друго, што говори за овај вазпв Комунистичкл савез Народне омладине јесте то да би овнм именом дали видан израз оног степена развитка на који се дапас попела Народна омладина, да би самнм именом показалп да се од нас досадашње Народне омладине ствара квалитатитвно виша и боља организацпја. Треће, „комуннстички“ и у нмену би имало огроман васпитни значај за чланство Народне омладине и мислим да је то један од веома озбиљних раздога који говоре за то име. Сама чињеница да припада комунистичкој организацији која и у имену носи то обедежје подизала би свест, одговорност код нашег чланства, боље би га васпитавала. Мислпм да би овај назив Комунистички савез народне омладине Југославије много дакше и брже оријентисао наше скојевце за пуни рад. Четврто, против имена говори то да би истпцање у имеиу комунистичког карактера организацнје могдо свакако довести на неким меспша нарочито у Хрватској и Словенији, у првом реду тамо, и у другим покрајпнама, до сужавања наше организацн. је, што би бнло противно ономе што Конгрес од нас тражи. Само ово име могло би одбити један део омладине, у првом реду религнозне. Но, међутнм комнсија је мншљења да крупвих политичких проблема код тога не би било међу самом омладином, ади би било непријатеља који би искорисгили свој утицај на омладину и на основу имепа одвратили је од наше органнзације. Међутим, без обзнра да ди ћемо нашу нову органнзацију називати комунистичкпм пме. ном иди не, нама ипак претстоји озбиљна борба са непрнјатељскнм утицајима на омладину, што ће се нарочито појачаги кад будкшо тумачили наш Статут који у суштпни претставља комунистпчку организацнју. Ба крају, ми бисмо под овнм именом тежс још шнре окупили омладину и нарочито у политичви заосталим крајевима теже остварпли политичко јединство, што би опет довело до сужавања. Ето то би углавном би. лп разлозп који говоре за и против назива Комунистнчки савез Народне омладнне Југославпје. Толнко принципијелно у извештају наше комнсије о прсдлогу Статута. организације. У везн с тим Пленум је одлучпо да Секретарпјат Централног већа па основу дпскуспје и предлога, у заједннци са ЦК КПЈ донесе ■ коначаи предлог иквна и да се он ј унесе у пројекат Статута, о коме ће уекоро започети дискусија на заједнпчкпм састанцима свпх организација СКОЈ-а и Народне омладипе. На завршетку реферата другарица Церовпћ је предложила да се после дискусије на Пленуму Статут преда на јавпој днскуснји основним органи. зацп!ама. По реферату другарице Пероиић вођсна је врло жива дискуснја иарочнто око имена. По завршетку дискусије о пројекту Статута друг Владо Шестан поднео је нзвештај са ЈЦеђународне вопференције радне омладине и састанку Савета Светскг Ј>едерације демоврат скс омладинв. Учегници Пленума у- ' својили су извештаје. 1

Са отвореног партиског састанка.

Дискусија партијаца и ванпартијаца о Статуту КПЈ на Државном институту за фискултуру

Спроводећи у дело одлуке историског Петог конгреса КПЈ, партиска органнзацпја Државног института за фпскултуру 17 овог месеца одржала је први отворени партиски састанак на коме је било присутно око 120 партијаца и непаргијаца овог Института, На дневном реду бнла је прорада' Стагута КПЈ. ★ Отварајући састанак секретар Миодраг Витаз прво је говорно о значају и улози наше Партије од њеног стварања па до наших дана. Прелазећи на објашњење отворених партнских састанака, он је подвукао да he се на њнма непартијци упознаватн са радом наше Паргије, еа задацима које она поставља даиас у велнкој борби изградње социјализма пред све наше народе и конкретно

пред нашу Народну студентску омладипу. Дискусиј - а, начпн третшрања проблема и њихово решење учићс на. ше чланове Пародне студентске омладине како треба радпти, уздизаће их и приближавати Партији, припремати за добре стручњаке и руководиоце. У дискусијп је учествовао велики број другова. Другарица Једа Јанковпћ највпше се задржала на карактеру Статута Партије. Његова основна црта је што он одражава у себи чврстпну, јединствепост и демократичност наше Партије. 0 улози Комунистнчке Партије као авангардног одреда радничке Партнје, о Партпји као њеном органнзацноном језгру говорио је Гадан Жпвко.

Много другова задржало се на питању ко може да буде комуниста и какав треба да буде комуниста. Друг Нснадовић је о томе рекао: Пре свега одан Партијп, дисциплинован, све задатке које му Партија повери нзвршава марљнво и предано; човек који ужива поверење маса, кога оне цене, моралаи, теоретскн добро изграђен, 0 демократском централнзму као једном од основних принципа наше Партије говорпо је друг Сенић. Ланц Марјан говорећи о борбепој традицијп паше Партије рскао је: Наша Партнја је достојио држала заставу марксизма-лељпнпзма npe рата, за време окупације кроз Народ. но-ослободнлачку борбу, она је достојно држи и данас у данима изградње соцпјализма.

Како је протекао упис нових студената на нашим факултетима и високим школама

У општој борби наших народа за извршење задатака Плана, истакнуто место припада интелигенцији. Инжењери технике, агрономије, шумарства, лекари, професори, економисти, то је онај високо квалифнковани кадар, који у нашој социјалистичкој изградњи земље, реконструкцији привреде и социјалистичком васпитању нових генерација, треба да одигра частан и вели ки задатак. Међутим, ове обимне задатке немогуће je извршити са стручним кадром кога данас имамо у земљи. Њих је у поређењу са нашим задацима премало. Ови задаци у првом реду су наши задаци, јер ми ћемо за годину две бити ти нови стручњаци, нови борци Петољетке. Да би се могло благовремено и у потребном броју да обезбеди нови стручни кадар, наше универзитетске власти приступиле су и у овој години планском упису нових студената .

Млади другови који долазе ове године на студије, имали су прилике да се кроз наставу упознају и већ у средњој' школи определе за струке. Кроз научне кружоке у гимназији Народна средњошколска омладинска организација развијала j'e љубав према пој'единим научним гранама и спремала их за будуће стручњаке и научне раднике. Са колико су љубави према земљи и са каквом озбиљношћу ч разумевањем наших потреба приступили нови студенти упису нека покажу ови подаци. На Филозофском факултетупо плану предв.иђен j’e упис 300 нових студената, пријавило се 391. Због настале ситуације број од 300 повећан j'e на 461. На Природно-математичком факултету, одакле нам је данас потребно доста стручњака, по плану је био предвиђен упис 250, а уписало се

382. Исти је случај и на Ветеринарском факултету, Економском, Високој меднцинској школи. Али шта треба одмах, по излагању ових бројки запазити? Неравномериост уписа на појединим групама ових факултета велика је. Док је иа Природно-математичком факултету, на физичко-хемиској геолошкој, биолошкој, географској групи план умногоме пребачен, дотле је он н аматематичкој, физичкој, астрономској' подбацио. На Филозофском факултету, на тако важној групи као што j'e славистичка, где је предвиђено да се упише 102, план није испуњен за 62. Неравномерност уписа најбоље се види на Техничкој великој школи. На Електро-машинском факултету по плану је предвиђен упис од 35 а пријавило се 312. На Архитектонском факултету према плану требало је да се упише 150 а уписало се 216. На Технолошком đpoj' је пребачен за 132. Међутим на Грађевинском факултету план j'e подбацио за 296, на Рударском за 8. У одређивању свога позива као основно треба да нас руководи љубав према земљи, љубав према њеној великој и светлој сутрашњици. Ж"вети у социјалистичкој земљи и радити на благостању њених народа, то ]е основно, а које ће конкретно бити поље наше делатности, то нам одређују потребе нашег новог, социјалистичког живота. У нашој Југославији подједнако је лепо бити професор као и инжењер, бити правник као и лекар, економист, ветеринар, јер исти је циљ наше делатности: борити се за стварање имућног и културног живота наших народа. Ово треба да руководи наше нове студенте, који су одбијени са појединих група и отсека, приликом преласка на нове, тренутно преко потребне факултете. И. Б.

За што већи упис нових студената на Пољопривредно-шумарском

У социјалистичкој реконструкциј'и наше пољопривреде од запуштеног капиталистичког села са примитивном производњом треба створити напредно, културно село Koj’e ће бити у стању да примењује најновије агротехничке "мере, треба створити задружно село. Ово није само задатак народне власти и нашег привредног апарата, ово j'e задатак и студената агрономије будућих пољопривредних стручњака. Они се за тај свој рад већ данас спремају на факултету. И то треба да се спреме не само што боље, већ треба да их буде и што више. Што више јер је наша земл>а још увек претежно аграрна. Према плану универзитетских власти на Пољопривредно-шумарски факултет, и то на пољопривредни отсек, треба да се упише 520 студената. Међутим, изгледа да наши студенти нису схватили у потпуности потребе и нужност реконструкције пољопривреде. То доказује број од 297 пријављених. Значи, да план није испуњен за 223. Услови студија на овом факултету су врло добри, и то не само материјални. У првом реду обезбеђени су домови за смештај новоуписаних. Тиме је решен један од најважнијих проблема станбено питање. Поред дома обезбеђена је и менза. Услови стручног рада су такође добри: студентима стоје на расположењу лабораторијуми и пружа им ce могућност за практичан рад на великом угледном добру.

Са Више педагошке шкопе током Петогодишњег плана треба да изиђу стотине наставника средњих школа

Потребе за просветним кадром у земљи су издана у дан све веће. Током последњих година, од завр* шетка рата, по свим нашим републикама отворено је много десетина нових средњих и стручних школа. Оне очекују, и то нестрпљиво очекују, наставнички кадар. Тоие треба додати, да ће у наредним годинама Плана бити отворено још много више школа. Међутим. за потребе стварања просветног кадра није довољно само да сваке године добијемо по неколико стотина наставника, него, и то у првом реду, да добијемо добар наставнички Добар не само по својој стручној спреми, већ и по својој љубави и оданости према земљи. Кадар који ће наше пиониое и наше омладинце пре свега васпитати у духу љубари према домивини, према њеној социјалисти

чкој изградњи и њеној Армији ,у духу братства и јединства наших народа, кадар који ће умети да од наше омладине створи cjukјалистички свесне, дисципличоване и радне л.уде, Највећи број таквог наставничког кадра треба да да Виша педагошка школа Пет стотина нових студената који ће се ове године уписати на ову вишу школу биће ускоро васпитачи тог нашег новог социјалисгичког омладинца. Али да бисмо имали овакве васпитаче младих генерација, на Вишу педагошку школу треба да се уписују најбољи оилалинци од оних који су изишли из средњих школа; омладинци који <*у сзоју приврженост зеиљи и народу стварно доказали. То cv они многи уларници и градигељи наших пруга, аутспу-

та Новог Београда, то су они најбољи из организација Иародне омладине у средњим школама. Ове школске године Впна педагошка школа има седаи група: биолошку, физичко-хемиску, математичку, историску, географску, групу српског језика и југословенске књижевности и групу руског језика. По завршеним студијама одлази се за наставнике средњих школа. Студенти са завршеном Вишом педагошком школом имају право да наставе студије на Филозофском и Природно-математичком факултет.у Народна власт и руководиоци школе обезбедили су добре материјалне услове за студенте Више педагошке школе. Већина њих имаће стипендије. Студенти ће имати обезбеђену мечзу, која ће се налазиги у самој школској згради.

НАШЕ БРИГАДЕ НА РАДНИМ АКЦИЈАМА

Бригадв Београдског укиверзитета учествовале су овог лета на многим: акцијама које је Народна омдадина предузимада у разним крајевима наше земље. Осим десет брнгада на воје се обавезала, Народна омладина на Универзптету у част конгреса Нартпје формпрала је још пет бригада. Бригада Економског факултета ~Владимнр Перпћ-Валтер“, формнрана у част Цетог конгреса Партије, постала је па градилншту хидрокомбината ~Маврово“ шест пута ударнљ. Брнгада Медпцпнског факултета ~Бдагоје Нешковић“ постада је на прузи Кучево-Бродица четири пута ударном. Три бригаде су три пута ударне, шест брнгда два пута ударне, док су једанпут ударном прогдешене три бригаде. Од укупног броја брШгадиста 17°/о су ударннцп, а преко 450 другова и другарица је за пожртвован рад похваљено. Хиљаде кубпка земље нскопано је, превезено, набнјено на аутопуту ~Братство-јединство“, на прузи у Панчевачком риту, на Новом Београду, на градилншту хидрокомбпната ~Маврово“, при изградњи сгудентских павиљона, улице Кнеза Мидоша у Београду, при изградњи Хистодошког инстнтута, на прузи Кучево-Бродица. На свим акцијама на којима су уествовале наше брпгаде су дале влдљпвог доказа о неизмерној љубавл студентске омладине према својој до_ мовипи и изградњи социјалпзма, о неисцрпној ене-ргијн студената спремнпх на још веће подухвате него досада. Али брнгадпсти су бпли свесни тога да ископати, превести, набити хиљаде кубика земље, калдрмпсатн путеве, прокопати канале ннје довољно. Сем рада на изградњи земље, задатак им је био ликвидирати исппте који их очекују непосредно по повратку са акције, спремити се за септембарски пспитни рок. И зато су партијски активи, гатабови брнгада и сви брпгадисти, упоредо са напорннм радом на градилишту поклањали иарочпту пажњу том најважнијем задатку Народне омладине на Универзитету. У свакој бригади бригадисти су одмах по доласку на акцију дали обавезу за лнквпдпрање највећег дела заосга. лпх нспита и за полагање текућих испнта. Курсевн, колективни часови, консултације помоглп су бригадисти. ма да се за исппте у септембарском року спреме боље него што су судеПоред учења у свнм бригадама био је веома развијен културнн рад. При. хватајући такмичење, које су заказале брпгаде Техничког факултета, бригадпсти су налазили времена да спремају тачке програма које ће репрезентоватн Београдски универзитет на фесгивалу Народне омладине Југославије. У свим бригадама су основани хоровп, у којима је учествовало преко 600 другова и другарпца. Фолклорне групе су спремпле доста народних игара са којнма је већина учествовала на фестпвалима, организовнпм по радилпштпма. На тим фестивалпма су наше бригаде постиглв велике успехе. Неке су освојиле прве и друге награде. Оспм тога одржано је ннз приредби за окодна села, многобројна предавања сељачким и средњошколским бригадама, политичке ин. формацпје и сл. Наше брнгаде су заиста биле, тамо где су се надазиле, агаришта кутурног рада. Око 1500 бригадиста такмпчило се за Значку фискултурника. Положено је преко 10.000 норми, Другови који су билп у бригади ~Владимир Перић. Валтер“ положили су све норме изузев пливања. У брпгади ..Благоје Нешковић" положено је просечно по десет нормн, бригада ~Љубчо Арсов“ има 1303 положеие норме. Но много више него ударничке дипломе, дпллома о победама на културним фестивалима и победе у фиекул. турнпм такмпчењима, значајан је за нас онај однос који се створио у напшм брпгадама. Оне су се са радних акцпја вратнле као чврсти радни колективи, Оне ће на факултетима постати најчвршћа радна језгра. Градитељи ће пренети елан, који је учинпо њнхове бригаде два, три, четпрн н птест пута ударнпм, са радилншта у наше слушаонице н библиотеке, у наше семинаре, у наше лабораторије. Страна 6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

6