Студент

Da vas ne gnjavim pojedinostiiria upoznavanja. ja sedim sa mamom i ćerkom za stolom. Musvira jednu od čarobnih rumbi Jađrana (pre toga •io Jeđan Carobni valcer). - Ah, pa to su sasvim inđiskretna pitanja, ali, ml se da ću potrošiti oko peđeset hiljada za mene rkn kaže gospođa, sada u đekoltiranom, crnom. a ćete, moram jedanput početi da je izvodim. Već đrasla (sledi nežan pogled ptema ćerki). A vl, sa 0 će tc vl da prođete? Veko je došao da bira ćerku. Majka se blagona-1 smešl. - Ne, moj muž je umro. Još za vreme rata On o fabrikant. Vi ste iz Zagreba? ic? Culi ste ega? Ja nlsam blo čuo za njega. je neko došao đa bira ćerku. Majka se - Da, u Ekscelzioru, U pravu ste, skupo Je. Ali ista ne mogu da se požalim. Sasvim sam zadoi. Sasvim. Posluga Je vlše nego ođlična. I još neovek ima posla sa pristojnim svetom. Sami stranunutra. - Cerka nije prestajala đa igra Majka je prebiagonaklono da se smeši. Majka Je prestaia sada se smeši i nervozno se osvrtala okOlo. - Zar ne primećujete kako su IJuđi slobodnlji sa im devojkama nego sa starijim rekoh. Ja *0 da Je to rczultat njlhovog ponašanja.

Da, sasvim ste u pravu. Kako da ne, odavno sam ja to primetila. A baš Ja želim da moja ćerka ne bude takva. Još malo je sedela. Cerka je još malo igrala. Majka nije ni malo igrala. Bilo je oko dvanaest sati. Dansing je u stvari tek počinjao. Jorđanka, reče mama. Jordanka, mi ćemo nazad u hotel. Zar ne, Jordanka? ☆ Za sledeća dva dana sam sasvim slučajno saznaO; majka i ćerka žive u iznajmljenoj sobi (stotrideset dinara dnevno). One nisu iz Zagreba već iz Osjeka. Njezin muž nije bio pomenuti fabrikant. O njezinom zauimanju nisam uspeo ništa da saznam, ukoliko je bllo išta da se sazna. Lep je ovaj naš Dubrovnik. Seta Covek kroz njega, koža mu ispečena od -sunca, ulice čiste, osećaš se Cist, l nešto pirka u tebi i jako ti је lepo. Lep je ovaj naš Dubrovnik. Našu reč teško možeš da čuješ u njemu. Prodavac će vas, uđete И u rađnju, pozđraviti: rdgovc umh wrldgoy rdgo cvfumm na kraju, razočarano Sta želite. ‘ Ali da me pogrešno ne razumete, Milo mi je kada to gledam. Milo nam je nekako kada to gledamo, kad glcdamo te švabe, kako moj deda zove sve one koji ne govore srpski, kad ih gledam kako plaćaju i (Nastavak na sleđećoj strani)

Метаморфоза талената

ОЗИ студенти прве године носе v себи још неоткри- i вене или полуоткривене : ipeflHOC-tn, i Песници, сценаристи, атоми- 1 ти и необично надарени млада (будући) лекари улазе у 1 уле свесни свога талента. Студент права који је добио 1 1000 за свој сентименталпи nu■џени задатак. Он ће постати < {итерарни публициста. j , Студент мвдицине који је đoiao из провинциског клуба i ладих писаца (те анахрони- i ке творнице талената). ; Студенткиња француског чије предак био један од нај- ■ летнијих (и највећих) људи ‘ na доба. Којој су све профеже прорицале сјајну литеmy будућност, а цсо разред i ао у заједнички грч суза и ркање у марамице кад би i читала свој задатак (Софјој беше специјалност: за<џ, реферати , песме, прикау средњошколском листу). 'тудент књижевности •тседник литерарне дружине •вом граду на Морави. При■ !етке су му пуне снажниг ди, вехеменциђе и емфазе, > шго је већ запазила критина састанцима дружине. шГ.тудент права, техничке ин\ли генције у области генијал:, који крадом пише песме... 'ви студенти прве године ноу себи вредности које у пропдиским условима, у условипубертетских немттра нису ели да разоткрију у потпути. еоград. еоград ће им пружити слоУ. j еоград he их смирити и уити ка систематском стицакултуре и образовања. тудентски живот биће преан v коначном дограђивању сове личности. лодови талента почеће да зевају под благотворним деј>м рада на личном уздизаа ли овај растргани интерз казује нешто ново. Ни шње. И да ли ће аутор нка успети да до краја изне ма шта ново о овој толибаналној теми? умњам. :/тор не може, а да се не i двадесетшестогодишње проорке руског језика у једселу на румунској грани1 к оја је премоћно се смешереаговала на прве знаке 'овог дечачког литерарног арања: - Боже драги, није то низло. Сви смо ми помало пи|и. А после човек види...

Шта то човек види Није му ни данас Јасно. То је остало угушено у њеном искусноМ двадесетшестогодишњем смешку. Аутор се ceha још само чињенице да је млада дама при том Јела пилеће месо, а да је после ручка отишла да спава. Уснула Је у селу крај румунске границе. После хранљивог ручка. Шта то таленти, који су дошли на факултет онако самоуверено. шта то они виде? Шта увиде? Ако поЈам доброг живота изЈедначимо са појмом конфора,

млада дама некадашњи таленат, увидела је да се може добро живети и без литературе. Млади таленти тако почињу да схватаЈу живот. Виде га најзад у свој његовој материјалности и грубости. Виде га онаквим какав и јесте (а ми ћемо лако закључити да га виде л а ж но). Објежтивно гледагао млади људи захваћени малограђанском стихијом падају у летаргични и некреативни животни ток. Унутрашња потреба која их Је гонила на стварање у младим годинама ишчезава. Или тачниЈе доживљава метаморфозу. Од стваралачке активности падају у рационални, а поглавито емотивни вакум. Генерализације у тражењу правог узрока овоЈ појави, не може бити. Узрок је психолошке природе и вероватно се

може наћи у наглом престанку рада, Студент права, онај са пет сентиленталних хиљада почиње магитати о писању шаховских коментара. Студент мвдицине, онај из клуба младих писаца бори се за десетке и све слободно време утроиии на кафане и то не боемске; eeh обичне. Студенткиња француског (специјалитет Софка) путује у иностранство. Студент књижевности: не пишв, пије и шета се. Покекад спрема испит. Студент права машта о сценарију, nuje и баца флаше у реку. Јунак Сценарија he побећи у иностранство са старијол женом која га издржава. Неоткривене вредиости коначно се скривају и у доцнијем животу само понекад заблеште пригодом годишњице неког великаиа из прошлости. Тада метаморфозирани таленти пред препуном двораном Народног универзитета или у натученој школској свечаној < (или чак гимнастичкој) сали са младалачким жаром проговоре реч дубоке љубави и оданости великану. Сузе им напуне очи. Сузе у очима колегиница м ученица. У време када је текст у ма ком иоле литерарнијем виду ограђивао само типи ч но, само педантно генерализоване теме, појавио се код нас текст који је обрадио животни пут једног професора који од талентованог младића постаје сенилни комеморатор. Овај трагични животни пут носио је наднаслов: скица за комедију... Далеко од помисли да схватимо животни неуспех као неодољиво комичну згоду, још даље смо од помисли даживотаи неуспех (ту изванредно осетљиву тему) схватимо као типичну. Отуда се овај твкст има схватити само као црвено светло: Студентски живот биће аресудан у коначном дограђивању наше личности (у позитивНO2Д смислу) алк.,. постоје и скривене опасност. Зато је ово само црвено светло које преко себе има нацртано СТОШ, али то не значи да се пред њим мора стати, Црвена светла се и заобићи.

Sa godišnje izložbe gtudenata Likovne akademije

ALAS I BELA DEVOJKA

Prvoljuh Pejatović:

Riha sa crvenim čelom okrvavila je reku. U injavu bradu alas je spustio psovku i pao kolenima na pesak da moli Belu devojku: I Bela devojko nasmeši se I neka ozdrave ribe i neka plave poteku. Bela devojka kamen. Beli vetar okoštao je reku. Preko Zaleđenih riha prelaze dečaci i ovce. U injavoj bradi alasu se zaledila psovka: i dotako je kolenima sneg da moli Belu devojkn: Bela devojko nasmeši se da se otopi led i recna deca ozdrave. Bela devojka kamen. Sunce je ojačalo i ispilo reku. Udavile su se ribe u pesku. 1 Iz injave brade alasu se odronila psovka. Strah Bele devojke preplašio je travke. ...A s mrakom je umoma, pod vrbu pala. Citavu noć iskrio joj se na trhuhu mesec i krunile niz bedra zvezde. U zoru se nasmešila i reku zelenih riba rodila.

ГРАД МОЈ И ВАШ

Ca Копаопика лали рабаџија .научи ли прва слова он их по умишљенол снегу шаље њелу. И гладна ластавица подешава најлепши круг кад пролази над њил. На со и хлеб r свратиће- и црног пилота и плаву пастирицу ceeepa. Рибарчетов сан и шаке лотовунског дпва ила овај град ила зо тебе, има за лене. Кад oeaj град посеје гнев и шафран и пшеница раоту с њил.

Милосав Мирковић

ОПРАВДАЊЕ KОРАKА

Дуго и стрпљиво ја тражим у себи гране слисла својих корака и неуморни сања. па ако умрем с овима ипак сам прошао кроз дане и осетио тај лик. Смисао свога дисања. Јер разумети треба ветар и ствари те, и месец жуту дињу над брдом јад neea, мре, јер наши к ораци плешу овим очитим сном сад, кад све добија руке, кад све мрмори смислом. Писаће једном негде: на свету је живео човек с очима у реци. Звао се Тихон. Хтео је да виче, нем. Али је само сивео загледан у звезде, у Ништа, а гледао је тихо. Јер жена с грудима од белих оваца зна да буде доброта звездана и лака, а овај протичући, са сунцем у небу дан још једном прима смисао и оправдање корака. Све ствари знају говор кад небо почне đa плаче, увече, кад засија кроз ситну кишу цреп. Све ствари могу да воле. О свом кораку, иначе, мислим једиио онда када је он добар и леп.

Милован Данојлић

Ш-сИегП