Студент

KULTURA I UMETNOST

Сусрет с белгиском графиком

- ИЗ ГАЛЕРИЈЕ НА МАЛОМ КАЛЕМЕГДАНУ -

У ликовној галерији на Малом Калемегдану крајем прошлог месеца је отворена је из* ложба белгиских графичара. Заступљено је тридесет аутора са укупно 175 радова кроз које су опет застуттл>ене скоро све гране графике почевши од танане технике суве игле па До масовних дрвореза. Излагачи би се временски гру бо могли поделити у три гене-

рације. Прву старију која захвата уметнике рођене у периоду од 1855 до 1872 године, другу средњу од 1879 —1897 године и трећу млађу генераЦиЈу од 1903—1927 године. Старија генерација има своје специфичности по којима се ла

ко може познати. То је у првом реду техничка а онда и садржајна страна. Углавном се служи радирунгом, а ређе литографијом и акватинтом при обради пејсажа и ентеријера ређе фигуралних композиција. Њихови радови су као и небо Белгије тамни и тешки, али занатски кор>ектни. Из ове генерације истечу се пет имена: Смитс ЈакоС,, Енсор Јамес (1860 —1849), Расенфос Араманд (1860 —1934), Еновеипоел Хенри <lB72 —1899) и Ј. де Брикер (1870 —1945). Средња генерација сзојом сна гом, чини се, оставља најјачи утисак. Она негује претежно дрворез и литографију у бојиали не запоставља ни радирунг ни суху иглу. Графике ових уметника су најизражајније и најслободније. Широким, неспутаним потезима које условљава дрворез, приказан је богат репсртоар. Франц Мазарел са својим „Човјеком“ и „Младим мислиоцем" претставља највиши домет једнсставности, снаге и непосреднбсти у белгиској графици. Поред Мазарела истичу се велики познаваоци графике: Брокас Морис (1892 —1948), Донеј Џен, Јесперс, Флорис, Мин Јорис, Стратен ван Хенри (1892 —1944) и Титгат Едгар. Млађа генерација се чешће служи колористичким ефектима употребљавајући лино, дрворез, литографију и граву.ру. Декоративно сликарство је код њих нашло известан број изразито способних уметника. Алешински Пјер је дао у радовима „Гесте“ и „Сјена на плажи“ савршено sгкусне5 г кусне концепције које би се могле идеално употребити у таписерији. Карлир Мари са „Сабат“ и „Дивља мачка из дивље ш>’ме“ такође претставља срећ-

на колористичка решења површински, скоро дводимензионално изведена. Најлеахше уметнкчко остварење дао је Дил Франц у својој „Композицији" рађеној у литографији у боји. Ово ремек-дело је савршено линеарно и површински склопљвно, те и ггоред статичке поставке задивљује и динамиком. На крају могло би се укратко рећи да је поред уметничкот у белгиској графици далеко више развијен занатски момеиат.

А. АНДРЕЈ

М. Маскарели: „Жена с птицом“!

Олга Павлиновић: Корчула

(РRО et CONTRA)

Humor dvorske budale SMEH U RAJU

Umro je veliki engleski šaljivdžija koji je za života ismevao svet. Ali i posle smrti on se šali. Njegova posmrtna šala odigrava se pred nama na platnu. Četvoro naslednika bore se za nasledstvo koje ne postoji. Ovaj humor ne grohoće. Bavi se trivijalnostima, ali začudo nije i sam trivijalan. Otkud to? Ovo je humor o građanima i za građane koji postiže sav svoj umetnički kvalitet jednostavno time što ne p>olazi od malograđanskih životnih stavova, već se uzdiže na jednu stepenicu više. To naravno nije neka bitno kvalitetna promena. To je humor pun zajedljivosti prema svojim rugobama i rugobnim nazorima. To je humor dvorske budale koji ima pravo na sveopšte zajedanje samo zato što pre svih drugih samog sebe obudali i ismeva. Otuda gledalac naviknut na pristrasni humor, humora radi, ili na satiru sa jasnim ciljevima pozadi nje, a takav je i naš gledalac, u nedoumici prima ovo englesko zajedanje. Šta se htelo? Da li se možda hteo ismejati malograđanski kult svojine jer četvoro naslednika ostaju bez novca a ipak zadovoljni јег su našli Ijudskije vrednosti. (Ali ne, ipak oni svi realizuju neike svoje čisto sitnograđanske snove i želje. Znači, jasnog političkog stava u ovom humoru nema, to nije satira), Zato gledalac mora pošavši u bioskop đa ostavi kod kuće svoje ideje i navike u humoru i u vezi sa humorom (јег te su navike zasnovane na našoj humorističkoj tfadiciji) i da primi engleski humor kao nešto osobeno kao humor dvorske budale, u osnovi konzervativan, ali dovoljno zajedljiv da bi bio čovečan i razgaljujući.

ТАЧНО У ДЕВЕТ

ПРИЧА У аутобусу, који је сеоској деци личио на смрзнуту жабу, остало је још три тгразна места. Путници, који су се сместили свом својом ширином и ситан пртљаг насложили на крила. ћутали су и гледали преда се. Они нису ћутали кад су улазили, Они неће ћутати кад се волан благо покрене ка истоку. Као стабаоце ражи, гледајући у калдрму опалне боје, четири прилике тискаше се око улаза. Младић дугачког лица и гаравих очију био је удаљен и ми-, ран. Путовао је годинама и знао је све ћуди аутобуса малих друмова и њихових возача. Лептир машна са белим тачкама јасно га одвајаше од двојице других младића који сустопице пратише кондуктера. А једно момче у тамнозеленој мајици са троугластом, од два парчета сашивеном крагном, беше кондуктер. Он се двоумио. Девојка која болно скупљаше усне, требало би да уђе прва. Али, треба се поиграти са њеним живцима. треба ioi дати ту танколисну карту уз неколико речи важности које би га учиниле гњидицом. Ви ћете остати. Нама места- рече јој.. Али, молим вас, молим вас- уз угао учију узвикну она Кондуктер се уозбиљи. Улазите вас двојица. Ви идете на вршидбу, је ли? Јесте- добацише они и као један скочише у аутобус. Апотекарева жена, која се удобно завалила у трећу фотељу до отвореног прозора. хтеде нешто да каже. Молим вас, о, молим васрече тамним гласом опомене

младић са лептир машном. . Ми смо раније дошли! Момче се закикота, Он је возио хиљаде путника са шајкачама, шеширима, са шамијама, цегерима, балонима, руксазима. Он се свађао са сељанкама које се враћаху из бање и уцењивао је ђаке из успутних села што уз ројеве досетки хиташе у школу. Он је возио хшваде, али лептир машну никад. Њему се готово згади што пред очима има то свилено парче малених, охолих линија. Он трупкаше ногама, а пљувачку спреми у мехур, пренесе је у муницију своје мале пакости. Ипак, пљуцнуо је на хват даљине од ципела младићевих. Уђи девојко- рече најзад и звиждуком позва возача. Сунце се поче рвати са крововима града. Бик сумрака бејаше јачи. Волан се окрену истоку. Путници заћућорише ... Апотекарева жена развеза причу о бањским гостима. Њен сиви турбан личио је на чекињу угојене свиње. Једна пречанка, замислите, никако није волела парадајс салату. А ја јој кажем, побогу, слатка моја ... Дебељко из прве фотел>е говорио је о овогодишњој берби грожђа. Опет he цена бити сићушна. А грожђе је као за пакост родило.

Како то за пакост? Не разумем вас. Развукло се до земље к’о хармоника. Знаш, биће га много. Биће га много? Боже, па то је добро. Девојка што се последња попела у кола, погнуте главе слушаше све те крајичке разговора. Точкови су певали песму многих кварова. Прашина је својим танушним пипцима освајала порубе и гужвице њене марамице. Она паде у полусан. Она је ту и она је тамо ~. Јелена Рајин! Ту сам. Одбијени сте на годину дана због преписивања задатака из математике. На нокту кажипрста остао је траг гроздастих бројки. Јунски испит. Као тучано платно. Мајка јој рече: ништа, не мари. Очух јој рече: непажња. Другарице; ох, јадна моја. Како то да ти се деси. Другарице има.lу шарене хаљине и гласно, с тротоара на тротоар узвикну; ја ћу на медицину! А ја ћу на архитектуру! Доста слогова имају те речи и доста мале сигурности у малом граду... Свратићемо код „Јасмине". Има одличну шљивку. Немој. Кљокнуо сам га једанпут у Мораву. Памти: то ти је hndrra број један. Баш си геца. Поштује сваког ко му плати. Ма шта хвалиш сваку кли-Iару' Зар он клијара? Него шта је? Песма кварова улази у алегоо. Испод топола неких, путу-Iући деца апотекарове жене. тто има.lу очи веверице. певају; ринге ринге ра ia. То је најбољи хотел тамо.

Знате ја кажем, баш одавно ... Кад ја продајем винце цело село гарантује ... Сунце се давно изгубило. Као суве печурке расуте куће села ступају у ноћ. Зрикавци зричу. Чује се и рзање коња. Није, баш није- шишти једно пегаво девојче у дну аутобуса. То је Сузана Хејворт. Знам је као своју сестру. Можда сам погрешио. Досадни се филмови никада не памте. Ја сечем сликс из свих новина. Имам четири пуна албума. Опа! Сад ће да ухвати „лер“. Пут је као тепсија .., Бело вино може да превари. То ти је као паприка. Воја те привуче, а изнутрица знаш, некако ... Други јуни. Прамен коее је краћи. Јелена Рајин. Овде. По други пут полаже и положила је са врло добрим. Доугарице је срећу. Срећа твоја, имала си лаке задатке. Газдарица, која јој је кувала чај за доручак. довикује: хтовом приликом пошаљи ми паре. Треба ми, знаш, за зимницу. Песма кварова се стидљиво губи v дар мару паланке која очекује пазарни дан. Прашина која улази кроз прозоре смањује млаз. Апотекарова жена навлачи беле рукавице. Стигли смо тачно у девет.. Џони, ЏоАи нас чека ... узвикују младићи и цамигују кондуктеру. Он зна где је касћана „Јасмина" и зна зашто му они намигују. деца хтотрчашс H3io-»v

Милосав МИРКОВМЋ