Студент

univerzitetska hronika

КРИМИНАЛ У ДОМУ „14 ДЕЦЕМБАР“

КЛУПКО CE ОДМОТАВА

Комисије расветљавају крађе, малверзације, мањкове и фик тивне вишкове

Догађало се то у главном магацину. Изричито гштан>е: имаш ли бибера? „И-мам... не, не немам, видите сами” и комисија налази кгр. непрокњижвнот бибера. Један члан множи мањкове и виижове учиње не за један дан са 365 и цифре се дижу, оцртава се величина проблема. Зашто си давао . труле јаоуке? Ја сам трговац и не може роба да пропада. Очита хуманост магацинера, а студенти му препоручују да покуша трговЈИзну негде ка другом месту. Посумњали смо и сутрадан запечатили магашгае, кажу из комисије. Дошла ,ie комисија tf 3 управе за материјална питања студената и утврдила следеће ревултђте; путер вишак 15 квр., (мермелада мање 5 ктр., парадајз 10 кгр., алеве паприке, јабука, кобасица, саламе, гриза итд Ухапшен шеф кухиње Клубе почиње да се одмотава, Ухапшен је шеф кух-иње у кога се узгред буди речено имало мното поверења. Крао је маст, бутер, јаја, све што је могао. Орга,ни криминалистичке службе ухватили су га на делу. Ухаlшиен је и носач коЈи је ове крадене намирнице продавао. Магационер Лука Мишковић је предавао храну „шефу”, а примопредаји нико кикада није присуствовао. Када Је комисија једном само извршила контролу, рачуни су му поремећени. Студенти су видели магационера да износи путер из дома. Он каже: кутпио сам од студената, а комисија се пита, ко га је контролисао, да ли је баш свакц пут кутшо, шхи... Утврђено је несавесно пословање и могућност за даље злоупотребе. Управник је пасиван Комисија је имала сталну подршку управног одбора. Предложен је огказ магационеру на основу чињеница које су утврдиле комисије. Надлежан за отказ је управник, он је одбио да да отказ сам и рекао да he спрозести одбора. За отказ управни одбоо је имао пуну сагласиост делегата управе за материјална питања стуДената као надлежне више инстанце. Делегат је наглаcmo законитост ових комиоија и неоспорност њихов.их резултата. Отворено је рекао магационеру: виш кови су у вашем џепу, док се управник, иако наредбодавац, у све то није хтео да меша. Захтеви студената Комисије и' управни одбор обавештавају студвнте ОВАВЕШТЕЊА УЧЕСНИЦИМА КОНКУРСА ЗА | СЛИКАРСКЕ РАДОВЕ Жири за сликарске радове одлучио је да у конкуренцији за награду не узме у обзир графичке радове, јер текстом конкурса то није било прецизирано. Међутим, како је за копкурс стигао известан броЈ графичких радова одлучено је да се за графику распише посебан конкур'#: I награда 15.000 II награда 7.000 Ш награда у књигама ђ>епродукцијама). Наградне радове заинтересовани могу предати до 15 априла 1956 годиие па Вдресу: Редакција „Студент” Балканска 4/*v,

о свом раду и сузбијању злонамерне гласове који се поЈављују, јер овде су дубоки корени. Магационер и други наговараЈу рад нсгке и остале чланове оиндакалне подружнице да кажу коју „добру реч”. Клубе се одмотава, али тешко. Чланови СК захтевају да се на вакредној скупштшги јавно открију они који отуђују ц присвајају народну имовину, пљачкају и онако скромна материјална средства дома „14 децембар”. Јер поставља се питање „читаонице”, тј. велике сале која је издата под закуп „Бродосервису”, а друштвенп клуб је смештен у спаваћу собу. Тражи се отказ закупа. Сгуденти ‘осуђују изјаву магационвра коју је дао на састанку синдикалне ги>дружнице, да у нашоЈ земљи сваки који има плату од 6.000 динара мора да краде. Огудеити осуђују управника што је својим ћутањем изазвао расцеп између синдикалне подруж

нице и управнот одбора, што није персоналу и радницима објаснио значај ко-

мисија као друштвеве коатроле. Изглвда да се клупко није још потпуно одмотало...

Миле МИЛЕТИЋ

ПРОСЛАВА ПЕТОГОДИШЊИЦЕ СТУДЕНТСКОГ ГРАДА НА НОВОМ БЕОГРАДУ

ФОРМИРАНЕ СУ ЧЕТИРИ РАДНЕ БРИГАДЕ

У оквиру прославе петогодишњице Студентског гра да, ових дана је отвореца изложба фотографија, која живо илуструје развој Сту дентског града и живот у рад и н>ему> Изложено је укупно 200 фотографија, а поред тога неколико ликов ни и вајарских прилога. Изложене су и заставе дипломе са разних радпих ак ција. У једном делу изложбе, студент стоматологије Фабријан Имбре, излаже уметничке фотографије. У оквиру прославе 10-re дишњице омладинских радних акција, формиранг су чстири бригаде од 1.000 љу ди једва специјалн* бригада ~Братство и јединство”, састављена од оиих студената коЈи имају пст или ви ше радннх акција, и од оних који еу били три или више пута ударници. После смотре, на коЈој су изабрани штабови бригада, изведена Је акциЈа рашчишћавање терена на коЈима ће се одржити централна проелава. В. Ћ.

Смотра радних бригадана Новом Београду

ГУЖВА У МЕНЗИ ДОМА „ВЕРА БЛАГОЈЕВИЋ

Капацитет 600 абонената 1600

Од октобра месеца прошле године, хтриликом вршења уплате абонената у мензу дома „Вера Благојевић“, настајале су гужве и нереди. Студенти су долазили изјутра у четири сата да би заузели ред. Због свега тога, Упрашш одбор ове мензе предузео је ; низ административних мера од се ниједна ције показала задовољавајућим решењем. Највећи њихов недостатак је у томе што нису спроведене уз сарадњу и помоћ одбора Савеза студената оких факултета чији су студеити највише заинтересовани за

исхрану у „Вери Благојеаић“ (Технички факултет и Правни наттример). Наш капацитет је 600 особа. Ми примамо 1.600. Код нас би хтело да се хра ни 4.000 студената. Налазимо се на најпогоднијем месту за студенте околних фа култета, Морали смо нешто да • предузмемо. Нека остали иду у ОпШТу студентску мензу има више места, изјавио је управкик „Вере Благојевић". Једно Је свима јасно: на Булевару Револуције у про стору око Техничких факултета и Правног, треба да се отвори нов ресторан.

ТРЕБАЛО БИ ОТВОРИТИ НОВ РЕСТОРАН У БЛИЗИНИ

У Управи за материјална питања добили смо обавештења да he се ка томе, као и на проширењу капацмтета осталих меизи, радити али све је то гтрактичио остварл»иво у идућој сезонги. Дотле ће, можда, вко се не умешају одборн СС у л„Вери ВлагојевЈА - стање 4 бити овакво; Хракиће се приличаи броЈ студената (нарочито ваиредни и затгослеми) кдји гтрема својим потребама немају на то никакво морално право. Осталима 6иhe „улаз строго забрашен**. В. С.

Нали чја

Промашена економска помоћ

Сваког месеца незбринутим студентима поделе се десетине хиљада динара да се снађу и извуку из матерlијалног шкрипца. Многима то стварно помаже, мада се дешавају и овакве ствари• ♦ • Студенткиња с треће године написала је очајничку молбу. На састанку где су се молбе решавале њене су речи пропраћене сузама. Говорила је како нема шта да једе. само је ручак уплатила, не вечера ва већ петнаест дана, а до ручак и не постоји у њеном животу. Код куће су јој сви болесви, сиромашна је и све тако... „Баш јој није лако”, говорили су за њу. Сви су и мали разумевања и нико се није противио када јв претседник предложио да јој се да највећи износ помоћи. ' Међутим, исте вечери кад Је добила новац, оЈађена студенткиња, пред очима претседниха, платила је 150 динара карту више за каубојски филм и весело се смејала са својим колегиницама пуцњевима, грицка јући скупе чаколад бонбоне- • • • Песник, са немирном и никад намерно неочешллном косом, коме је већ познати књижевни часопис штампао хтесме, затражио је помоћ. „Ја немам услова Да жи вим, ја се мучим, ја захтевам помоћ, Ја сам песник, ја сам друштвеио биће...”,

вккао је он машући рукама пред носевима одговорних за помоћ. Они су били убеђени, види се, јер су му дали помоћ, схватили су га. Сутрадан, признати пеоних дао је келнеру у кафани „Три шешира” 150 динара, колико је засекао цех његових колега rro поетској мисли. „Откуда ти лова?”, питао га је полупијаним тоном парнасовац? „За све сам-махер", пијано се кревељио песних. • • • Ушао Је при крају састан ка и кије чекао да се заврши дискусија, већ је са врата почео протествовати: „Шта је, нисте ми дали помоћ?” „Нисмо", рекли су му„Зашто?" „Има и тежих случајева." „Зар ja нисам тежак слу чај, немам ни мензу уплаћену даље од петнаестог... мучим се”. „А што ниои уплатио мемзу.” „Нисам добио додатак." „Зашто?” „Нисам дао све испите". већ много миркије одговорио је он„Зашто?” Овога пута ниЈе било одговора. • • • Чуло се да се оженио. Причали су о њему свашта. Он Је ћутао и бријао се сада само једном у недел»и, а и ређе је дрлазао на предавања. Кад су се решавале молбе за помоћ, само Је тихо рекао: „Оже-

нио сам се”. Сиромаита ми је жена, а и ја. Радници су ми родитељи, а и Одрекли су на<* се”. i Колеге су та разумвле. Добио је помоћ, велики из нос изтледа да га није обрадовао, јер је ћутао. Тот дана кад је дошао у потстанарску девојачку ео бицу, жена му се сбиснула ако врата: „Драги погледај шта нам је тата шслво”, и титнула му под нос поштанСКу у путницу на износ од 10.000 динара' На полеђини је писало: „Твј и тај адвокат..а он је рекао кад је тражио помоћ, да су их се родитежи одре кли и да су радници. • • • Молби плашљивог бруцо ша из прошшције претходио је овакав рвзгосвор у мензи.

„Немаш пара?”, пткровитељски га је питао његов Земљак апсолвент. „Немам”, бруцош Je био резигнирам. „Економску номоћ”, саветовао га је земљаК. „Како могу?” „А што?” „Даје се само сиромашни ма* а ти знаш да ја нисам тај” „Ваш си луд, Као да неко зна, ти наведи у молби да јеси и измисли још нешто* И дали би му помоћ, да му нису поставили питање: „А зашто ти треба новац?”.... „Па, за биоскоп”. • « • Свакако су оввкви случајеви ретки, можда их има још. а и најбоље би било да их вишо нв буде,

Милош Јевтнћ

ZAGREBACKA STUDENTSKA PANORAMA

■v \ dan stuDENATA EBt^NOMIJE Provodeči zaklj\ičak IX. go đižnje konferenciJC Saveza stuđenata Jugoelavfje Sveučilišta u Zagrebu o £>ros!avi Dana studeneta pojedKnih fakulteta na 10-godi*njiK'U osnutka jedinstvene sfu&enteke otganizacije 15. UU. održana je svečana prosldva Prve izbome konferencijć? м studerjata Ekonomskog fakul\ feta u Zagrebu. Nakon pola-l ganja vdjenca na spomenik ■ etudentiima bivše Ekonomsko-kcenercij alne visoke Skokoji su pall u NOR-u, održana’ Je svečana konferencija. Poslije referata o radu Udruženja studenata u ргоteklom 10-ljeću- koji je pođnio predsjednik Badovinac, konferenciju je pozđravio dekan prof. dr. ing. Đuro RaČlć i pređsjednlk Fakultetskog savjeta Leonard Karll. Oni su naglasili značajnu ulogu aSveza studenata u гјеSavanju problema fakulteta, »koji se bez tog učešća ne bi mogli riješavati«. Na kraju konferencije podijeljene eu spomenice za zalaganjb\U radu studentske organizacije 42-oJioi điplcmiranih ekonomista. Uveče Je održano drugarsko veće, kojemu su prasustvovali brojni etuđentlil nastavnlci. T\ ODRZAN prvi koncert ZA STUDENTE Nakon ito je tokom zlmskog semestra u studentskom đomu postignut veliki uspjeb ciklnsom predavanja profesorloe ЕПу Bašić »Razgovori o muzld«, na inicijatlvu Sveučlllšnog odbora Ferijalnog saveza zagrebačkog Sveućillšta početkom ožujka sklopUen je ugovor o đavanju геpriza koncerata Zagrečake filbarmonije isključivo za studente. Po daleko nižim oijenama, nego što inače stoje ulaznice za koncertne priredbe, omogućeno je slušanje najkvalitetnijih muzičkih izvedbi širem krugu studenata. Prvi takav koncert održan j« 17. Ш. Maksimalno moguća ispunjenost dvorane »Istra« opravdala je pokretanje ove korisne akclje. Prisutni tu burnim i đugotrajnim pljeskom nagradili sjajno diriglranje Milana Horvata, virtuoznost pijanistice Melite Lorković i ostale muzičare, koji su izveli Sulekov I. klasičnf koncert, Bramsov Koncert za klavlr i orkestar te Koncert za orkestar Bele Bartoka. OTVOREN CETRALNI STUDENTSKI KLUB U prostorijama, koje je рг! Je koristio isključivo SKUD »I. G. Kovaćić« ,početkom o* žujka otvoren je Centralm klub studenata zagrebaćkog Sveučilišta. Sveučisišni ođbof Saveza stuđenata Jugoslavije odlučio je da otvori ovaj klub, smatrajući potrebnim đa preko 13.000 studenata Za greba imaju svoje društvene prostorije, gdje će moći ргоĆiitati dnevnu štampu, igrat! žah, održavatl plesove. Osim toga u Klubu održavat će se batna pređavanja. Ovo je prsvakog utorka i četvrtka devi pokušaj otvaranja klubfi za studente sviju fakulteta. Istina, prostorije su za broj sbudenata, koji su odmah po otvaranju kluba počell dolaziti u nj, premalene, ali Sveućilišni odbor nastoji dobitl veće. Zaratak kluba nije samo u njegovoj unutarnjoj ak tivnoeti, već se on sastoji J u koorđinicranju kulturnoumjetničkih nastojanja na pojedinim fakultetima. Narođno sveućilište grada Zagreba pružilo je klubu m«terijalnu potporu. Anketa, рго veđena među studentima, pokazala je da najveći interes postoji za pitanje unutrašnjo i vanjske politike, a zatlm za probleme kullure i umjetnoeti. Da zađovoiji dnteres uprava kluba angažirala je niz poznatih javnih 1 kulturnlh radnika, koji će stuđentima izložiti i u diskueiji rasprau vitl kiteresantna pitanja.

Mv Sviben

4

STUDENT