Студент

STUDENTI-ČLANOVI OLIMPISKE EKIPE

Želja mi je da osvojim jednu medalju

Imao je tek 13 godina. Bio je učenik 111 razreda gimnazije. Među svojim vršnjacima isticao se fizičkom razvijenošću. Jednom prilikom njegov školski drug Jovanov, pri čao mu je da rve u Proleteru. Đudući šaimpion se zamislio i u sebi rezonovao: »Kakav je on rvač kada je шаnji od mene? Za rvanje je potrebna snaga, moram i ja pokušati. I tako se obreo u »Proleteru«. Posle tri meseca od prvog dodira sa striinjačom održavalo se pionireko prvenstvo Vojvodine. Pr vi nastup, prva pobeda. Shvatio je da ima smisla za rvanje. Tako su mu priča]i i stariji. Prvi uspeh nije ga zaneo, Nastavio je sa stalnim i fiistematskim treningom. Nije prošla ni godina dana a 14-godišnji Branislav Sknić postao je član prve ekipe zrenjaninskog Pro letera, i počeo da se takmiči ea najboljim rvačima Jugoelavije. Prolazile su godine, mladi rvač je sve više napredovao, sticao iskustvo, Konkurencija u Proleteru, jednom ođ najboljih rvačkih klu bova u zemlji bila je jaka. Njegov klupski drug Bugardič koji mu je bio konkurent za rnesto u eklpi, bio je petoplasirani na svetskom ргvenstvu. No to ga nije obeshrabrik). Bio je uporan. DoJasd 1952 godina. 17-godiŠnji Simić oevaja državno prvenstvo. Veliki u«peh. Državni prvak bio je još 1953, 1955 i 1996 godine Počeo je sticati stevu i na međunarodnoj apenl. lako »ma tek 21 godinu u njegovim snažnkn mišicama, nalazi se preko 250 čeva. Boje državne reprezentacije branio je 19 puta, i -učestvovao je na jo» tri velika međunarodna takmičetvja.- , Ovogođišnji rezultati doneli su mu sl»vu najboljeg 'ug»e!ovenskog rvača. Na Kupu nacija u Istambulu bio je drugi, izgubivšl samo od Ru*a Kartozija, jednog od najboijih rvača eveta. Pobede nad prvacima Turske, Rumunije i Mađarske, dopele su mu prvo mesto na ovogodiŠnjem takmičenju »Trofej Jadrana*. Zbog toga nlje ni Čudo što je Teškoatletski savez Jugosiavije, odredio mla dog Simića, studenta prava, da na XVI Olirnpisfcim igrama u MeJburnu brani boje Jugoslavije. ★ Prohladno novembarsko veče. U daijini se naziru kon

ture stadic»ia JNA. Pošli smo da pK>tražimo rvača Simiča i da porazgovaramo o pretstojećoj Olimpijadi. Trenmg je bio završen. Simič i Vukov (naš drugi pretstavnik na Olipfjadi) iziaze iz sale. Prilazkno im i rukujemo se. Si mić se rado odaziva molbi da za naše čitaoce, njegove kolege, kaže nekoliko reči.

BRANISLAV SIMIĆ

Vaša najdraža pobeda i najgorčiji poraz? Ma da je svaka pobeda dcaga, a svaki poraz gorak, ipak u najdražoj uspoeneni ostala ml je pebeda nad Arsičem 1952 godine, kad sam prvi put osvojio državno pr venetvo. Najteže mi je pao poraz protiv Horvata. Rvalo se finale Kupa Jugoslavije.

Sastale su se dve najbolje ekipe, Partizan i Proleter. Od ishoda moga meoa zavisilo je ko će osvojiti kup. Pobedio je Horvat i kup je pripao Partizanu . Velika je čast svakog sportiste da brani boje svoje zem Ije na olimpiskim igrama. Miadi Simić prvi put putuje na tako dalek i tako odgovorni put. Kađa smo poveli •reč o pretstojećoj Olimpijadi ©n je rekao; Već punih godinu dana шој je trening usmeren pripremama za Olimpijadu, Do polaska u Melburn ostalo паш je još 10 dana. Tempo treninga poslednjih priprema je veoma jak. Na kraju smo zapitali Simića ćemu se nada na Olimpijadi. Teško je davati prognoге za takvo veliho takmičenje kao što je Olimpijada. Sve nacije šalju svoje najboIje pretstavnike. Mislim da će u mojoj konkurenciji biti oko 15 rvača. Sve zavisi od žreba. Ako se u prvom kolu ne sretnem sa Rusom, biće dobro. Realno bi bilo da budem među prvih šest a želja mi je da zauzmeen jedno od prva tri mesta i za svoju zemlju osvojim jednu od olimpiskih medalja —završio je svoj razgovor rvač Simić. je još jednom sevnuo. Bilo je vreme da odenw. Pozdravili smo se ga mla dim rvačem i na rastanku n>u još jednom doviknuli: Srećno!

S»¥» NOVAKOVfC

NAIŠLI SMO NA RAZUMEVANJE RAZGOVOR SA I. JANKOVIĆEM NASTAVNIKOM TENISKE ŠKOLE

Citavrh 10 dana teniski terenl IFK-a biU *u poprižt« zaniml.tlvih boil>l. Odi-žavalo se prvenstvo Teniske škole: Jednog aunćanog popođneva pošli da *h poeetlmo. Sve je bilo na svom meetu, uredenl teienl, taknvćari, sudije. Potražlll smo ndkoga od rukovodioca da nas upozna ea stvaranjem, radom i poatignutim rezu! tatima Temtske Skole. Obratili smo se druau Ivanu Jankoviću nastavrUku ove Skole. Vrlo Ijubazno nam je izašao u susret: Teniska škola je stvorena 15 aprila ove godine na inicljativu Univerzitetsko« sportskog odbora i Saveta za unapređenj«' »portova. U poćetku je u njoj bilo oko 100 ćlanova,- ali se taj broj smanjio, ostall su oni koji ви imali najviše smlsla za tenie, tako da sada imamo oko «) ćlanova. Na pitanje: Gde se takmiErte, i jeste II postigti fcakvib Jspeha? nastavnifc Janković ie od#ovorio:

Takmićimo se u ofcviru Beogradske tenvske lige, M«mentatno se nalaz mo na drugom meetu. Dva nerešena- susreta su nam to donela. Tomes«‘ nismo nadali, jer po kvatitetu zairta odsfcaćemo od svih. N» samom poćetku је- pokazan vidan uspeh, jer stvar-no raepolažemo sa dobrvm igračima. Iduće godine bićenvo sigurno prvaei. Možete li nam nešto reći o prvenstvu škoie? upitall smo dalje.Prvenstvo Ten eke škol« je poćelo 20 oktobra. Od lada su održavanl susreti svako posle podne. U dublu su prvo mesto osvojili Fajfer I i Fajfer 11, a u singlu je bio prvt Fajfer 11, drugo mesto je zauzeo Radojćić. Inaće, po organizaeiji ovo je prvenstvo uspeio, a i kvalitet nije izostao. Sto se tiće samog rada i pomoći koja se pruža Teniskoj бкоМ, Janković feaže: Svi se pohvalno izražavaju o našem r.adu poćev od nastav-

■ niJta IFK-л, Tenislrog t ostalih. Pomoć nam se pru&a koliko to mo*»ućnost» doevot.tavaju. Uvek smo bili fnabdeveni sa potrebnim rekv stUi»wa. NaiSll smo, ciakle, ла raeumevanje i sa te strane simo potрш>о zadovoljni. Za kratko vreme svofta postojania Teniska škola je pokaeala vidne uspelie. Iduće godine bl trebalo obezbeditl više sre«l-stava da bi se nastavilo sa ractom. Do sada Je bilo dovoljno razunaevanja i pomoći sa svih strana, a 1 kasnije bl to treba-1« da- bude. samo j©s u većol meni. Za to postoje objektivni razlozi; stvoren је solidan kvalltet, rad je ozbitjno shvaćen, rezuUat-i su sasvim zadovoljavajući. Dakle postoje evi uslovi <ta živt I da $c razvija ova korisiva sportstra institu'eija na naScrn univeraitetu.

I>Ј. Ku/.niMovU'

ТРАЖИ CE X ИТНО СРБИН

' У вези ca огласом једне Словенке која жели да се уда „За карактерног Србииа, старости између 24 и 35 година“ влада велико интересовање међу -апсолвентима, тако да је удавача, до-.сада, добила укупно 486 п«нуда за брак, Како сазнајемо, Hajßehe шансе има -Мића „чивијаш“ који је у своме писму Словенки напоменуо да му је отац чу»ени одгајивач коша из Мачве а као штих-пробу »ослао једну слику мз младих дана (види горе).

Umesto predfiovora Iš brucoši. sram vas bilo što pušite u salu ko se ufati blie kažnjen od ovozemaljskih vlasti. a na nebu što ga snade nek se pofali gazdarici! Eto, tako će da vam počne peglanje na prvom času. Daklem, počinjemo sa precrtavanjem »vodlča« 1 to u ratama kao kredit a dug će da vratite kad i apsolventsku pomoć, na svetog Zivka. Zahvaljujem se pređnjim i zadnjim klimoglavom svim »sistentima i savetnicima, honorar ne delim, ali delim naklone. ★

Brucoška Jesen Pogledaj! Sta? Košulju. Dvadeset i osam vrsta karmJna kao na konsignacionom skladištu kod modne kuće »Vrisak« vrišti moja tetka, vrisnula Joj stotka dabogda za prelaz preko ulice. A sada? Sta sada? Kako šta, šta gleđaš u prvi semestar.. . ijuh, Je li bogati, a šta to smišljaš? Jesen... apsolvenska? Ne, brucoška, divno 1 davno beše kao petsto pet sa trlnajest crta. Sećam se kao da gledam: Cešće pišl sine, tatl, a mati paket će da prati, a ispiti? Bog neka te čuva, ja pomislih; bog neka te pita. I tako, jok nije tako, danas je ovako. Bre klikeri, dokle da vam se pnča poštuj Saru na štraftu 1 nemoj da pevaš ulicom kad geljaš kud ne treba; gde si dušo, gde si rano јег ima vrlo rđav odjek naročito iza leda će da čuješ: ... Evo mene iza tebe. zar me ne vidiš, 1 svega pel banki u »be duru« će da ti otpeva plavl anđeo. Za koji dan će da počne »Brucošijada«. Ona se igra na dvađeset i osam tanc-ploća na svim fakultetima. J*o jedno veće vam je Trzinger bal bez maske, 1 svi učesmci su dobro fatlranl skoro su od kuće. I čudna mi Cuda; studentkinje, one nelgraju u jesenjem delu prvenetva glavne ste sad vl, imenovane brucoškinje, zato pamuk u glavu pa na svaki Trzinger bal. Ako hoćete da ste u društvu aplosvenata, onda dole onu crvenu fleku sa usta, jer bez n-je izgledate začaravajuće i naivno-nevino ko mušmule.

VODIČ ZA BRUCOŠE

Kad j€ već reć o jeseni za koju kažu da Je’ bogata kao udovlca Rajamunda, onda neka 'vam peone truba pa da se vidimo J u ove noćne ugostlteljske objekte. Trudite se da Sljive nestane u burićlma, a nebojte se da pobrljavite, ona se ne pravi od plodova prirodnih. Jok. brat, <Navip« samo viSe plaća Gradskom vodovodu. Istrajte u ovim dugim noćima, to va«n je sad, inaće brucoSki. ramazan nije svake prestupne već svake dve 1 po puta dve i po godinc. I znate šta. Ove godtne je bogata i na visini turšAJa film•ke distribucije, nemojte da služate one koji kažu da Je roba refuz i falš, da su svi filrnovi restlovi, Idite 1 uverite se krjko puca radi ko sat. Proeto šerif štepuje sa njom. Ima ih 1 n* psihopatološkoj bazl (nlje važno Sta Je psihopatologija). Oni su kao muva Ce,Ce. Publika Je glavno vaspltno opomenuta da ne Svrija ko malograđanin po Velegradu, već da kiopa što joj se da, jer lonako njen ukus nije važan. Pa prema tome navalite na Saltere. Može se i na falš ulaznice, jednostavno mesto karte držiš parče od novine, ovo vam Je oprobani jugoštos. Napravite ktlkeri plan rada, 111 đođlte na ćoše kod »Cara«. Kolega Toza Cverak će .ga ponedeljkom i Ćetvrtkom deliti badava. U njemu vam je sv-akih trl mlnuta pa sve po trl do tiideset i tri po tri rac-onalno podeIjeno. Hvatai vezu preko prozora na studenti»4im domovima 1 sa servirkarea u menzi a-ko mVsliš da dočekai starost aplosventsku, a ako ideš u pozorište poneseš Jedno dva Irtaljćeta burcka pa klopni nek im pljuštl voda na usta. Sarao pazi da ti se ne osvete Jer na pauzi prićaju o zimnici. E, onda može i tcbi da pljusne vodoskok a na kraju uslani pa tapši, tapši zinat v Se od njih, j«r »e sad po tome merl kollko su ti vijuge popiavljene kullurom. Ako neko kaže: bruie , U sl muzičKi analtabeta a ti m« odbrusi: Ijuljaj burazeru mesečinu, nemo.i da ti drug pljune na pamet sve paliluiske muzikante pa će se pomamiš kao Persa Spasojeva kad JoJ braća drmnuše šunku iz pušnice, pa se mesec dana pušio ceo komšiluk. Kad prođe jesen 1 dode ona, da Joj ime ne spominjem, pa poćne cića 1 seča na kolokvijunvma, kad padavine budu podebeie, orvda svi u ćltaontce: tamo Je važno da nosiš što više knjiga i izgledaš zabrinuto. U diskus >ma učestvuj, a ako stvar ne kopćaš, samo klimaj glavom i mnogo Je važna uzrećica: to sam hteo reći. Kad već budete ušii u stvar i shvatite tiotiki je akademskl ponos, kolrko se poštovanja ovde ukazuje studentima, onda ćete već overitl prvi semestar. Nećete biti više brucoši i blće vara ladno oko grudne kticaljke. Počeće jadikovka izjadane braće 1 п+какч-rv teferi ć ni ladna obloga neće đa vam pomogne Jer dolaze novi. a svKmezeiuci pnipašoe njbna.

Где жене не лете

У.пазите унутрв, или пуцамо!

БИТИ ил не БИТИ

Jao, што су били испити на енглеској групи. Јао, па то Је страшио. Jao, како су студентки.н»е се деле у клупама, како су се претвориле у мумије, како су плакале боже драги. Јао, што су им сузе биле слане. Jao, каква тишина кад се појапила госпођа Стенсфилд у пратљи Вил>ема шекспира и неправилних глагола. Јао, што су дрхтале студент киње, што су муцале, што су српски говориле о енглеском. Јао, што су знале. Јао, што нису знале. Јао, каква немзвесност док се госпођа Стеисф|илд не »раги са оценама.

Jao, кано су мамс no • ходиииима факултетсхмм -плмале,како су у -несвест падале »дотичме маме. Jao, што су-»вонили телефоии татииих преду-oeb*. Јао. как+ш туга, каква иане тост док је- Tocnotia Стене<јшлд делила ичдсксе својим добрнм ђаинма. Јао, што еу плакаи« иеп*цо. jep су налв; jao што су ш.акале шеетице, јер су најзад положнле; Јао, што су плакале-двсетке, јер у <РрамцускоЈ поетоји оцен а 10. Јао, како су -мзлвтеле сту-geriTKHifce у ходммк. Jao, каква техника кад су пале у загрљај мамваа. Јао. што су плакале у копродукцији. Јао, крстила се левом руком стара чистачица. Јао, иајзад су положиле н.« не „девојчице”. Jao, na и то Је првшдо. ПС. Јао, а кад дође Јаиуар. Б.