Студент

MLADI BRŽI OD ZAKLJUČAKA

KAKO CETIRI MILIONA OMLADINACA IK)CEKUJE VIII KONGRES SOJ

ORGANSZACIJE I POKRETI KOJI SU NAJVISE »POGODILI« NJIHOVA INTERESOVANJA, NA JURIŠ OSVOJILE OMLADINCE

Period od četiri godine koji je protekao od poslednjeg Kongresa omladine 1965. godine upravo je afirmisao one aklivnosti koje su najviše odgovarale* interesovanjima mladih Ijudi. Pokazalo se naime, da mladi sve manje žele da se za omladinsku organizaciju vezuju samo formalno i da hoće da se afirmišu kao aktivni učesnici i nosioci savremenijih i dinamičnijih oblika aktivnosti. Uporedo sa tim opalo je interesovanje mladih za klasični, forumski rad u SO. Sve manje omladinaca pokazuje spremnost da sedi na često dugim omladinskim sastancima. To je bio povod za učestale razgovore o krizi Saveza omladine i potrebama njegove reorganizacije. Tako se javila i dilema da li nam treba Savez omladine kao organizacija mladih ili organizacija za mlade. U to isto vreme, one specijallzovane organizacije za koje se omladina spontano opredeljivala, doživljavale su svoj puni razvoj i time pokazale da Savez omladine rnora da se menja prema novim i raznovrsnijim interesovanjima mladih Ijudi. Karakteristično je da jedno vreme rad u takvim organizacijama nije uopšte vrednovan kao omladinska aktavnost u SO. Međutim, poslednje dve godine odnos između Saveza omladine i ovih organizacija i pokreta sve više se i demokratizuje i postaje ravnopravniji. Ne treba pri tora zaboraviti da ovakve društvene delatnosti omladine ne mogu u potpunosti da zamene omladinski politički pokret, ali su u Savezu omladine usvojena shvatanja da se takvim aktivnostima ne može odreči političnost, pogotovu kada se one istovremeno i vaspitne. Savezu omladine zato ostaje obaveza da politički usmerava rad takvih organizacija i pokreta i da omladinu kroz takve aktivnosti upućuje na razmišljanje o naibitnijim pitanjima političkog i društvenog života. A takvih aktivnosti koje su se afirmisale u proteklom periodu nije malo. šta više, rezultati koji su tu postignuti svakako potvrđuju ispravnost mišljenja o stvaralačkoj moći miadih. OMLADINCI BEZ POSLA NE SEDE SKRŠTENIH RUKU Omladinci sa beogradske opštine Zvezdara pokušali su da demantuju mišljenja po kojima nezaposleni ne mogu da utiču na promenu sopstvenog položaja i da neko drugi treba da se izbori za njihovo zapošljavanje. Ideja je potekia od Opštinskog komiteta i Doma omladine na Zvezdari. Osnovano jc Omladinsko »leteče« preduzeće koje će u početku zapošljavati oko 200 mladih radnika, tehničara i inženjera koji su do sada čekali posao na birou rada. Kroz mesec dana, na skoro istim principima, počeće da radi još jedno lakvo preduzeće u Novom Beogradu a već sada postaje interesovanja i u još nekim gradovima u Srbiji. Na Zvezdari, na primer, građanima nedostaju razni servisi za najrazličiti je poslove i istovremeno stotine omladinaca koji bi baš to mogli da rade nemaju posla, rekao nam je Slobodan Šarenac, upravnik omladine na Zvezdari. Želimo zato da ovo iskoristimo i pomognemo građanima a i nezaposlenira omladincima. STVARALAČKA IGRA MILIONA MLADIH Gorani u toku jedne godine pošume više ogoljenih površina nego sve profesionalne šu-

marskc organizacije u zemlji! A sve to, potpuno besplatno, uradi oko milion članova ove organizacije čiji je zajednički cilj da sade i neguju šume, brinu o zelenim i cvetnim površinama u gradovima, hrane ptice i divljač preko zirae... Ovaj pokret posebno se ističe smislom za razvijanje kolektivnog života i drugarstva i negovanjem mnogih kultumo-zabavnih i sportskih aktivnosti koje su osnovnu delatnost pokreta učinile interesantnijom, atraktivnijom i privlačnijom za omladince. »NAUČNICI« U ŠKOLSKIM KLUPAMA U pokretu Nai'odne tehnike, koji inače ima dugu tradiciju, odmah posle VII Kongresa SOJ javile su se inicijative za promenu programa delatnost i reorganizacije rada, i prilagođivanja stvaralačkim potrebama omladine. To je übrzo dalo rezultate broj članova se udvostručio: sada u ovoj organizaciji ima preko 850 hiljada mladića i devojaka. Osnovni cilj pokreta je da mobiliše mlade za naučno i tehničko stvaralaštvo. Zapažena je akcija »Nauka mladima« koja se odvija kroz veliki broj uspelih smotri i takmičenja i godišnje obuhvati oko 100 hiljada rnladih Jugoslovena. VOZOM U OPERU Trideset pet zajednica u pokretu Muzičke omladine okuplja oko 640 hilajda omladinaca. To je, za sada, jedna od najviše afirmisanih aktivnosti koja je mladima približila ozbiljnu muziku. Ovo međutim nije jedina aktivnost na kulturnom planu kroz koju mladi mogu da ispolje svoje umetničke sklonosti a koja istovremeno kod njih samih afirmiše prave kultume vrednosti. Tako su u poslednje vreme popularne dramske gmpe tipa kamemih scena ■ kabarea, zatim i seminari, festivali i razgovori koje organizuje na primer, Filmska omladina Hrvatske. Oživeli su, isto tako, i mnogobrojni književni klubovi i udružene akcije literalnih sekcija koje popularišu knjigu i književno stvaralaštvo muzičke omladine uopšte. Danas širom Jugoslavije ima oko 2 hiljade kultumo-umetničkih dmštava sa više desetina hiljada mladih članova. OMLADINCI »SEVERA« NUDE PRIJATEUSTVO Omladinci »Severa« nemaju mnogo vremena za sastanke. U poslednje vreme okupirani su jednim dmgom idejom. želimo da sarađujemo sa omladincima iz ostalih istorodnih preduzeća, rekao nam je predsednik omladinske organizacije Milorad Vlajnić. Odlazili bi kod njih a i oni kod nas, raspravljali o stmčnim problemima, organizovali zajedničke kultume i sportske aktivnosti. Do sada je već ostvareno nekoliko takvib susreta. Omladinci iz Subotice bili su gosti u »Jastrepcu« iz Niša i prištinskom gigantu »Kosovo«. Pričali su nam oduševljeno da su se izvanredno zbližili sa svojim kolegama J da übuduće predviđaju da prošire takvu saradnju, razmenjuju stmčnjake, koriste iskustva u poslu. Slične susrete prijateljstva organizuju i dinci subotičkog »Bratstva«. B. OTAAEVIC D. NEDEUKOVIC

UKRATKO

Teznje u Ferijalnom savezu Jugoslavije da se ova organizacija osavremeni i zasnuje rad na sadržajnijim akcijama nisu dali odgovarajuće rezultate, najviše zbog slabc materijalne baze, nedostatka stručnih kadrova i neregulisanih povlastica u saobraćaju. Tako je u Ferijalnom savezu broj članova u 1%7. godini opao na 79 hiljada, od 150 hiljada koliko je bilo pre tri godine. Slično »osipanje« članstva zabeleženo je i u Planinarskom savezu: 1964. bilo je oko 81 hiljada članova, a sada ih ima samo oko 60 hiljada. * * ♦ Materijalni uslovi ne moraju uvek da budu jcdini razlog za opadanje broja članstva. U organizacijama za fizičku kulturu bilo je ranogo slabosfi u rukovodstvima, a i negativnih pojava, ekscesa i aferi. * * * Organizacije i pokreti za koje su mladi pokazali najvećc interesovanje, vezivale su se uglavnom za

razvijene gradske centre i nisu u dovoljnoj meri obuhvatili omladinu svih socijalnih kategorija. Podaci pokazuju da je u organizacijama Xarod.no tchnike, Muzičke omladine, Pokretu gorana i organizacijama za fizičku kulturu najviše školske omladine. * * * Vcćina organizacija sreće se sa tzv. materijalnim teškoćama. Savez omladine se zalažc za dircktno finansiranje neposređnih aktivnosti organizacija i pokreta, uz punu društvenu odgovomost i pravilno vrednovanje omjadinskih aktivnosti. * * * Organizacija Crvenog krsta najbrojnija je među organizacijama koje okupljaju mladc. U akcijama za podizanje zdravstveno-higijenskih uslova rada, okupijanja dobrovoljnih davalaca krvi i skupljania lckovitog bilja i Sumskih plodova, učestvovalo jc oko 2,5 miliona dece i omladine. * * *

MOSTOVI

Posle godinu dana rada sa sigumošću možemo reći da je međunarodni klub mladih pesnika »Mostovi« opravdao svoje postojanje. Ovaj klub je osnovan prošle godine u avgustu za vreme Struških večeri poezije. Osnovalo ga dmštvo mladih pisaca, učesnika proslogodišnjih stmških večeri, mada sama inicijativa za ovakav klub datira od prvog majskog dočeka sunca na Zvezdari. Tada se stalo na stanovište da se mladi veoma retko mogu susresti, upoznavati, razmeniti mišljenja i stavove. Ova inicijativa je osiala kao predlog sve do 4. avgusta 1967. godine, kada je održana osnivačka skupština »Mostova« na kojoj je konstituisan urednički odbor i usvojen program rada i pi avilnik Kluba. Odmah po osnivanju stupilo se u kontakt sa Udmženjem književnika Makedonije i Savetom stmčnih večeri. Ostvarena saradnja omogućila je da se još na prošlogodišnjim stmškim večerima poezije poijavi desetak najmlađih pesnika iz svih krajeva Jugoslavije. Pod nazivom »Najmlađa jugoslovenska poezija« pesnici Atanas Vangelov. Risto, Jačev, Vasil Pujoski, Miloš Maksimović, Srđan Volarević i Elvira i Radomir Rajković i dr. uspeli su da upotpunc sliku naše savremene poezije. Uspeh koji su postigli OAd mladi pesnici podstakao je sve prisutne da daju pohvale mladoj generaciji pesnika i »Mostovima«, a Klub je to priznanje iskoristio za: sistematsko uključivanje što većeg broja mladih pisaca u vođenje kulturne politike; i preuzimanju uloge koordinatora između literalnih klubova iz svih krajeva Jugoslavije. Ovi zadaci koje smo navelj najavljonu nešto novo, što pobuđuje interese kod svih mladih pesnika, pisaca i Ijubitelja poezije. Najveće interesovanje svakako

pobuđuje »Mlada Struga« specijalni dan mladih u okviru sledećih susreta Struških večeri poezije. Toga dćina učestvovaće tridesetak najmlađih pesnika iz svih krajeva Jugoslavije, a biće pozvano i 12 inostranih pesnika iz Ru* munije, Mađarske, Bugarske, Cehoslovačke, Poljske, Istočne Nemačke, SSSR-a, Italije, Austrije, Francuske, Engleske i Norveške.^ Organizatori predviđaju i pokretanje časopisa za literaturu i društvena pitanja, koji će se truditi da podstakne stvaralaštvo mladih. Nađu li se materijalna sredstva, pokrenućo se i edicija prve knjige, a dok se ta sredstva ne nađu »Mostovi« će stupiti u kontakt sa izdavačkim kućama, zalagati se da knjige zapaženih mladih pesnika nađu mesta u edicijama ovih izdavačkih kuća. Od onoga što je urađeno, vredno je još i napomenuti da se privode kraju prigovori sa izdavačkom kućom u Pragu da se u Cehoslovačkoj štampa antologija u kojoj bi bili zastupljeni najmlađi iz posleratne jugoslovenske generacije pesnika, Urednički odbor »Mostova« intenzivno radi na programu za organizovanje uspešnog nastupa mladih pesniika na sledećim Struškim večerima. Tako će se ,na primer, organizovati i tri simpozijuma sa različitim temama, više razgovora, razmena mišljonja o značajnim i aktuelnim intemacionalnim pitanjima. To znači ako donosimo zaključke o onome što je do sada urađeno, da će manifestacije Kluba prerasti u eminentne skupove mladib intelektualca iz cele Jugoslavije; a sama Mlada Struga u evropski skup mladih pesnika. Za uspeh kluba zaslužni su i oni koji su ga od početka pomogli. Na primer: Savez hteralnih družina Makedonije, koji je moralno i materijalno pomogao rad Kluba, omladinskim listovima koji su u više mahova podržavali sve akcije »Mostova« i radio programima za miade, na svim većim radio stanicama. Tu se može übroiati i odluka CK Savćza omladine Jugoslavije da se ovaj forum prihvati pokroviteljstva nad tradicioialnom manifestacijom »Mlada Struga« što utiče na sve zajedno, a najviše članove uredničkog odbora »Mostova«, da veoma ozbiljno pristupe organizaciji ove manifestacije. Učeso’ci ->Mlade Struge« biće izabrani od strane omladinskih redakcija ko.je će delegirati po jednog pesnika iz svoje sredine, verovatno onog koji še najvišc ističe u toj sredini. Urednički odbor »Mostcva« zadržao je sebi pravo da pozove pojedine istaknute mlađe pesnike na ovu manifestaciju. Sedište kluba je u Slrugi.

NIKOLA POPOVSKt

OMLADINA I SOLIDARNOST

Nesumnjivo je da mladi Ijudi imaju pozitivan odnos prema koncepciji robne privrede, gledajući u njoj mogućnost za što uspešniji i racionalniji društvend razvoj. Takođe, oni prihvataju određeni stepen socijalnog diferenciranja, zasnovan na prinoipu raspodelc prema radu, kao relativno opravdan. Ali, i pored ovog pozitivnog odnosa, ne bi trebalo zapostaviti i niz kritičkih primedbi koje potiču od mladih. Oni su veoma kritični prema raznovrsnim deformacijama, neumorenim socijalnim raz likama, u čijoj osnovi nije uloženi rad, već neopravdana dobit, zasnovana na tržišnom ili dmgom monopolu. Raspodela je posredovana stihijnim delovanjem tržišta splet činilaca iskrivljuje princip raspodele prema radu: nejednaki uslovi privređivanja, monopolski položaj, špekulacije itd. Tako, u vrhu skale po visim iićnih dohodaka nalaze se radne organizacije koje ne učestvuju neposredno u stvaranju nacionalnog dohotka (banke i štedionice, privredne komore, projektovanje, lutrija i kladionica, DOZ itd.). Takođe, i uticaj socijalne moći iskrivljuje princip raspodele prema uloženom radu; pojedinci ostvamju raznovrsne privilegije na osnovu položaja na lestvioi socijalne moći, ne samo kroz lične dohotke, već i kroz niz posrednih oblika (stan, sredstva dmštvenog standarda, itd.), Izvesne pojave, ispoljenc u slobodnijem delovanju zakona vrednosti, sve nesputanijem tunkcionisanju robne privrede, imaju veoma velikog odraza na omladinu. Uslovi za obrazovanje jednog dela omladine, posebno iz radničkih porodica i iz nerazvijenih sredina, su nepovoljni, a čak u nekim aspektima se i (smanjivanje broja domova, stipendija, školskih kuhinja itd.); sprovodi se reslrrktivna politika u investicijama u školstvo, posebno u osnovno obrazovanje, mada još uvek nisu posečeni koreni nepismenosti iz najmlađe generacije; nedovoljna je zdravstvena zaštita dece i omladdne, narooito u nerazvijenim krajevima, TBC je još uvek veoma rasprostranjena, venerične bolesti su u naglom porastu itd; zdravstvena zaštita radničkog podmlatka je u nekim vidovima pogoršana; veoma je visok procenat neuhranjene dece i omladine, kao i regruta nesposobnih za Armiju; nedovoljna su ulaganja u socijalnu zaštitu, a doskora su i smanjivana, dok istovremeno beležimo porast vaspitne zapuštenosti i omla dinskog krlminaliteta itd; Mislim da se i statistički može verifikovati jedan utisak da je znatan deo dece i omladine pauperizovan. Taj deo omladine potisnut i to narušava socijalni kontinuitet, kontinuatet osnovnih socijalnih vrednosti.

Omladina koja potiče iz radnićkih i jednog dela seljačkih porodica nije u dovoljnoj meri potpomognuta u svom celokupnorn razvoju i so cijalnoi afirmaciji; stoga je njena »vertikalna pokretljivost« prilično sužena. Veliki broj mladih oseća da bi slobodnije funkcionisanje zakona robne privrede trebalo upravo da bude u praksd regulator otvaranja privrede i društvenih službi mlađim, kvalifikovanijim kadrovima. Međutim, u mnogim sredinama to se ne događa. Veliki broj radnih organdzacija zatvara se pred mladim stručnjacima, istrajavajući u očuvanju i protekciji jedne prevaziđene kvalifikacione strukture, tehnologije, poslovne poliitike. Otuda, kada je reč o perspektivama primetno osećanje nesigumosti i pesi mizma kod jednog dela mladih. Doduše, u javnosti nisu retke generalizacije 0 povoljnom socijalnom položaju omladine. Nalaze se i najpozitivnije ocene o omladini: da jc ona zrela, zdrava, uhranjena, razvijena itd. A to je upravo ideološki refleks nedovoljne brige (u mnogim sredinama) za probleme mlade generacije. Pozitivne ocene mnogo manje obavezuju od kritičkih, i često su izraz stvarne nesposobni da se rešavaju postoječi problemi. Takođe, još uvek ima jake korene teza o spontanosti u razvoju i vaspitanju omladine. A logična posledica teze o spontanosti je i napuŠtanje svake odgovoraosti društva za stvaranje uslovi za razvoj i afirmaciju mladih, za njihovo socijalističko vaspitanje. Ukoliko u našem socijalnom sistemu ne dogradimo određene solidarističke elemente, produbljivaće se raskorak vrednosti stavova, onoga što mladi dobijaju u vidu teorijskog koncepta kroz obrazovanje i političku aktivnost, i onga što sagledavaju u praksi. Taj raskorak bi naročito nastao u odnosu prema takvim kategorijama kao što su društvena solidamost, jednakost 1 uzajamnost, drugarstvo itd. Temeljna cilj socijalizma je ostvarenje solidarne Ijudske zajednice. Stoga, ne bi bilo oprav dano, na savremenom stupnju razvoja, uskratiti mogućnost delovanja solidarističkih društvenih tendencija, koje sigurno u sebi nose uvek i opasnost od vračanja na primitivni komunizam, ali pravilno usmeravane, mogu bitno da doprinesu ostvarenju društvene integraoije i koheaije. U nas socijalni sistem potrebno je ugraditi jedan korekcioni mehanizam koji bi üblažio i otkloni« negativne efekte robne privrede; takođe, ovaj korekcioni mehaniizam dopunjavao bi princin raspodele preraa radu sa elementima raspodele prema potrebama, u cilju ujednačavanja uslova za razvoi mladih na njihovom startu. Jer, u socijalističkom društvu razvoi i afir maoiia mladih ne treba da budu uslovljeni isključivo materiialnim mosućnostima porodice. U nizu sooiialnih delatnosti neoohodno ie udruživanie sredstava da bi se naiširim slojevima mladih, prvenstveno iz porodica s lošim materijanlim prilikama, omo<mćili rK>voliniji uslovi za razvoj i sooijalnu afirmaciju. A udružena sredstva nisu eo ipso pmizvod tehno-birokratije, več ih ie moguće konstituisati na samouorav noj osnovi, kao instrumenat proizvođača. To se, pre sveea, odnosi na notrebu za večom draštvenom brigom i materiialnim ulaganiima u dečju zaštitu, us*ove za obrazovanie, zdravstvenu i sociialnu zaštitu, omladinski stanđard, uslove za odmor, masovnu fizičku kulturu itd. I omladina, svojom akcijom, može značajno da doprinese naznačenom smeru angažovanja društva. To su. na orimer. raznovrsne mogućnosti za zapošliavanje omladine (stvaranje omladinskih preduzeča itd.), organizovanje akcija za opismeniavanie, formiranie fondova za kupovinu ud/benika siromašnim itd. Ako već vaspitavnmo mlade u duhu iednog normativnog socijalističknfr morala. onda b', nesumnjivo, i kroz oraktičnu delatnost omladinske organizacije, trehalo voditi računa da se te norme čuvaju, neguju i razvijaju.

MILAN VOJNOVIC

5/1968

STUDENT

Strana 3