Студент

O USLOVIMA ZA ŠKOLOVANJE OMLADINE U JUGOSLAVIJI

llrlMlLvJ V. 3POVf. »шгп

votnog standarda, mada su to vrlo značajni pokazateljd. Glavno merilo je stepen socijalne otvorenosti, socijalne mobilnosti svih slojeva i grupa u socijalističkom društvu, u čemu se manifestuje najpre ta specifična karakteristika socijalizma, tj. činjenica da je socijalizam do sada najotvorenije društvo, sa najotvorenijom socijalnom strukturom, ili bi trebalo da to bude, ukoliko več nije. U stvari, ovaj kriterij je značajniji i specifičniji, jer se socijalističko društvo razlikuje od klasno kapitalističkog najviše po tome što nastoji da prevaziđe klasnu ograničenost društvene podele rada. Pošto su dinamičnost i otvorenost specifične karakteristike društvene podele rada u socijalizmu, ili bi bar to trebalo da budu, to se ove najbolje mogu posmatrati ako se analizira društveni položaj ili status kao dinamična sociološka kategorija, tj. ne toliko sa gledlšta datog stanja raspodele društvene moči, materijalnih i drugih društvenih vrednosti, nego uz ; manjem u obzir želja pripadnika poiedinih društvenih sloieva da ostanu u svom sloju, odnosno da pređu u drugi, uglavnom »viši« sloj. Za ovo je karakterist : čno nastoianje dece iz slojeva poljoprivrednika da školovanjem i relativno boljim školskim usnehom (u poređenju sa decom i radnika i službenika) steknu kvalifikaoije koje će im omogućiti da napuste sloj svojih očeva. Postoje izvesni statistički podaci prema koiima možemo hiti rezervisani. ali koji nokazuju da se poslednjih godina donekle pogoršava stanje u pogledu relativno jednakih uslova i mogućnosti za školovanje za sve slojeve u našem društvu. To su, na primer, podaci o opadanju ili stagnaciji broja mladih iz siromašnih ekonomskih slojeva, (iz redova radnika), na univerzitetu i višim školama, zatim opadanje procenata stipendista, uvođenje školarine na ne-

kim fakultetima, ili, sve to stvara jednu bariјеш koja zadržava upravo studente iz siromašnih slojeva. Izgleda da je ovo pogoršavanje u vezi sa liberalizaci jom privrede i društvenih odnosa kod nas u poslednje vreme. A ta liberalizacija, i pored pozitivnih nastojanja i već izvesnih nozitivnih rezultata privredne i društvene reforme, donosi sobom i izvesne negativne posledice. One se ispoljavaju u većoj socijalnoj diferencijac’ji, odnosno u stvaranju većih nejednakosti u uslovima za školovanje, naročito na višem stupnju školovanja. Ove diferencijacije su za sada, i privremeno, nužne. Ali, ne tvrdim da su one uopšte neizbežne. Jer, ako društvo hoće da interveniše na različite načine u skladu sa postojećim, pravnim i drugim političkim norrtiama, ono može (ovo je jedna hipoteza) da sprečava, ili bar da u znatnoj meri ograničava, stvaranie većih sociialnih nejednakosti u uslovima za školovanje. Drugačije rečeno, ne mislim da stvaranie jedne moderne, racionalne i intenzivne i dinamične privrede. u uslovima socijalističkog dmštva, nužno vodi većoi socijalnoj nejednakosti u mogućnostima za školovanje. Povećanje broja stipendija za sposobne, narooito za soosobne mlade liude iz radničkih slo jeva, a zatim veće i plansko ansažovanje privrede za poboljšanie materiialnih mogućnosti omladine iz siromašnih porodica, kao i unošenje izvesnih kriteriiuma socijalne selekciie prilikom prijema na studije, moglo bi. pored ostalih mera, da poboljša ovo stanje nejednakosti. Osnovno je da se ne prepustimo stihiji i onom klasičnom delovanju principa koje је karakteristično za liberalni kapitalizam i које se u privredi, u poslednje vreme, često izra/ava parolom: »Noka jači pobeđuju, a slabiji neka se snalaze kako sami znaju.«

IZVOLITE NA INSTITUT

Gledište da institut za književnost treba da bude samostalan sasvim je ispravno. Sa takvog stanovišta se poslo i kada je pre nekih pet godina Institut odvojen od fakulteta pri kojjm je osnovan. Ispravno je i gledište da Institut treba da vode naučnici kojima bi osnovno radno mesto bio Institut, a ne Fakultet. Sa takvog stanovišta se pošlo kad је Institut orijetisan na podizanie posebnog institutskog podmlatka. Međutim, da bi se odmah doveli kvalifikovani organizatori naučpog posla sa stalnim radnim mestom u Institulu kad bi hteli da dođu ovamo trebalo bi otpustiti većinu mlađih saradnika i usporiti rad. U stvari, Institut je bio organizovan na način kako jedino može da daje rezultate, Primer centralističkih zemalja koje đecentralizuju nauku kao argumenat u raspravIjanju nije sasvim prikladan. Ža nekoliko godina svog postojanja u okviru Instituta za teoriju književnosti i umetnosti odeljenje za istoriju jugoslovenske književnosti stvorilo je jedinstven popis arhivske gracte za istori ju književnosti. Korisnost tog popisa je već danas očigledna i neprocenjiva. Za svakog ko istražuje književnu prošlost u ovoj /emlji listići tog kataloga postaju nezaobilazni. Odeljenje za teoriju književnosti, koje je starije za nekoliko godina, dalo je hiljade informacija o teorijskim razmišljanjima i stavovima koji se objavljuju u časopisima širom sveta, izdalo je nekoliko tematskih zbornika i studija i započelo rad na novim projektima. A ipak najznačajniji rezultat dosadašnjeg Instituta je pružanje uslova za rad u struci i uvođenje u

nauku dvadeseline diplomiranih studenala književnosti i magistara Filološkog fakulteta. Vlastodršci u Institutu za teoriju književnosti sjajna su fikcija. Na takozvana rukovodeća mesta dolazilo se iz osećanja dužnosti prema unapređenju struke. Radilo se na organizovanju kolektivnog rada po cenu zapostavIjanja vlastitog. Na tu žrtvu mnogi nisu bili spremni. »Cinovi« u Institutu nisu donosili slavu, još manje novac. Teško da su godili nečijoj taštini. Donosili su nebroine organizacione i administrativne teškoće i brige које može da zamisli samo neko ko je učestvovao u stvaranju i osamostaljivanju male ustanove u potkrovlju Đušine 7. Trebalo se zauzimati za opstanak jedne vanprivredne i vanbudžetske ustanove bez administrativnog osoblja i bez mnogo čega drugog, a davati redovne naučne rezultate. Ne treba se čuditi što su nevoljni vlastodršci kad bi posumnjali u opravdanost svojih žrtava ili bi im ponestalo snage da se nose s primilivizmom jednostavno podnosili ostavke. Samo za poslednjih godinu i po dana dato je osam ostavki na rukovodeće dužnosti, pa i nekoliko preostalih rukovodilaca spremalo je ostavke i najzad odlučilo da sc stavi na raspoloženje ili da se povuče. Ovi r*> slednji, očevidno najzagriženiji vlastodršci, predložili su, uz odobravanje mlađih saradnika, da stručno rukovođenje ustanovom predadu naučnom veću druge, neuporedivo razviienije ustanove, kao što je Filološki fakultet. Ođ osnivanja Instituta do danas problcm nikada i ni u kojem vidu nije bilo »nagađanje o ličnim pozicijama u Institutu«. Problem je bilo privo-

leti nekoga da radi. Poslojala je verovatno varljiva nada da će se taj problem lakše nešavati na Fakultetu nego van Fakulteta. Za to je predloženo pripajanje. U ime razbijanja monopola potrže se članak B. Bulatovića u Borbi, gde je pripajanje Instituta Filološkom fakultetu prikazano kao mračna ujdurma. Kada su dva fakullelska nastavnika uputila odgovore opovrgavajući neke tvrdnje i nctačnosti iz tog članka redakcija Borbe je odbila da ih objavi. Monopolizam i tačka. Negativan referat koji je napisan o jednom kandidatu koji se prijavio za Institut ne treba dovoditi u vezi sa pripnanjem Tnstituta Fakultetu. Svi saradnici Instituta biraju se, kao i na Univerzit?tu, za odrcdeni period i svima je istekao zakonski гок do kog moraju ponovo izlaziti na konkurs. Da se nije pristupilo pripajanju za Naučno veće samostalnog instituta referat bi pisala po svoj prilici konkursna komisija istog sastava kao i ova koja je pisala referat za Veće Filološkog fakulteča. Sačinjavali su je nastavnici koji su vo dili dosadašnji rad kandidata. I zašto bi sada veliko veće Filološkog fakulteta pružilo slabiju garanciju za nepristrasnost izbora nego Naučno veće samostalnog instituta kojc je mnogo manje brojno i koje je uz to, prema uverenju istog kandidata njemu nenaklonjeno. Predlozi su dati i obrazloženi. Moglo se o njima mimije raspravljati.

DA LI ĆE SE U SAVEZU STUDENATA NEŠTO PROMENITI

pojitički i partisU rad

Usubotu, 9 marta, održan je sastanak komisije Saveza studenata za ideološko-politički rad koju sačinjavaju dve skupštinske sekcije: sekcija za pitanja daljeg organizacionog razvoja SS i za saradnju SS i drugih društveno-političkih organizacija i sekcija za društveno-ekonomsko obrazovanje, idejno i marksističko vaspitanje studenata. ' Na sastanku se raspravljalo o reorganizaciji SS i o nekim novim oblicima ideološko-poli.ičkog rada na Univerzitetu. DA LI SAMO FORMALNA REORGANIZACIJA? Dilema koja je postavijena već u prvim diskusijama o reorganizaciji SS ispoljila se i na ovom sastanku. Reč je o sledećem; da li Savez studenata treba da i dalje ima iste zadatke i prava a da se izmene samo organizacioni oblici, da se, dakle, ostane na formalnom reorganizovanju, ili reorganizaciju SS treba shvatiti kao promenu i traženje novih sadržaja rada. Svi učesnici u diskusiji složili su se da je Savez studenata do sada uglavnom bio više sindikalistička nego politička organizacija. SS se do sada nije uključio u društvenopolitički život zemlje, nije zauzimao stavove o krupnijim pitanjima našeg društveno-polTtičkog života. Zato je on u velikoj meri i postao neinteresantan za studente. Međutim, postavljanje SS kao političke organizacije postavlja dva krupna pitanja: a) o njenom odnosu prema i b) o njenom odnosu prema Savezu komunista. U dosadašnjoj praksi SS mogu se utvrditi dva nodručia delovania; samounravliačko i političko. Ovo drugo svodi se, uglavnom, na nekoliko predavanja i diskusija u toku gođine, na koje je ,kao po pravilu, dolazio mali broj stuđenata. Siromaštvo političke akcije u SS kao da se na neki način kompenziralo u radu na onim akcijama koje su, po pri.'odi, nadležnost samoupravnih organa. Pa ipak je ovo jedna »nenormalna situacija«, svi učesnici u ovoj diskusiji zalagali su se đa SS kao društveno-politička organizacija ne treba potpuno da oslobodi onih akcija koje su samoupravnog karaktera. Neki su rekli: ako ništa drugo, SS mogao bi biti kontrolor samoupravljanja. Mislim da je ovu tezu veoma teško braniti. Ako se SS ne bi konkretno bavic onim što pripada samoupravnoj delaTiosti (na primer: školska i materijalna pitania) onda bi on »lebdeo«, ne bi imao svoje stvarno upo rište. I pored ovakvih shvatanja, ipak je pre

ovladalo mišljenje da čisto tehničke i sindikalističke poslove treba prepustiti samoupravnim organima, a da SS treba o tome da zauzima političke stavove ali i konkrelne akcije. Tako, na primer, raspodelom mesta u domovima bavio bi se neki samoupravni organ, a svim ostalim š!;o se tiče materijalnog položaja studenata i dalje bi se bavio SS. U svakom slučaju izgleda da se ozbiljnost akcije SS precenjuje, a studentskom samoupravljanju, koje još stvarno ne postoji, prilazi se sa skepsom. MOGUCNOST DA SE ZAUZEMAJU STAVOVI RAZLICITI OD STAVOVA SAVEZA KOMUNISTA Ako bi Savez studenata postao isključivo politička organizacija, a neki smatraju da to i treba da bude, onda bi se »duplirao rad« SS i SK. Samim tim onda SS, izgubio bi smisao postojanja, jer sve ono čime bi se on raogao baviti može se baviti i SK. Ovakav zaključak je, na prvi pogled, tačan, ali samo sa formalnog stanovišta. Zaboravlja se da studenti imaju specifičan način mišljenja, specifičan pogled na svet. Oni zato kroz SS mogu o nekoj konkretnoj društvenoj pojavi da zauzimaju stavove, zasnovane na osnovnim principima Programa SKJ a da pri tome ti stavovi ne budu istovetni sa stavovima SK o toi pojavi. Ovu mogućnust da se zauzimaju različiti stavovi o konkretnoj društvenoj pojavi, pri čemu se polazi od istih osnovnih princina, izgleda da mnogi nedovolfno uviđaju. Jedinstvon stav nije se ni ovde pojavio. Dilema je ostala. Nadaimo se da će se Loše ili skoro nikakav ideološko-politički rad izgleda da je pos!ao problem. Dosadašnji oblici rada u vidu kružoka ili predavanja (na koja bi se pozivao neki istaknutiji politički radnik) nisu dali povoljne rezultate. Veliki broj studenata i dalje je ostao nezainteresovan, Poseban problem preidstavljaju fakulteti na kojima se izučavaju prirodne nauke. Komisija je dala predlog da se uvedu novi oblici ideološkog rada. Cilj ovog predloga je da omoguči da se što veči broj studenata aktivno ukliuČe u raspravlianje o značajnim idejnim i dništvenim pitanjima savremenoe sv-eta. Predviđeno je da grupe stuđenata fakulteta društvenih nauka orennizuju niz disku siia na fakultetima prirodnih nauka koie bi mhtevale i učešče studcnata sa ovih fakulteta.

4. HOnžIC

ŠTA MISLITE O GRAFIČKOM UREĐIVANJU STUDENATA?

Đurđe Teodorović, profesor па Likovnoj akademiji: Postoje bar dve koncepcije grafičkog uređivanja listova. Jednu koncepciju karakterišc mirno rešavanje grafičkih površina gde je odnos teksta i belih površina u grafički skladnom odnosu a likovni priiozi, ili ilustracije, ukomponovani su u određenoj grafičkoj sra/meri. Naslovi ne smeju biti naglašeni. (Ja sam za ovu koncepciju). Po drugoj koncekciji naslovi su najvidljiviji tj. deluiu nametljivo. U »Stuđentu« ni jedna strana nije prelcnv Ijena po prvoj koncepciji, pa mi se čini da su prilozi pretrpeli izvesnu štetu u tom smislu što su nedovoljno vidljivi. Kompozicija je preopterečena. Meni ovo izgleda kao kada putujete po velikim gradovima Evrope gde vam reklame pros*o zaklaniaiu grad. Na prvoj strani »Studentkinje« broj 5. tamne horizontale s leva ometaju gledanje inače simnatičnog zimskog peizaža. Crni okvirl u »Studentu« su prenaglašeni. Tsto tako naslovi se svode uglavnom na »t : n blok«. Ja sam dakle za jednostavniji prelom lista. Možda sam i konzervativan... Na kraju bih rekao da koncepciie nisu nionopol samo iedne generacije, na primer moje... Miloš Bajić, profesor na Likovnoj akademiji: Meni je vrlo prijatna nekonvencionalnost izgleda i rasporeda špigla u »Studentu«. Sve tu ima svoj smisao, svoj kontrast, vidljivost. Ako nam se i čini bez reda to je samo na prvi pogled. Тај raspored ima svoju logiku i svoju vitalnost. Neko drugi će verovatno biti strožiji u oceni, ali meni izgleda da strogost nije potrcbna. Mislim da vaš list odgovara istraživačkoj i maštarskoj sredini којој је prvenstvcno namenjen. Vrednost ovakvog grafičkog uređivanja »Studenta« upravo je u trudu da se prevaziđe konvenc'onalnost koja je vrlo prisutna u nekim našim listovima. Dakle očigledni ,su napori koji su usmereni na istraživanje, Svaki broj je posebna kreacija. Zato ne samo da podržavam napore »Studenta«, več me i raduje što je on takav. Eto, čisto me razveseli. Sobođan Pejović, docent na Likovnoj akademiji: U »Studentu« ima uspelih grafičkih rešenja, ali ona nisu svuda dosledno sprovcdena. Meni se čini da je grafička oprema lista na nekim stranama »tvrda«. Ovde konkretno mislim na crne okvire (posebno na prvoj strani u broju 8). Imam utisak da se nije uvek vodilo dovoljno računa o meri pri upotrebi crnih površina. Dalie, velike tekstove koji čitaoca odbijaju, bolje je razbijati vinjetama. I pored toga što sc htelo izbeči tradicija isticanja naziva lista, nije pronađeno najbolje rešenje. Ovako glava lista nije dovoljno übedIjiva, nema se utisak da je to prva strana. Ne smatram da se sa tradicijom mora prekmuti рге nego što se pronađe rešenje, da tako kažem, iste težine. Rudi Gaberc, docent na Likovnoj akademiji: Crni okviri koji su česti u »Studentu« ponegde dobro dođu. Na primer, kad akcentiraju ili razdvajaju pojedine sadržaje. Međutim, svuda nije postignut potpun sklad. Okvir je na nekim mestima suviše težak. Preterana upotreba crne boje nije sasvim opravdana. Treba imati likovnu meru prilikom njene upotrebe. Ctna boja ispunjava tugom a ovaj list treba da bude vedar. Inače, mora se istaći da su pojedma rešenja zaista dobra, smela i nesvakidašnja.

PODELJENE NAGRADE NA KONKURSU ZA RADOVE POVODOM OKTOBARSKE REVOLUCIJE

Odbor Beogradskog univerziteta za proslavu Oktobarske revoluoije doneo je s izvesnim zakašnjenjem odluku o nagradama. Drugom nagradom (od 80.000 st. din.) nagrađen je Dragan Stojanović, student .Pravnog fakulteta, za rad o temi: »Etički problemi socijalističke revolucije«. Trećom nagradom (od 60.000 starih dinara) nagrađen je BOŽIDAR BORJAN, student Filozofskog fakulteta, za rad o temi »LENJIN I RELIGIJA prilog kritici ideološkog u religijskom pogledu "na svet«. Autori radova koji nisu mogii biti nagrađeni utešeni su sa po 10.000 starih dinara. To su »Oktobarska revolucija i njen uticaj« ,\nkica Milanović; »Lenjin o klasama i kla snim odnosima« Milanke Jakšić: «Oktobar i XX vek« Stevana Đorđevića; »Problem revoiucionarne celishodnosti« Nade Radulović; »Lenjin i religija« Dobrila Aranitovića; »Umetnici oktobra« Jelene Bjeli; »Oktobarska revoluc'ja i prirnđne nauke« Gordtme Aleksievske; »Uloga ličnosti u istoriji« Višeslava Krsmanovlća; »Uloga ličnosti u istoriji« Stane Marković, i »Oktobarska revolucija i nacionalnooslcbodilački pokret« Đanice Poljanski.

>968/9

STUDENT