Студент

Integracija svih domova i restorana

O mtegraciji svih studentskih objekata na Beogradskom univerzitetu razgovara se već nekoliko godina. Od tada se nastoji da se svi studentski domovi i restorani u Beogradu udruže. Međutim, to je dosta spor proces. Najpre su integrsani paviljoni pojedinih domova, kao što je to bilo u Studentskom gradu. Posle toga, i dom i restoran u Studetskom gradu postali su jedna ustanova. Takođe su integrisani domovi »Mika Mitrović« i »4. april« na Voždovcu. Naravno. nije sve išlo glatko. Ljudi u svim domovima nisu bili podjednako raspoloženi za integraciju (na primer, restoran broj 3 na Obilićevom vencu), ali kada su im predočene sve prednosti udmživanja integracija je prihvaćena. Domove i restorane, sa sadašnjim statusom samostalne ustanove, karakteriše velika »razuđenost« i potpuna poslovna razjedinjenost iako limaju istu namenu smeštaj i ishremu studenata. Prema uslugama koje pružaju, takođe se razlikuju. Jedni, na primer, služe samo za smeštaj, drugi za ishranu, a neki pružaju i smeštaj i ishranu studentima. Ovakav način poslovanja domova i restorana ne doorinosi poboljšanju kvaliteta usluga i otežava mogućnost za specijalizaciju proizvodnih i uslužnh kapaciteta. BON IZ »RIFATA« VAŽIĆE U STUDENTSKOM GRADU Razlozi za integraciju su übedljivi. Pre svega, nastaće izmene u korist studenata. Do sada, na primer, student pretplaćen na menzu u Studentskom gradu nije mogao da koristi bon

u drugim studentskim restoranima a to će moći kada se ovc ustanove integrišu. Do sada je bilo veoma malo pretplatnika u studentskim restoranima, rekao nam je prorektor Gligorijević. Kapacitet studentskih restorana iznosi prcko 20 hiljada obroka dnevno, a abonenata nije bilo više od 10 hiljada. Pošto je svaki dom poslovao za sebe, nabavljao je robu u malim količinama i, naravno, nije mogao da koristi povlastice koje se daju kad se roba kupuje na veliko. Ovako rascepkane malc radne orgamzacije bile su i pogodno tlo za razvoj nezdravih odnosa unutar kolektiva, što se. naravno, odražavalo na kvalitet i cenu usluga u domovima i restoramrna. VECI UTICAJ STUDENATA NA RAD DOMOVA I RESTORANA Univerzitetski odbor SS zajedno sa Rektoratom zahtevao je da Skupština SR Srbije donese zakon o studentskim ustanovama. Inicijativ'a za predlog zakona javila se oktobra meseca prošle godine, a zakon je usvojen krajem prošle školskc godine. Ovaj Zakon prcdviđa radikalne promene u ovoj oblasti. nastavlja prorektor Gliaorijević. Potpuno je izmenjen status. organizaciona struktura i način upravljanja ovakvim ustanovama. U njima će biti obezbeđen i smeštaj i ishrana, a predviđeno je da se izgrade sale za fizičko vasoitanje i društveni klubovi. Ustanove će biti tako organizovane da će morati da vode mnogo više računa o svojoj poslovnosli. Prcdviđeno je da se i

6 DONESEN NOVI ZAKON O STUDENTSKIM USTANOVAMA U DORUCAK, MOŽDA, NA FAKULTETU

na fakultetima otvaraju punktovi za ishranu studenata ili, bar, da se servira doručak. Zakon je takođe predvideo izmene u načinu upravljania studentskim ustanovama. Studenti se od sada neče tretirati samo kao korisnici usluga. Oni će na zborovima odlučivati o svim pitanjima vezanim za rad ovih u| stanova. U savetu ustanove biraćc se 50 odsto studenata a 50 | odsto će biti članovi radne zaiedn’ce, predsavnici osnivača i drugih organizacija. Time su povej ćana samoupravljačka prava stu denata, ali bi oni trebalo da poI kažu mnogo veći interes za rad I u samoupravnim organima ustanove. POTPUNA INTEGRACIJA DO KRAJA GODINE Pošto je proces integracije veoma složen, on se odviia u fazama. Najpre je trebalo da se izradi kompletan elaborat u kome će se izložiti trenutno stanje u domovima i restoranima. Zato ie svojevremeno i sklopljen ugovor između Univerizteta i UGOBIROA (Biro za organizaciju i unapređenje ugostiteljstva). UGO-BIRO se obavezao da izradi elaborat: »Rešavanje problema organizacije ustanova i službi za smeštaj i ishranu studenata Beograđskog univerziteta u restoranima i domovima u Beogradu« Ovaj Biro je već formulisao predlog na osnovu koga bi se izvela integracija. Svi domovi i restorani nisu oroučili ovai predlog tako da Univerzitetski savet još ne može da ga usvoii. Predviđeno je da se formira komisija koja će da izradi Statut ove jedinstvcne integrisane studcntske n«:tanove.

M. ANĐIĆ

*NA BEOGRADSKOM UNIVERZITETU

Važno je dobiti mesto pod suncem

Na vratima kancelarije Milojka Markovića, predsednika Ma■tsrijalne komisije Univerzitetskog odbora, piše: »Rad sa strankama od 13 do 15 časova«. Ali i pre početka radnog vremena nastaje gužva. Studenti dolaze da intervenišu. mole, protestuju, ne ustručavaju se. čak, da kažu i po koju tešku reč. Moram, kažc jedan kolega tebnolof r . ako sam *ehi ne obezbedim dom, ostadoh bez krova nad glavom. Na ulici se ne može stanovati, a odakle novac za »privatluk«. Gazdarici moraš sva kog meseca naimanje 30 hiljada da istreseš, a ja od te sume živim mesec dana. Nisam na vreme konkuri jao za dom, pa sad moram da molim za mesto. Sa 100 dinara primanja po članu porodice, i prosekom iznad osam mogao sam davno dobiti dom, ali šta češ. Valjda će me i Milojko shvatiti. Međutim, ima i onih koji su več đobili mesto na opet protcstuju. Jedan od takvih je i Mića PetrovJč, student treće godine Mašinsko" fakulteta. Dobio sam mesto u Studentskom gradu, veli Miča. Ali, više bih voleo »Patris«. Tamo sam bio prošle godine i svidelo mi se. Pokušaću da promenim uput, ovde u Odbon*. jer je moj »materijalac« razdelio sva mesta u »Patrisu«. I dok Miča Petrovič čeka da bude primlien kod »glavnog materijalca«, drugi mladić nam veli: Zovem se Milojko Jelič, student sam prve godine Filozofskog fakulteta. Molbu za dom sam predao ioš u septembru. Ispunjavam i školski i materiialni uslov. a evo još nisam dobio mesto. Moja primanja dznose 130 dinara po čianu porodice, a svrstali su me među one sa primanjima preko 150 dinara. Sta đa radim? Sačekaite malo kolega, strpite se ioš koji dan. dobičete mesto nri sledečoj rasoodeli. rekao mu je Velimir Karović. KO PRE U 508 U... Milovan Purenović i Miroljub Glišić, studenti Tehnološkog fakulteta. ispuniavaiu i školski i materijalni uslov za dodelu doma, pa ipak nisu dobili mesta. Imali su upute za »Penezić«, ali, kad su došli da se usele, mesta su im bila zauzeta. Za tu sobu u »Peneziću« upute smo dobili i mi i kolege

sa Rudarskog fakulteta, kažu Puranović i Glišić. Rudari su se uselili pre nas i mi smo ostali »kratkih rukava«. Izgleda da nemamo nikakvih šansi da dobijemo trokrevetnu sobu, a ni suteren u Studentskom gradu nije nam siguran. Slično se dogodilo i Vuksanu Cerov ? ću sa Filološkog fakultcta. Kada je bila raspodela na fakultetu su mu rekli da je dobio mesto u trokrevetnoj sobi. Kad sam došao da se uselim iznenadio sam se, kaže Cerović. Umesto trokrevetne, dobio sam sobu sa pet kreveta. Pitam vas da li bi ko pristao da se useli?! Jasno je, da ne bi. Dosta je što sam godinu dana bio u suterenu. Ispite sam položio na vreme, a ispunjavam i materijalni uslov ... Strani studenti Hasan Mohamed Jasi iz Ugande i Alhaded Imim iz Jordana dobili su upute za dom »4. april« na Vož-

dovcu. Međutim, nisu mogli da se usele, Nezadovoljni su, opkolili su predsednika Materijalne komisije, protestuiu. Ne može, drugovi, sačekajte malo. Preko 6000 studenata još nema mesta u domu. Ne možemo zbrinuti sve odjednom. Dođite za nekoliko dana, pa ćemo videti, odgovara im Marković (verovatno, ovih dana, najzaposleniji čovek na Univerzitetu). Oko njega je gužva, studenti nemaiu obzira, nestrpljivi su. Ne znam šta da nadim, kaže Markovič. Ovako je po čitav dan. Ne mogu pošteno ni da se odmorim. Studenti za najmanju sitnicu dolaze ovde u Odbor, a neče ni da pokušaju da sa svoiim materijalccm nađu rešenje. Materijalci sa fakulteta šalju ih nama, u Odbor, kao da mi imamo mesta za sve ... Za smeštaj u dom stiglo je preko 16 hiljada molbi a mesta ima samo za 10.270 studenata.

M. ANĐIC

IZ STUDENTSKOG GRADA KAKVIM SE SPORTOM BAVI SPORTSKO DRUŠTVO

Organizovani sportski život u Studentskom gradu gotovo i da 1 ne postoji. On je sveden na fudbalske utakmice na terenima ispred IV paviljona iako u Stu- ! dentskom gradu postoji Sport- j sko društvo. Ono ima svoje prostorije, svoj inventar, svoje- • dotacije i svoje Članove. Ali ono i m al° ili praktično nimalo ne do- I prinosi intenzifikaciji sportskih j aktivnosti u Studentskom gradu. Na jednoj sednici Odbora SS Studentskog grada čule su se primedbe na račun ovog društva. Tvrdilo se da su prostorlje društva postale privatna svojina | nekih njegovih članova, da služi

skladište za švercovanu robu i sl. Takođe se ne zna na šta su utrošena sredstva od 300 hiIJada dnara, koja su dodeljena ovom društvu za kupovinu stativa i drugih sportskih rekvizita. Odbor je zauzeo stav da je potrebno što hitnije ispitati situaciju u SD Studentskog grada. To je naročito potrebno zbog toga što će u novim uslovima, kad se završi izgradnja Studentskog sportskog centra, Studentskom gradu biti potrebno jedno organizovano i aktivno sportsko društvo, V. R.

PROJEKTUJE I GRADI: SVE VRSTE OBJEKATA VISOKOGRADNJE I NISKOGRADNJE. PROIZVODI U SOPSTVENIM POGONIMA: HIDRATIZIRANI I NEGASENI KREC, RAZNE OPEKARSKE PROIZVODE, BETONSKE ELEMENTE, TUCANIK I LOMLJENI KAMEN.

Predstoji obimna adaptacija

Višemesečni razgovori između Univerziteta i Gradske skupštine završeni su sporazumno. Univerzitet je najzad dobio Dom »Pane Đukić« sa svim inventarom na 20-godišnju upotrebu. Ovim, naravno. nije sve rešeno. Zgrada se u sadašnjem stanju ne može koristiti. Prema nekim procenama biče potrebno, čak 5 miliona novih dinara da se zgrada prilagodi novoj funkciji. Arhitekta Jovanovič, koji je saradnik matične komisije za osnivanje ustanove, rekao nam je; Dom se nalazi na pogodnom rnestu, u najprometnijem delu grada. To je objekat građen u stilu »secesije«. Za njega je zainteresovan Zavod za zaštitu spomenika. pa se prilikom bilo kakve opravke mora sačuvati njegova arhitektonska koncepcija. Objekat je građen bez armiranog betona. Izgrađen je pre tridesetak godina tako da je delimično amortizovan. Već mu je menjana namena, pa su i do sada u njemu vršene izvesne adaptacije. Pošto če sada biti mnogo više posetilaca, biće neophodno izvršiti značajnije arhitektonske zahvate, kako bi zgrada potpuno odgovorila novoj nameni. A objekat pruža velike pogodnosti za takvu adaptaciju. U objektu postoje izvesne drvene konstrukcije i konstruktivni elementi koji su dotrajali. Instalacije su, na primer, u više mahova dograđivane i sada su u vrlo lošem stanju, pa je i njihovo opravljanje neophodno makar i za delimično korišćenje. Stručna komisija će preciznije »snimiti« stanje obiekta što će ujedno poslužiti kao jedan od elemenata za izradu projekta buduće adaptacije. Prorektor Jovan Gligorijević kaže: Dobijanje zgrade Doma »Pane Đukić« vrlo je značajno za društveno-kulturni život studenata Beogradskog univerziteta. Sa zadovoljstvom možemo da konstatujemo da smo naišli na razumcvanje Sekretari jata saveznog izvršnog veća i Gradske skupštine koji su dali zgradu sa inventarom na upotrebu bez naknadc. U ovom trenutku Univerzitet će uložiti napor da pribavi sredstva i što pre osnosobi zgradu. Primajući ovaj dom od Gradske skupšline, Univcrzitet se obavezao da ćc u narednih 20 godina obezbeđivati sredstva za njeno korišćenjc (što, prema sadašnjem stanju zgrade, neće biti mala suma). Poznajući raspoloženje republičkih organa i sadašnje raspoloženje u Građskoj skupštini, verujem da će zgrada novog kullurnog ccntra uskoro predstavljati stecište društvenih i kulturnih aktivnosti studenata Beograda. R. I*.

UNIVERZITET DOBIO DOM »PANE ĐUKIC« NA 20 GODINA

ŠANSA ZA MLADE NAUČNE RADNIKE

6 SVAKE DRUGE GODINE FOND BI DAVAO 100 STIPENDIJA (U VISINI LIČNOG DOHOTKA ASISTENTA NA FAKULTETU) ZA USAVRŠAVANJE MLADIH STRUCNJAKA (DIPLOM! RANIH STUDENATA I MAGISTARA). t, PRIPRAVNICKI STA 2 OD DVE GODINE

Potrebi da se talentovani mla- i di stručnjaci odmah posle završetka studija ukliuče u rad kojim bi mogii da otpočnu svoiu j naučnu dciatnost svakako će do- 1 prineti predlog o dodeljivanju stipendija ocl slrar.e Fonda za naučni rad SR Srbije. Ovaj poduhvat jc značajan i kao jedan vid sprovođenja Zakona o pripravničkom stažu. STIPENDIJE KAO LICNI dohoc; Prema ideji stručnih komisija Fonda za naučni rad, Fond bi sa pojedinim naučnim institucijama sarađivao na taj način što bi mladim stručnjacima (diplomiranim studentima i postdipiomcima koji nakon završetka studija nisu bili u radnom odnosu) omogućio da svoj pripravnički staž obavljaju u ustanovama i naučnim centrima koji ima ju izvesnu reputaciju Ugovorom između Fonda i naučnih instituoija u kojima bi ovi mladi Ijuđi radili, precizirale bi se međusobne obaveze. Fond bi se, na primer, obavezao da mladim stručnjacima obezbeđuje ili dopunjuje lične dohotke do prosečne visine ličnog dohotka asistenta na univerzitetu. ili višeg stručnog saradnika. Od institucija bi se, po ugovoru, zahtevalo da daju mladim stručnjacima sve potrebne uslove (laboratorije, biblioteke, kontrolu istaknutih naučnika itd.) i da im omoguće bavlienie samo onim poslovima koii doprinose stručnom i naučnom usavrSavanju. STO STIPENDIJA SVAKE DRUGE GODINE Još nije dogovoreno ko bi raspolagao materijalnim sredstvima potrebnim za realizovanje ovog plana: da li sredstva treba da budu pri Fondu, pa da fond raspisuje konkurs i oaabira rezultate, ili da se sve to (prema Zakonu o radnim odnosima samo radna organizacija ima pravo da raspisuje konkurs za kandidate koje ona upošljava) prepusti ustanovi koja prima kandidata u radnd odnos.

Još uvck. rekli su nam u Fondu, nisu određeni kriterijumi ni za izbor instituciia ni kandidata. U principu vodiće se računa o tome da se ovi ugovori sklapaiu samo sa afirmisanim naučnim institucijama, bilo da je reč o naučnim insiitutima ili katedrama. Vodiče sc takođe računa ne samo o vrsti institucije. već i o vrsti naučnih disciplina. Ovim pianom favorizovaće se one naučne discipline koje nemaju dovolino mladog naučnog kadra. Kad jc reč o stlpendistima pripravnicima, dolaze u obzir oni koji su tokom školovanja pokazali sklonost za naučni rad i koji su ispoli'li interesovanjc za određene naučne d : scioline. POSLE DVE GODINE SLOBODNI Prcma ovom planu stotinak mladih stručnjaka moći će na vreme početi da se bavi naučnim radom. Oni će, radeći u naučnim ustanovama, sa poznatim naučnim radnicima, moći da se usavrše i specijalizuju za određenu naučnu delatnost. Time će im biti priznat i obavezni pripravnički st a l Posle dve "oćline, ovi stručnjaci neće imati nikakvih obaveza prema naučnim institucijama u kojima su radili niti prema Fondu koji je finansirao njihovo usavršavanje. Za to vreme mogli bi se da se afirmišu kao naučni radnici i da samim tim lakše nađu posao. * * * Komisija fonda će uskoro pripremiti Nacrt plana i dati ga na iavnu diskusiju. Tražiće se mišljenja i predlozi naučnih insti[ tucija, fakulteta, naučnih radni[ ka, studentske organizacije i Re-1 publičkog sekretarijata za obrazovanje. Verovatno je da će ovaj predlog naići na odobravanje. Nadamo se da će ga prihvatiti zainteresovane institucije u Republici. Sada je važno pronaći sredstva da bi se otpočelo sa realizacijom plana rekli su nam u Fondu za naučni rad SR Srbije.

Đ. USKOKOVIC

JEDNA ZANIMLJIVA IDEJA FONDA ZA .. NAUCNI RAD SR SRBIJE

Novi studentski dom - jedini izlaz

® PREMA PLANU NOVI STUDENTSKI DOM TRFRAin mn» BUDE SAGRAĐEN U ULICI MIJE KOVAčEVrrA 1 ° A ® DOM BI IMAO 1.000—1.200 MESTA © PREDVIĐENA JE IZGRADNJA I SVIH PRATECIH OBJEKATA

Ovogodišnja raspodela mesta u studentskim domovima pokaza^a J e da pstojeći kapaciteti nisu dovoljni, pa se nastoji da se za stanovanje studenata pronađe neki objekat i van postojecih domova. Dugoročnije rešenje bilo bi jedino podizanje n»> vog studentskog doma. Na ovo rešnje neće se možda dugo čekati. Već je izgrađen pro J e kat nov * dom. i Međutim, u sadašnjoj situaciji i Lniverzitet ne raspolaže sredstvirna za realizaciju ovog projek- | ta. O tome nam je nešto više rekao prorektor BU profesor Jovan Gligorijević: Sadašnja situacija je poka zala da se kapaciteti studentskih domova moraju povećati. U isto vreme, sa izgradnjom novog doma moglo bi se prići renovra- (

nj« i opravci nekih domova (»Rifat Burgdžević« i »Vera Blagojević«). Međutim, sredstva Univerziteta za dve godine već su nameniena za izgradnju Studentskog sportskog centra i Studentskog doma kulture u Novom Beogradu. Jedini način da se obezbcdc sredstva za izgradnju novog doma jeste kredit koji bi se dobio preko Republičke zajednice obrazovanja Dom bi, prema planu, trebalo da bude izgrađen u Ulici Mije Kovačevića. Njegov kapacitetbi bio 1000—1.200 mesta, a komror bi bio znatno veći nego u drugim domovima. Uz dom bi se podigli i objekti za ishranu, kul turno-zabavne i sportske aktivnosti. v. r.

1968/23

STUDENT

Strana 5