Студент

MAŠTA JE UZELA VLAST!

RAZGOVOR »STUDENTA« SA KLODOM LELUSOM

Zahvaljujući Ijubaznosti Aleksanđra Petrovića i, naravno, sainog Kloda Leluša, saradnioi »Studenta« su mogli da postave nekoliko pitanja ovom značajnom i mladom (29 godina) filmskom umetniku. Leluš je stekao ugled među studentima ne samo zato što je uspešan uraetnik, već i zato što jc pružio podršku studentskom pokretu u Francuskoj. STUDENT: Razlog Vaše posete Beogradu? LELUš: Došao sam u Beograd da bih video najnoviji film Aleksandra Petrovića. Ja sam, da bih video jedan film, spreman da obiđem svet. Poslcdnji film Aleksandra Petrovića mi se veoma dopada. STUDENT: Šta za Vas znači »uspeti na filmu«? LELUŠ: U mojoj zemlji uspeti na filmu nijc nimalo lako; zapravo, ili je lako ili vrlo teško. Za mene je početak rada na filmu bio vrlo. vrlo težak. Počeo sam, bez škole, radeči sa prijateIjima. Da bih zaradio novac za život obavljao sam 25 različitih poslova. Noću sam, u stvani, morao da radim da bih preko dana imao osećaj da sam sineast. Sa dve stotine zarađenih dolara kupio sam prvu katnem, 16 mm. Tada sam imao 15 godma i amaterski rad je bio iedini način da budem zapažen. Pravio sam filmove iz ličnog zadovoljstva. Ja tada nisam računao s tim da ću i biti režiser. Postao sam to po S samoj prirodi stvari. Vrlo često sam odlazio u bioskop, video | sam mnogo filmova. Poslc ma-lure sam upisao prava na Sorboni, ali me je stalno opsedala luda želja za filmom. Radio sam kao nezavisan snimatelj za televizijske novosti: od početka svoga rada bio sam samostalan. Moj prvi film je reportaža sa Sueckog kanala u vreme prve posleratne izraelsko-egipatske krize, a zatim, putovao sam u Budimneštu i snimio reportažu o mađarskim događajima. Sndmao sam reportaže u celom sve-lu, i prodavao sam ih televiziji. Bio sam reporter i u Vojsci za vreme rata u Alžiru. STUDENT: Vaš prvi igrani film? LELUš: Posle izlas-ka iz vojske želeo sam da samostalno režiram filmove. Imao sam tada 21 godinu. Napisao sam prvi scenario, i da bih skupio novac za realizaciju filma otišao sam u Ameriku i tamo snimio jedan dokumentarni film. Prodao sam ga veoma dobro televiziji. Tako sam mogao da snimim prvi dutfometražni igrani film koj; ie koštao dvadeset hiljada dolara. Na prvoj predstavi tog filma bi-1 lo je svega tri gledaoca -r- ali zaista tri... posle dvadeset minuta ostala su dvojica, a uskoro , samo jedan. Kritike su bile veoma nepovoljne. Film je potpuno p'ropao, bio sam u velikom novčanom gubitku i pred stečajem. Ako ne vratim dugove zatvor. Radio sam svašta, snimio samo oko tri stotine filmo-

va za televiziju, samo da otplatim dugove. STUDENT: Pouka? LELUš: To mi je omogućilo da naučim zanat, postao sam režiser-snimatelj . Otplatio sam dug i započeo novu avanturu. Zeleo sam da snlmim film po svom drugom scenariju, »L’ amour avec dessi...« (»Liubav pod uslovom«). Sada je bilo nešto više gledalaca, ali je to opet bio neuspeh, a kritičari čak nisu ni pisali o tom filmu. Opet sam bio pred vraćanjem dugova, ali ovog puta još većih. A tada, dogodilo se čudo. Moj film su uvrstili u repčrtoar nedelje francuskog filma u Stokholmu, 1963 godine. U konkurenciji sa »Serburskim kišobranima« najveći uspeh jc postigao upravo moj film. Otnlatio sam ga i spasao život. Cak su i kritike bile dobre. STUDENT: Više nije bilo neuspcha? LELUS: Bilo ih je. Snimio sam treći film »Devojka i puške«, film koji veoma volim, ali me je i on doveo do neuspeha i stečaja. Odlučio sam, razočaran, da budem samo producent. Otišao sam u Dovil. Bila je zima, bio sam usamljen i šetao sam po pustim peščanim plažama. Tada sam ugledao jcdnu ženu na obali, daleko ispred mene, sa detetom koje je vodila za ruku. Istog dana sam napisao priču za fiim »Jedan čovek i jedna žena«. Ostalo znate. STUDENT: U tom filmu Vi ste prikazald jednu složenu situaciju, jedan složen odnos između muškarca i žene. Da li je to Ijubav? LELUS: To je ono što je najvažnije na svetu stalni fenomen susreta, osvajanja. Kroz ženu čovek dokazuje svoju egzistenciju a žene opet, često postoje samo kroz čoveka. Ono što me zanima je to dokle čovek uspeva da zarobi ženu, jer Ijubav je u svakom slučaju pomalo ropstvo. Ono je prisutno u Ijubavi. Ali, savremenost odbacuje ropstvo, a takođe i Ijubav. Ža mene postoje dve vrste žena: ženstvene i emanćipovane žene, muškarci. Prva nalazi najveće zadovoljstvo u seksualnoj igri, druga u Verbalnom odnosu sa čovekom. Anuk Eme u fdlmu igra ulogu ove prve žene, koju čovek zarobljava, koja oseća potrebu da bude rob, koja ne može bitl srećna dok ne pronađe čoveka gazdu. To je potre* ba da neko njome dominira. Trentinjan, međutim, igra ulogu čoveka koji nije mogao da je porobi, to je mogao njen prvi muž. Govoriti o čoveku i o ženi znači govoriti o jednom večnom pitanju. STUDENT: Vaša filmska poetika? LELUš: Poetika zavisi od pri- j stupa jednom filmu i od toga kako nameravate da ga pravite. Koliko režisera toliko iilmova. Za mene je najvažnije stioi do potpune emocije, do njenog vrhunca: za mene je emocija najvažnija. Rekao bih da postojc

tri vrste filmova: oni koji dolaze iz srca režisera i odlaze u srce gledalaca, drugi, koji dolaze iz glave režisera i odlaze u srce gledalaca, i, najzad, oni koji dolaze iz .glave režisera i odlaze u glave gledalaca. STUDENT: U Vašem filmu muzika ima određen značaj.šta za Vas znači muzika u filmu? LELUš: Ona je veoma važna. Režiser je gospodin koji mora da uoražnjava sve vrste umetnosti. Mora biti sposoban da pronađe muziku, da napdše knjigu, da slika. da noznaje i koristi sve umetnosti. Film jc upražnjavanje svih vrsta umetnosti... STUDENT: U toku rađa, čemu pridajete vlšc pažnje formi ili sadržaju? LELUŠ: Formi. Ona je važnija od sadržaja, jer su sađržaji uvek isti. Svi režiseri pričaju iste priče tek formom se oni razlikuiu. Da bi se napravila dobra priča dovoljno je izvesti uspelu pimetu*. Ako ja nekome ispi'ičam priču koju je ovaj već čuo, on neće reći da priču zna samo ako je dobro išpričam. Ako je ispričam loše, tađa će me prekinuti. Tako je i sa filmom. Svi pričaju iste priče. Možda jedino za Godara forma nije važna. STUDENT: Za ilii protiv Godara? LELUŠ; Godar ie važan za sineaste, ne toliko za publiku. Godar neprestano pravi nove eksperimente; a to publika ne podnosi. Ona traži nešto određeno, a ne stalno novi prototip. Studenti na Sorboni za vreme aprilskih događaia, uzvikivali su parolu »dole Godar«. Ja, opet, volim Godafove filmove, jer sam režiser i oni me zanimaju kao sineastu. STUDENT; šta mislite o producentima? LELUš: Režiser pravi film, snosi odgovornost ako film propadne, brine se za dlstribućiju, a producent samo übira novac. Producenti su ztiači kapitalisti koji nemaju dodira sa uraetnoŠću. Želim da film pHpađne onima koji ga prave. Zato sam odlučio da sam finansiram svoje filmove. Zaradu od filma uvek investiram u novi film i sađa sam opet bez para. Sav novac trošim na film to je moja jedina strast. SOLIDARNOST UMETNIKA I STUDENATA STUDENT: Dani studentskih nemira? Revolucija? LELUŠ: Bio sam u Parizu kada su počeli studentski nemiri. Bio je to više mesec ludosti nego mesec luoidnosti. Sve se odvijalo suviše brzo. To nije bila revoludja, koja zahteva masu i koja se, ipak, može dogoditi samo u siromašnoj zemlji. Ali, problemi studenata u svim režimima pokreću i pokazuju sve ostale probleme i ozbiljna pitanja. Studenti su postali snaga

koja sve pokreće. Francuski studenti su želeli, kao što to želi mladost celog sveta, da ravnopravno učestvuju u životu sa I ostaMma i to po svim pitanji-1 ma. Ranije su im na sva traženja odgovarali sa: »videćemo, videćemo«. Danas, sim sc stuđenti obrati vladi po nekom pitanju, kaže se: »već radimo na tome«. STUDENT: Poznato je đa ste Vi u svemu podržali pariskc stuđcnte. I to javno, glasno. Da 1} ste imali neke problemc zbog toga ? LELUŠ: Nc ... Zašto bih? STUDENT: Studenti su isticali niz komunističkih parola. Znaju li oni šta je to zapravo komunizam? LELUŠ: A šta je zapravo komunizam? Komunizam je dosta evoluirao od teorije. Evoluirao na više načina. U - praksi se pokazuje da ima toLiko puteva koliko i država i komunističkih partija u njima. Ja se nc bih usudio da bilo koji između njih istaknem kao prototip. Ruski komunizam ndje isto što i jugoslovenski. Italijanški je nešto sasvim razliiito. Francuski takođe. STUDENT: I ko je izvukao koristi iz svega toga? LELUS: Degolisti... i sineastd, oni iz svega izvuku korist. STUDENT: Šta se to đogodilo u Kanu? LELUŠ: Sa Reneom, Tnlfoom i Godarom smo u Kanu odluči-15 da se zbog događaja u Parizti festival ne može održati. želeli smo da izrazimo svoju solidarnost sa studentima. Za to vreme nismo ništa radili da nas ne bi optužili da sprečavamo održavanje festivala samo da bi smo snimali sukobe. Digli smo se nc protiv festivala, već zbog soli darnosti sa studentima. STUDENT: Saznaje se i nešto više o tome ... LELUŠ: Da, bili smo primorani da se i fizički obračunamo sa distributerima. STUDENT; Politika? LELUŠ: Jednostavno. Ja ne volim kišobran ali ga nosim kada pada kiša. Čovek se drukčije oblači kada je lepo vreme. STUDENT; To je metod, ali koju politiku Vi zastupate? LELUS: Jedina pametna politika je da svakog jutra sve oko sebe i samoga sebe preispitam. Sve treba dovesti pod sumnju. Treba delovati na različite načine. STUDENT: Angažovanje na društvenim problemima u filmu? LELUS; Svakako. Cim zatražim nekoliko miliona franaka dotacdje, to je već socijalni problem, zar ne? STUDENT: Koja paroia sa Sorbone se Vama najviše svidela? LELUŠ: L’ IMAGINATION A PRIS LE POUVOIR! MaŠta je uzela vlast! RAZGOVOR VODILI: N'IKOLA ĐORĐEVIC I DRAGOMIR ZUPANC

ŠUMSKA PRIČA

I šekspir, Šekspir i san letnje noći I prašina pala po knjigartia I dva oka ko rvezđe garave Zapanjeno gledaju za nama. II F.no rtoža i suze kajattja Već igraju na sečivu, oku Biti Magbet velika Je stvar I krvariti, krvariti nad savešću. Ja sam Magbet, moja ledl strast Jc Tako zlobna i tako istlnska U nebeskom lavirintu zamka I demonska strast šumskog požara. 111 Kao pod pazuhom dimničara Noći šumske i dani sumračni Na plamen sveće, na fantastiku Ličile bezbrojne godine Započete, nezavršene, upropašćenc. Dalek šiprag, razgovor, koraci, Prltajeno disanje ko vetar U šumi vrelo u vrelu Tajanstvo i izvor života. I odjek zvona i kamen s mahovinom Neobrijan tvrdoglav i ćutljiv Zvezde sejale sivo brašno Plačan i začuđen, Ja. fatalist. A 1 tajna providna ko obrisan prozor Sve se zna i život razjašnjen Stoji 1 plače usred šume Život kao malo dete. IV Strah, ludilo, ukočeni pogled Neodlučnost, oči, zvezde, staza Plač deteta nevin kao rosa I mistlka praznoga života. I kroz život ko kroz šumu proći Bez simbola, harmonije, pesme Zivot duše kao kamenolom Nož, übistvo, pa ijubav sa nožem. Sve poznato, sve staro ko ruke LJubavnice i prašnjavo leto I pustinjski peskovi Sabare U lovcu sažeta strast übice U meni život čilak ko nekrolog.

PREDRAG CUDItf

MIRA GLAVURTICA

CRTE 2

PROLOG

Ne letim da preduhdtrim zluradost i optužbu da sam Zolta prepustio nesreći, žarko prikazujući njegov pad. Pada nijc ni bilo. Nemam mnogo dobre voIje da to sada objašnjavam. Nisam tu da ga spasem odpadništva. Ja ne volim Zolita. Bojim se da će me trajnije i dublje zaniza ojegovu ličnost koje se, nažalost, više ne mogu odreći, dovesti do potpunog prezira, li sažaljenja prema njemu. Pa i prema celom tom soju Ijudi među nama. Znam da mi ovo neće doneti ništa dobro, Naprotiv, biće i neprijatno i teško, a već vidim i štetu po svoj dobar glas. Trebaće mi podosta i volje i snage da nijednog časa i ni u najmanjoj meri ne podlegnem (nisam li već podlegao?) uticaju ove sudbine, toliko različite od moje. Jesam li star da ispričam ovu priču? Ja ne mogu suzbiti Zolta. Mnogo godina, sav moj dosadašnji život, proveo sam u radu, ispravno i spokojno, i sam ne znam zašto sada terelim sebe ovom nedostojnom rabotom. Frelazim preko stida što sam je se, nepozvan, latio. Istina je da joj nisam vičan, ne poznajem njene zakone i tokove i pitanje je kuda će me sve ovo odvesti.

Znam li Zolta? Ne bi mi bilo naodmet da se suvereno krećem njegovom prošlošću. Ne bih se odrekao takve noći nad svojim bližnjim. Ali ja se mirim da će mi tamo mnogo što šta posve i za uvek nepoznato ostati. U prošlosti ovog čoveka ja dakle nemam pouzdanog oslonca, a i kako bih, kada ga ni on sam nikada nije imao. Sumnjam da je Zolt posedovao prošlost, da je poseduje, iako je, bez sumnje, iima. Nije mi namera da potanko pričam o Zoltu. Moj dar, dopuštam ovu sprdnju, nije veliki kao njegov, a ni moje interesovanje ne vodi me dotlc. Ne ulazim na široka vrata u njegovu kuću. Počeću od kraja (Zolt se vratio iz Amsterdama u Beograd, On je kod gospođe Antonijević, koja ga je čekala) kada se nazire nejasna nada da će Zolt savladati i potčiniti sebi svoju nesreću i najzad postići ono čemu teži njegovo biće: biti sluga. Lucijan Zolt za jednu noć pročitao celokupna dela Fjodora Mihailoviča Dostojevskog Luoijan Zolt je ustao iz posteIje i vidimo ga na sabranom i plcdotvornom poslu. Dani mu

prolaze lako i brzo. a i duge zimske noći, u kojima više časova posvećuje radu, donose mu odmor. Samo ponekad, za vreme kratkog predaha, kada se uspravi za stolom, spopadaju ga sumtlje i strepnja, koje brzo minu jer on zna šta znači i kuda ga vodi taj varljivl i opasni predah, te ga skraćuje još više i bdi na poslu. Sada je poneo i nosio u sebi san o Preljubi, oran hitao je da utroši nakupljenu snagu, i stvaralačku strepnju usmeri na pravo mesto. I on polctc da napiše poslednju priču o Pre* Ijubi. (Pišući »Deset prestupa«

M. GLAVURTIĆA

Luoijan Zolt nije inače išao po onom znamenitom redu kako ga je napisao i na kamene ploče uklesao Mojsije na Gori.) Odrekavši se jednog »neautentičnog« i neprijatnog zvanja, on se sav preljubnički posvetio onom drugom, svom »pravom i jedinom« pozivu. Dok su ga čekali u pošti, nc znajući za njegovu odluku da se više neće vratiti, obmanjujući jedan on je svom snagom obavljao drugi posao, pa se tako i zametnula nit pripovetke o Preljubi. Bio je pri kraju pripovesti kad jedne noći (studen mu nije smetala, a i vreme je tih dana bilo omekšalo) neočekivano, noseći u sebi svoi san, ustadc, obasjan iznutra nekom jakom svetlošću, svetlošću koja je bila i plamen, snagom kojom beše ovladao, s mirom u koraku i slobodom u okti, bez pitanja koja ne bi umeo da postavi i odgovora koji ne bi mosao da da, sav razigran, trep tav. cbesan i plah, i obigra sav Becgrad. Cinilo mu se da mu d.ah bludi nad zasoalim građom. Tek pred zoru, po vlažnoj i iznenađnoj lapavici, on se vrati u svoju sobu. Sve na šta bi upravio volju, svoj duh, sjaj njegov i sjaj te noći, sve je bivalo jasno, razneto i razbijeno i kružilo je oko njega kao oko sunca. Pčšto od sile u sebi nije mogao da sednc za sto i skrasi se nad rukopisi-

ma (pavest je bila završena u njemu i više ga ništa nije gonilo i da je ispiše) nj*s;ovu pažnju privuče druga strast ravna prvoj: na polici do kreveta behu lepo poređana sabraga dela Fjo dora Mihajloviča Dostojevskog. Ruka mu sama pade na ono što više nije bilo tom, svcska, hartija, već personifikacija same Knjige. Brzo se svučc. ugasi svetlo, a upaii jednu malu iampu uvek s<premnu pored njegovog uzglavlja i počc da čita knjigu. Übrzo mu više nikakvo svetlo nije trebalo. Njegovi mršavi i kao kreč bledi prsti okretali su stranice Knjige, koja je sama slala ne samo svetiost i tamu već i sve ono što je u njoj posejao duh i demon. I Lucijan Zok se izgubi i nađe se s onu stranu Knjige, ne kao onaj koji izvan nje iz nje čita, vec kao onaj koji kroz nju zbori. Podeijen na bezbroj časti koje živc svaka za se, a opet sve jedne iste sudbine, Lucijan Zolt na kraju pročita poemu o titularnom savetniku Jakovu Goljatkinu i tu se Knjiga sama od se be sklopi, a njegova glava odvoji se i polete za njom, krilata kao duša, kroz sve viđeno, doživljeno i zapamćeno, kroz sve vreme, do paroksizma i sna o sebi. I san ga primi, dubok, dug, tcžak i istinit. (DVA ODtOMKA IZ »ZOLTA«) BO2IDAR MILIDRAGOVIC

CRTEŽ

Strana 6

STUDENT

1968/25