Студент

Kibernetika uvid u budućnost

Družc Tomov'ču, da U biste za naše čitaoce ukratko objasnill pojam kibernetijie? Kibernetika zasad nema jedinstvenu definiciju. Njen inicijator, Norbert Viner, obuhvata pod t'm pojmom zajedničke probletme upravljanja i prenosa s ; gnala u rnašinama i živim bjčima. Meni se čini da je najadekvatnije (ako se več želj formiratii poseban pojam i posebna discipl'na) termin kibernetjka tretirati kao opštu teoriju i praksu upravljanja na bazl matematičkih modela. Kako VI gledate na mogućnost upotrehp kibsrnttsl.ih metoda u planiranju: naročito u cfikasnom centrainom planlranjn? Mogućnost centralnog planiranja je nezavisna od kibernetikc. Kao šlo je poznato, postojale su i postoje vrlo kruto i centralizovano orgariizavane nacionalne privrede i рге pojave elektronskih računskih mašana, l ix»sle toga. Kako će se korlsti* ti naućno-tehnička dostignuća zavisi u prvome rcdu od stvar nog demokratskog karaktera jednog društva. Danas je prilično jasno da je suštinski air'but stvarne demokratije raspolagaлје rezultatima rada od strane onih koji ih neposredno kreiraju. SU mjsllte o potrebi upotrebc kiber- | netskih metoda u pitanjhru narodpc odbranc? Narodna odbrana, kao uostaJom svi problemi upravjjanja, zavisj od brzlne reakdje na promenu realnih okolnosti. Ako se sporo i hez dovoljno informaeU ,ja reaguje, u privredi gube se materijalna dobra, a u odbrani, pored toga, i Ijudski životi, pa i pobede. Jz ovih razloga, pri-

i kupljanje i obrada informacija mašinskim putem radi pomoći I u donošenju vojnih odluka u [ miru i ratu ima imperativni znai čaj. Verujem da oni koji odlu| čuju o ovim pitanjima imaju u j vldu nove metode upravljanja privrednim i vojnim potendjalima. Kako gledate na upotrebu kibernetike u kadrovskoj politici? Ne znam koii’:o može kibernetika pomoći kadrovskoj poj’tici, ali je s’gurno da kibernetiKe реша bez šjroke i demokratske kadrovske politike na svim nivoima i na svim sektorima. Ovo pro zlazi iz same definicije kibemetike, jer oni koji koriste metode upravljanja zasnovane na rut'nerstvu. balansiranju i uopštenim parolama, oćevidno Пе mogu preći na novu tehnologiju vođenja privredn : h i društvenih poslova. Takofte je jasno da to nema suštinskc veze sa činjen'com da li je neko mjad Ui star. već da Ji permanentno učj ili ne. Prema tome, kadrovska pol tika tt današnjoj егј ne može biti predmet cenkanja, sent’mentalnosti ili dogovora zatvorenih krugova, već se mora dosledno demokratizovat’. Ne vidim bolje uslove za potpunu afirmaciju novih i stvaralačkih snaga od samoupravliačkih odnosa, naravno ako se dosjedno sprovedu. Druže Tomoviću, u posleđnje vreme se često čuje termln »kibernetska proizvodnja«. Da II biste nam objasnlli Sta J« to? Termin »kibemetska proizvodnja« koristi se uslovno da označi novu tehnologiju upravjjanja proizvodnim procesma i složenim sistemima. Ova tehnologija se bazira na kompleksnoj aufomatizaeiji. Uz to, računske mašine potpuno same ili uz pomoć

GOST REDAKCIJE: Dr RAJKO TOMOVIC

čoveka izračunavaju svakoga trenutka optimalne režirpe rada, Kakva je uloga klbemetske prolzvodnje u oslobađanju rada, Ш, oslobađanju ođ rada? Kihernetska proizvodnja oslohađa čoveka u potpunosti od rutinskih tizičkih i intelektualnih poslova Time je tehnički progres, pryi put u istoriji društva potencijalno stavio sva Ijudska bića u ravnopravni j>oložaj, te se ne dcle na one koji se koriste svojini urođenim potencijalima u kreativne svrhe i na one koji moraju da obavljaju rufnske poslove. U tom pogledu treba b ti prec’zniji kada se danas govori o nestajanju razlike između intelektualnog i fizičkog rada. Suština prohlema je da se rutinski poslovi, bez obzira na to kakve prirode b'.li, prebace na mašine. Naravno, ovakav fundamentalni zaokret u načnu upravljanja proizvodпјош i Ijudskim društvom izaziva ogromne otpore. Uzgred rečeno, u ovoj svetlosti je pril : čno neumesno i nazacino optuživanje tehničke civilizaoije za dehumanizaciju ili konfrontiranje tehnike i društvenih nauka. Vreme b’lo kakvog el ; tizma ili tutorisanja proizvođačima je nepovratno prošlo, jer će se übuduće ј oni razvijati kao kompletne ličnosti. Mi na univerzitetu. 1 studenti i profesori, treba da se borimo za interdisoiplinarne kontakte, pa, ako hoćete, interdlsciplinarne katedre i fakultete. Voleo bih da Beogradski univerzitet da primer i pođe putem formiranja interdisciplinarnih katedri. Pruže Tomovlću, u kojoj st meri kibernetske metode upotrebljavaju kud nas? Naša služba informisanja јауnosti, predstavnlčkih i drugih

organa je vrlo neobičpa, Daju se podaci, a retko se specifira rnetod kojim su prikupljeni. Evo do čega to dovodi kad je reč 0 automatizaciji. Ako se automatizacija шеп po tome koliko ima elektromotora u industriji, onda se dobije relativno veliki procenatj ako se misli na kompleksnu automatizaciju, onda toga ima daleko manje; najzad, ako se radi o proceskim računarma, dakle ne o mehanografiji, onda ih u Jugoslaviji praktjčno noma. Eto, vidite u kakvome rasponu se može manipujirati statističkim podacima. Ja mislim da kibernetske metode na’laze kod nas na vefke prepreke ne zbog samoupravnog karaktera društva već obrnuto. Birokratske i konzervativne snage, које se ponekad vrlo perfidno kriju iza takozvanih »regionalnih interesa«, prilično uspešno ometaju široke integracione zahvate. A bez integradje 1 ostavljania privredi največeg dela dohotka, пеша modeme proizvodnje koja je u prvom redu inovaoija a tek posle fizička ekspanzija kapitala. I posle svih zakfjučaka i smemica, naša infrastruktura se formira u zatvorenim regionima, a svaki veei invesfcionj zahvat (aluminijum, elektrifikacija železnica, petrohemija) dovod' ne do sistemskih, integracionih reševeč do krajnje mučnih afera, regionaln’h pritisaka i polovičnih rešenja. Onoga dana kad se izađe pred javnosl sa otvo гепош računicom šta која altemativa donosi, radni Ijudi i njihovl predstavn’čki organi daleko če lak§e nači pravedan način da rasporede akumulaciju po regionima.

RAZGOVOR VODIO

MOMCILO SELIC

NAJJEFTINIJA RADNA SNAGA

1т čekaanici pred Student{ skom zadrugom i ovog ' jutra se čula vika. Tać•nije tjećeno, svađa. ' A meni posao... Slušaj ti... Vrati se u red... Kada se gužvai malo proredila, a galama nešto stišala, slučajno su govorili baš ovi. Slično njima govorili ba, verovatno, i drugi. Radojkai Vraneš, omanja devojka, smeđe kose, apsolvent je Više geodeitefke šikolc. Več dve godine izdržava se i školuje radeći poslove koje dobija preko Studentske zadruge. Prije ne»kog vremena sam imala dobar posao. IspisivaJf sam kaldgrafski neke pozivnice /а »Novosti« i zaradila trideset dve hiljade djnara. I prije deset dana, »Abrašević« je tražio tri djevojke za Čišćenje prostorija. Za jedan dan smo morale da izribamo parkete i operemo stepenište, sve samo za devet hiljada. Sve stum nokte iskidala, ah morarn da radim. Sestra 1 ja živimo ovdje, radimo u Zadnizi, pa školujemo jedna drugu. Ssono, sada даш je jako teško. Sestra mi se razbole Ja. operisana je od embrionalne ciste na kiičmi, pa ne može viŠe da radi. Nas dvije imamo saimo majku, živi u Pljevljdina, ima nešto zemlje. Jedva i saena izađe na kraj, ne može ndšta dai nam šilje. Ja zato dođem ovamo, i radim sve što mi daiu. Najteže mi je bilo u »Prokupcu«. Stanovala sam u »Paitrisu« i svako jutro u pet sati .Ша dolje na Zeleni venac, na posao. Tobože trebalo je samo prati flaše, ali to je bilo i pranje, i lepljenje etiketa i nosenje flaša i slagaoje ambalaŽe. Najteže mi je bilo što se svaki ćas posječem. Imala sam rukavice, аЦ ne vituedi. Jednom sam i venu probušila. A imam jako slabu krvnu sliku, ne bdh smijela ni kap krvi da izgubim. Ali, ipak, nije sve tako loše. Prije neko veče sam bila servirka. Na Prirodnomatematićkom fakultetu je bila neka proslava, pa smo nas tri djevojke spremale setndviče i posluživale. Za to jedno veče do bila sara pet hiljada dinara. Može bd-ti da ču dobiti preko Zadruge i posao u svojoj sitmci, geodesjkoj. Nas trideset su odabrali, ali kada će to biti, još se ne zna. A i ne znam kako ćemo sada raditi napo Iju. Kiša je, srda će i snijeg. kratki dani. Treba onu traku raslezati po blatu, i sve to za dvije hiljade na dan.

STUDENTSKI POSLOVI

Gradimir Đorđevič. Sedi u uglu d nervozno puši. Mani ше koleginice, sada sam izgubio posao od trista hiljada... Zaćutao je", ali odmah zatim nastavio: čekao sacn mesec dana, a sad ini prođe broj za pet minuta. Stalno radim neki sitan posao. Nosio sam pre neki dan ikone u Narodnom muzeju, čistio parkete, radio na televiziji, istovairivao robu na priistaništu. Ali sve je to od danas do sutra. Ne može da padme v\ie od pet do deset hiljada. Otac mi je abadžija u Loznici, škoJuje petoro dece. Salje mi trideset hiljada, adi ja bez pedeset ne mogu da izguram. A od ovih studenata biznismena, ne mogu da dođem na red za po sao. To, to objasni, dodaije jedan kolegai, koji budno praiti razgovor. šta ima da se objašnjava, sve se zna. Ne možeš da dobiješ posao bez poznanstva. Zna se unapred ko će da radi u »Navipu« i svuda. Ja razumeni da su preduzečima potrebni provereni Ijudi, mnogi naši studenti zabrljaiu, aii se mara sprečiti trgovinai posiora. To je, dodaje onaj is»U kolega. Zove se živadin Sonić, studira girađsvmu. Evo, moj ciraer je pre neki dan tražio da očisti jednu zgradu, tu kod Medicinskog fakulteta. Ponudio je najnižu cenu, ah nije dobio posao. RekU su mu da je već zaključen ugovor, zakasnio je. A nije! Nego je neko lupio poslovođi sto dvesta hiljada đa mu zadrži posao. Znaju se oni odraniie. Л kako j» to da dokažem? Kada bih imao sto hiljada da dam poelovođi, sigurno ne hih radio. Ja, vala, do prvog posla imam još samo 200 dinarai, kaže Gradiimir Đorđevič. Radio hih sada i u »Jugo-fundu«, übacivao bih šljunak u onu mašinu za pravljenje mailtera. Makar kako postupali sa mnom. Makar kako postupaili?... Ne razumem. Pa prcbaijte, koleginice, jednom sami da Iraižite pasao. One poslovođe vas docekuju kao krimmalca. ostavljaju da čekate po nekoliko sati, a najčešće izbace kao da mi idemo tamo da krademo. Mi smo najjef tinija radna snaga. Ko bi još osim nas prtstao da u pristamŠtu prenosi pakete od dvadeset kilograma za pet stotina dinara na sat...

B. LUKIi

I NTERPRETACIJE

* * * »Ovde leži student Pern u cvetu svoje mladosti. Od 22 4«. Nije natpls sa nadgrobnog spomenika već sa klupe u železničkoj stamici. ★ * if U autobusu 36 jedna gospođa posle pet minuta staianja na cipeteima jednog studenta nađe za shodno da se uvini. Ništa. ništa kaže student ја sam sa sela, navh kao заш dai ше stoka gazi. ILEGALAC Student zatiče svoju devojku u krevetu sa njemu nepoznatim mladićem: —Ne uzrujavaj se dragi. i procvnkuta ona, to je шој ileI galac. KORIST i Sudenta, koji se bavi dresuх гош buva, pita kolega:

r— Dobro... ima§ li koristi od toga? Kako da ne niko neće da ilegailiše u raom krevetu! PAMCENJE Razgovaraju dve studentkinje od kojih se jedna verila; Verenik me je zamolio da mu kažem sve o mojoj prošlosti. I sve si mu rekla? Apsoiutno sve! Slušaj, ti onda imaš odlično pamćenje. * * * Jedan tstudent čitajučii »Polifciku«, uzviknu: Vidi kakav je govor održao Brežnjev u Varšavi! Da И napadaju »Student«, zapita drugi. PUAUCA Jadna zaikrpa + dve zakrpe =* ? Odgovor: Studentske pantalone

BUKCEV VASILIJE

CRTEiI:

Pisac i košarkašica

Zovem se Jovenčević Miloš. Prinuđen sam sjjom prilika da radlm u gruđevinskom predu деси »Mostogradnja« jer me tehnika ne zanima. U preduzeću sam blo čuvar, radio sam fizički, sad čistim WC i krug; radim uglavnom, prljo ve posiove A pošto se bavim pi sanjem, nisam imao za ciij da stičem kvalifikaciju nego sam ceo svoj život posvetio književ nosti. Mnogi Ijudi ne shvataju da neko ko je u detinjstvu bio intelektualac i silom prilika doc nije u 43. godini buđe prinuđen da radi fizićki, on nije da je za bušant. Imam 6 razreda gimnazije. Rezervpi sam oficir. Odlikovan sam medaljom ia zasluge za narod (Ukaz broj 154 od 4. 7. 1949.) Mnogi me smatraju zanešenjakom i nerealnim čovekom. Naročito 1945. smatrali su me bolesno ambicioznim jer sam se bavio naučnim radom. Ja sam putem samovaspitanja pročitao sve pedagoške klasike i žikera, Keršinštajnera 1 Viljema Džemsa, itd. Mene su studentske demonstracije oduševile što su studentl napal l na korupciju. Video sam velikl broj korupcije, naročito po stambcnom pitanju. Ja sam zato da ne postoji stambeno pravo nego da bude pravo na nužni smeštaj, a ne da mnogl dr že kirajdžije, recimo imaju zetove i onl se isele i zet zadrži jedan veliki stan i svastika dru gi I oni drže po nekoliko stana. Ja se bavim književnošću od mah posie svršetka pvrog svetskog rata. Smatram da kod na ših izdavačkib preduzeča vlada rnonopol. Ja sam nudio rukopise, nisu mi primili, izdao sam knjigu ц sopstvenoj režiji i uspeo sam bez pomoći knjižara da 5000 knjiga prodam za 8 ше seci. (»Sve zbog fudbala« Beograd, 1955.) Nisam oženjcn jer sam se žrtvovao pisanju a i zbog lošeg radnog mesta ja sam kao načitan čovek, osečao kompleks unižene vrcdnosti. Рге 4 godine upoznao sam se sa jednom čuvenom kcšarkašicom: ona mi je dala povod. Upoznala se sa шпош a posle ше pravila ijubomoraim i strahovito mučiia. A ja, pušto cenim svoje dostojanstvo, nlsani hteo da prihvatim njenu ijubav: zbog toga sam strahovito patio. Pored toga, od kako sam se s njom upoznao, ja sam za njihov kiub bio neubično srećan. A posle, pošto sain se sasvim naijutio i ra zočarao, ne samo u tu козагkašicu nego i u njene drugarice i trenere, klub je počeo da guhi. Moj roman se zove »Kroz škoiu je tekla kriva Drina« Ш »Pravdo, gde si«, ima dva naslova, jedan je rezervni. A prvi čin Urame znam napamet. I počeo sam da glumim na plaži. I svaki put se okupilo po nekoliko stotina Ijudi j nije se čula mušica Šta više i kad je počela da pada kiša, naravno kjša nije bila jaka, ona sitnija, ijudi su kisnuli a hteli su da čuju. Smatram da u pozorištu umelnički saveti i dramaturzi ne osećaju ukus publike jer su im sale često prazne. Naši novinari, mislim jedan đeo novinarstva, ide pogrešnlm putem jer se daje vrlo velikl pubilcitet zločinclma dok se vrlo retko piše o Ijudima koji su no-

vatori. Osim toga ja sam Srbin i nemam nikoga u familiji ko je Mađar, ali zašto sc više ne piše o mađarskom fudbaiu? Na prlmer, sumnjivo mi je što Ma darj gube uvek od Rusa. Ja svo jim životom nisam zadovoljan niko meno ne želi da shvati kao intelcktuaica, zatim moram da čistim wc, a pius toga aani strahoviio gadljiv, Želeo b r »h bi ti profesionaiac glumac ili pisac. Isto tako voleo bih kad bih mogao da se penzionišem. Rekao bih o filmu da sam zapazio da sve više ima goiih devojaka u filmovima, ženskih osoba ,mislim. ЛИ smatram da je to dobro, jer ima među muškarcima i stidljivih, koji možda, kad ne bi bilo golotiuje u filmovima, još bi više patill, Mo žda bi bilo čak i više homosek suaiizma i drugih nastranosti koje su štetne za naše društvo. Dobro je i zbog Ijud) koji nemaju mnogo slobodnog vremena i koji bi, da ntje toga, шоrall da utroše više vremena da traže negde da vire po nekim prozorlma, da gledaju u neka kupatila. I još bih rekao da sam, uče stvujući na Sreraskom frontu, đoblo bazalni infiltrat plučnog krila sa pravilnom sedimentacijom krvi. A o politici i uopšte o deformacijama ne blh hteo govoriti škod) шош pub Ucitetu. Ja nikada nisam govorio ništa poiitički, nisam vređao vlasti i čudi me taj postu pak da ja ponekad nekome sme tam, kad je to pedagoška naue na tema која se ne kosi ni s čim. Još samo da kažem da ta košarkašica je fakultetski obrazovana, koju sam voleo, i čudi me da ona tako postupa nehumano i ako ona nema neke namere prema meni, ncka barem priđe 1 izvlne se.« ZAPISAO: SERGIJE SEFER

N.K.M.F (ИГОШ'

CRTE 2:

pišem O pišem O pišem

Ја sam sin firičkog radnika A шој kolega sa fakulteta је sin uglednoe političara. Recimo da smo sacla jednaki. Kada bude umro njegov otac onđa је sigurno da nećemo biti iednaki. Kada bude umro moi otac ja mogu od njega ja mogu da naslcd m samo kramp. Moj kolega de naslediti jedno čitavo bogatstvo stvari Očevu veličinu zarade.

MILAN MICOVIC

SAN

Tiho, gluvo veče, moje srce tail i o svitanjima slušao sam lažl gledajući tebe oči me zaboie dugmad otkopčana, giedam grudi gole. Anđele iz raja amo se primakni moje usne tvojim bez straha dotakni. Sjenka se pribl?ži. od sreće se mičem ipak ja nikako tehe ne dotičem, jer rlječ po riječ opet sada ganjam MILA sada zbogom dok te opet '■aniam.

GOJKG VESOVIC GOSA

10.

STUDENT

1908 25/2«