Студент

JEDNA KONGRESNA POLEMIKA

MIHAJLO TURTIC, član CK SKS Drugovi, imam dva predloga za dopunu odluka o zadaciша Kandidacione komisije VI Kongresa SKS. Pni pi-ediog je u vezi sa zahtevom da se poveća broj radnjka, neposrednih ргоlг\“о<?!гса u organe SKJ i SKS. Moram pno da kažem, da iako je činjen izvanredan napor i naoredak u vezi sa soci.ialnorn stmkturom, to po mom m'šljenju nije ono što je Savezu komunista dovoljno u ovom trenutku. Prvo zbog toga što se јо* u izveštaju za prošli Kongres Saveza komunista Srbine tvrdilo da je sociialna stmktura Saveza komunista Srbije. nepovoljna. tj. da rađnička klasa nije тд dovolmoj meri zastuobena u Savezu komunista. To je ima lo negativne posledice na rad Saveza komunista. U nredioženom referatu za današnji Kongres takođe se o tome govon, pa se konstatuje da oniem oko 40 000 mladih prfdstavlia snaž- j nije povezivanje Saveza komuni- | sta sa omladinom. To је dubok ; ix>zitivan đoor : nos oreobražaui j Saveza komun’sta. kako se kaže i u referatu. Odmah zatim se konsitatuie đa se takvi rezultati j jpš ne mogu zabeležiti kada је J reč o oriiemu neposređnih pmizvođaca iz grada i sa sela. Zato se dabe konstatuje da to ostaie među trainim zadacima Oslani-inie Saveza komunista u nolitičkoi akciii na radničku klasu i uricai oroizvođača u niegov’m redovima, pretnostavka je, kaže se daiie u refemtu. orogresivnosti, i uspeha u političkoj borbi. Pobnden takvim stavom i pribvata’ući pa. hveren sam da na Konm'esu treba učiniti svaki potrebTn da s** obezbetie ovi ciljevi. 7ato mislim da će znatno povećan b r oi radnika u T'astavu organa SKS biti onai koii ee odlnčuiuće ut;cnt.i da se već izvoievnne nobede Saveza komnns ct a očuvaiu i da se obezbede dalie pobeđe ka stvaraoi afirmacrii n r r*izvođa' x a u ekonomskom i poiitičkom ž’votu. a nroti-vu privatnonoliričkog 2П’пп2р>пја. okunilaniaradi posebnih interesa i ambicija. Drusi pređiog se odnosi na povećanie bro ; a t'and ; data na listama oredložeu’h. U Savežu komimi'Sta su učmien’ vehki koraci u oravcu demokratizaciie odnosa unutar Saveza kom’mi- | s ta u osnovnim i onštinck’m j organizanijama demokrati- j zam nriiikom izbom organa do- ; šao do punog izražaja. Prioreme vršene та ovaj K9 11 * ares su takođe bile značaino u tom pravcu. Posle CetvrtoCT nlenuma Centrainoo SKJ izbori za orsane CK SK Srbi’e bili su demokratski. što ie imalo veoma značaian uticai u iavnosti. Međutim. poslednh politički skupovi. poKongres Saveza svndikajta Jugoslaviie, predstavljali su izvesno odstuoanie, što ie takođe imalo uticaia, ali negativnog, na rašu javnost. Zbog toga mislim da ie оргау dan zahtev da se dosledno pri* ; meni princip koji' će omogućiti našim delegatima ne samo da glasaiu, nego i da bira-u. U . l ; stu za svaki or зап SKJ i SKS kandidaciona komisija treba da predloži veći 1 broj kandidata od broja koji treba birati u ove organe. ĐORĐIJE LAZIĆ, član CK SKS; Pošto sam iedan od učesnika u izradi predloga odluke Kan didacione komisije, smatram da treba u ovoj d'skusi ji da uzmem učešća. pre svega povodom ( predloga druga Turtića. Što se tiče prvog pred>oga da u odluci o zadacima Kand’dao one komisije unapred predvidi- ; . mo i ovakvu vrstu zadataka, ka- j ko je to izneo drug Turtić, mi- , slim da to nema potrebe, i đa 1 će Kongres moći na plenarnom zasedaniu svojim predlozuna i u izjašnjavanju za predlos Kandidacione komisje da utiče na sastav organa Saveza komunista Jugoslavi’e i Saveza komunista Srbije. Mi’slim da to nema potrebe i nema smisla i da to treba ostaviti plenamoj sednici kada Kandidaciona komisija izađe sa predlogom. Sto se tiće drugog predloga, da se izmeni stav 4. u kome se govori da Kandidaciona komisija predlaže kandidacionu listu sa onolikim brojem kandidala koliko se b'ra, a amandman se žalaže da se predloži već> broi delegata, a u obrazloženju se J<aže da se Kongresu omogući

. ne samo da glasa nego i da biга. — mislim da su data obrazloženja u kojima su naznačem : motivi. Ja bih hteo da se izjasnim povodom takvog predloga, Predlagači takvog stava tač. 4. da se ide sa onolikim brojem kandidata koliko se bira, pošli 4U *°? а da smo mi imali veoma široku aktivnost u sv;m organizacijama Saveza komunista naše Republike, da smo kroz široki demokratski postupak omogućili članstvu, organbaciji i organima Saveza kormmista da se ispolji njihova volja i želja, da je ceo postupak koji је protekao u kadrovskim pripremama Kongresa dao mogućnosti l da se organizac’ja Saveza komunista Srbije izjasni o tome kakvu fizionomiju. kakav karakter, kakav kvalitet organa Saveza komunista Jugoslavije i Saveza komunista Srbije treba da imamo. Jasno je došlo do izražaja kroz sve diskusije da na ovom Kongresu treba da izaberemo j takve organe, đinamična i spoj sobna tela koji će jedinstveno I delovati na sorovođfnju politi| ke i obezbedifti učešće u orgaI nima Saveza komunista i mladih I I.iudi, koji su se afirmisaM u ! borbi za snrovođenje politike I Saveza komunista. D : skusiia koiu smo v<xiili o kand’datskim listama Centralnog komiteta Saveza kornunista Srbue pokazala ie da ie u tom nogledu postignuto m'fksimalno iedinstvo u stavovima SK Srbiie u pogledu karaktera, fizionom’ie i izbora i sastava Saveza komunista Srbije. Tstovremeno su iasno izraženi zahtevi organizaci'ja da se u tom oravcu iđe dalje. Postavlia se pi ; tanie da li đemo na Kongresiu nspetj da sva ta rasnoloženja izra/ena u orpanizaciiama ostvarimo ako budemo imali proš’renu li'stu. To bi smo postigM ako bismo išli pnralelno sa listama koje iedan karakter ornana Saveza komunista Juposlavije i Saveza komunista Srbiie, đa obezbedimo drugu listu. pa da paralelno posto;e dve Mv tri liste. na osnovu koi’h će Konpres izraziti svoie m ; šPmiie o ili dnmoi listi. Ako proširimo Pstu, onda ćemo glasati' za Hčnosti i rnožemo t ; me da poremetimo osnovne zahteve. Zato se ia zalažem, nored onog što ie rečeno u obrazloženiu uz odluku, da uzmete ovo u obzir i da donesete odluku da komisiia izađe sa Hstom koia bi predinžila onoliki' broj kandidata koliko se bira. NINA RATKOVIĆ, stuđent: U ime Konferenciie Saveza komunista Beosradskog uruiverziteta, ž.elela bih da nodržim oba predloga draga Turtića, a naročito drugi predloa: da na Msti bude više kandvdaia nego što se bira. Mi treba da biramo. a ne da glasamo. Ne bih se složila sa predlogom druga Đorđa Lazića da ne biramo llčnosti. Mi biramo ličnosti koie će nas predstavliati u organima Saveza komunista. Kandidaciona komisiia može da se potrudi da sve strakture budu zastupliene. Stav Konferenciie SK Univerziteta je da u organima SK bude zastuplieno više radnika i više mladih. To se ne odnosi samo na studente. već uopšte da bude više mladih. SVETOZAR STIJOVIĆ, stuđent, delegat Univerzitetske konferencije Saveza sbidenata Novi Sad; Sasvim se slažem s predlo gom draga Turtića. Mislim da je to jedina mogućnost da se demokratski istupa prilikom izbora. Cini se da se naša borba da n ; Savezu komuaista angaž.ujemo mlade i uoptše u draštvu. neće ostvariti ni ovog puta ako ne budemo istakli mlade Ijuđe. i Predložen je samo jedan student za stalni đeo Konferenciie Saveza Komunista Srbije. Mislim da je to negativna poiava. Trebalo bi uključiti nekoliko studenata, jer se pokazalo da su studenti' malo angažovani u dra štvenom životu zemlje. Zbog to ga predlažem da se unese još iedan broj delegata koie su predlagale opštinske konferenciје, pa da na taj način biramo one za koje smatramo da nas mogu najbolje zastupati. DELEGAT OPŠTINE STARI GRAD IZ BEOGRADA: Beograda: Hteo bih da podržim predlog đruga Turtića. Mislim da ie demokratskije i da je bolje, ako

postoji veći broj kandidćUa nego što se predlaže. Clanstvo Opšline Stari grad je u diskusijaша došlo do zaključka da će bi>ti veća mogućnost izbora ako se stavi veći broj kandidata nego što se bira, mada se govori i o tome da se tada ne vodi računa o strukturi: nacionalnoj, socijalnoj, itd. BRANISLAV ĐORĐEVIC, delegat Savskog venca Beograd: Konsultovao sam organlzaciie u vezi sa predlozima za Kon?rP v s - pa ovde želim da iznesem I PPŠljenja i stavove organizacija. Oni su vrlo izričiti. Naime, traži se striktno poštovanie odluka i ' kriterijuma T X sednice CK SK Jugoslavije. Smatramo da је predložena lista puna korpnromisa i da ne odražava u potpunosti duh IX Plenuma. Jasno i glasno kažem da komumsti u organ ; zacvjama nisu zadovoljni predloženim rešenjima, ako se nosmatra predlog kao celina. Smatramo da lista za rukovodeća tela m->ra da bude sastavliena najvećim delom od Ijudi koji su i/rasli iz naše samoupravne prakse i afirmisali se u nioi. Nedopustiva je : šema da se neko telo по naivećim delom od poMtirkih Profesionalara u ime radničke 1 klase nrofesionaino bori za nie ne interese. Radnička klasa u našem. osamnaest godina starom, znači već punoletnom ?a-mounravnom drušPm је zrela i notpuno snosobna da } nenosredno rukovodi svoiom avannardnom partHom. Svako drur!o rcšenie ie izraz neverovanja u snosobnnst radnoq čoveka, izraz ie prevaziđemh odnosa u našem Savezu komunista. Afirmacija samouoravliaČkih odnosa u našem društvu mora da se odrazi i na odgovara.iuče promene u sastavu i stilu rada najviših organa Saveza komunitsta Srbiie. Kada sam već kod samoupravljanja, jedna konstatac’ta: pravi samounravm odnosi su unravo najmanie razviieni u našim profesionalnim poh’itičkim organima, organima vlasti i dru<? ; m društveno-političkim organizacijama. Rr’kovodstva Saveza komunista Srbin'e, koja ovde budu birana, moraiu da budu sastavIjena pretežno od afirmisanih samoupravljača iz neposredne pro : zvodnje. Dosadašnji predlozi su još jednom ukazali na veUki prohlem našeg kadrovskog ! života. Naime, ne postoii mehani'zam sukcesivnosi, bezbolnog organa rukovodećeg tela. Cak se i podmlađivanja vrše na taj nač ; n što se afirmisani omladinci dovode iz klupa na profesionalne dužnosti, a da pri tome nnsu apsolutno ni>šta radili, nisu bili samoupravljači. Mi' ne mislimo da se ono stidljivo učešće učenika i studenata u samoupravnim mehanizmima univerziteta i' škola može smatrati nekom samoupravmom praksom. Ako ovome sada dodamo i ustalienu praksu da se tom mladom čoveku mora stvoriti stalnc uzlazno ster>en : šte u političkom profes’onalizmu, eto opasnosti za njih da se deformišu, a eto opasnosti i za Savez komunieta i samoupravno društvo, Mora se stvoriti takav mehanizam da dolaze Ijudi iz proizvodnie, afirmisani samour>navliači i' radnici, da rade u mkovodstvima SK r>o nravilu amaterski (tu ,ie nolitički nrnfesionalni anarat da im to olakša i omogući), a zatim se vraćaju onet u nroi'zvndnju. To ie neonhodan nreduslov da Savez komunista buđe radnička nartiia i avannarda jednog samounravljačkog dmštva. Ovo je imnerativni zahtev članstva koje ja ovde predstavbam SLOFODAN ANDTC. delegat Beogredsknor univerziteta: Pr-edlažem da sva mišljenia, koia smo čuh. uvažimo i nrezent : "-amo komisiii, koia če o reorsan : zaciji i razvom Saveza konnmista, ier ie nemomće rasnravliati dovoljло demc-Vratski i boriti se za svoie mišlienie, nredlope i razakn već imamo prethodnu odluku Plenuma. I ia imam konkretne primedhe. Na primer, m : slim da ima dovolino razlof’a da zahtevaino da ceo sastav Renubličke konferencije bude nromenien. Međut‘m, ja predlažem da sada ne dones'uno odluke i da se više ne iziašnjavamo o ovom prcdlogu neao da Komisiia za reorganizaciiu i razvo} nredloži odluku o zađac'ma Kanđidacione komisiie. a da odluku đonesemo na sledečoj plenarnoj sednici, a ne sada.

DELEGAT IZ LEBANA: Ja sam delegat Kongresa iz Lebana. Misliim da diskusija, ko ji se vodi na početku ovog Kongresa u vezi sa nekim odiedbama odluke o načinu rada Kandidacione komisije predstavlja veoma značajan element i potvrdu veoma široke demokratizacije naših društvenih odnosa. Međutim, mislim da u tome ipak ima određenih granica. Ka! da se o učešću neposrednih I proi.zvođača i omladine, mislim da u tome шогашо da budemo realniji, vitalniji i da ne preteruiemo. Kada to kažem, misiim da ne mnžemo sve odjednom izmeni'ti. Treba biti zadovoljan s tim da su učinjeni veoma ozbilini i krupni koraci u ovom nravcu i u vezi sa kadrovskom stnikturom i svim elementiima o koj : ma ie sada bilo reči. Mi moramo da imamo u vidu i neke teritoriialne, sociialne, nacionalne i dnjge momente. Zbog to| ga mislim da ne bismo smeli sađa zbos svih t'h elemenata da odbacuiemo sve što je raspravliano o kadrovskoj nolilici i nvom sastavu i da se borimo za ČJStu formu. Evo u čemu tu v> clim forrnalnost. Mislim đa zbog to?a mi neraamo nravu shku te demnkratije. Za mene je demokratiia u tome što smo imali veoma široka konsultovania i ; što su nredlozi dolazvli odozdo od članstva. a ne da ovde o tome diskutujerno, niti ie to moauće. Ja ne znam nolovinu sastava CK. Moram da imam nou Unde koii vode ovu Partiju i koii su radhi na nmdloau sastava. Ne možsmo u Savezu komunista anriori da ne nrihvntamn demokratski centralizam. da on ne nostoji. On će nos+oiati dok mora. jer n ovako širokoi SaI veza Vnmim’sta Srbiie. sa svim ! koje ga karakterišu. ra : slim đa uonšte nema smisla govoriti п nroširenju liste. Smatram da Kongres Save/а komunistn Srbije treba (ia orihvati predloženu listu kandidata, \pOMFMg pp:n/\KCUE: 11. Izlmranja ova rw*7natno smo skrath*. tj. sa/.eli; 2. Kno Sto ,те noznato. prihvaćen *e pnrno prvi predlog druga Turtića. DVA ODBIJENA PREDLOGA I S obzirom da u našoj геpublici ima preko dese*. hiIjada studenata članova SK koji su se poka/ali spremnim da se u SK angažuju sa puno energije i elana, delegati Beogradskog univerziteta na VI kongresu predložili su da se na hstu kandidata za CK SK Srbije stavi i jedan student koji se ne bavi profesionalno političkim radom. Pošto je Kongres ranije usvojio odluku da se na kandidacionoj listi nalazi onoliko kandidata koliko se članova CK bira, delegati sa Univerziteta predložin su da se sa liste skine Mirko Stamenković, urednik »Večernjih novosti« (novinar koji je sa još nekolicinom svojih beogradskih kolega izuzetno nepopularan među studentima našeg univerziteta prim. red.), pošto na listi ima već četiri. kandidata koji rade u oblasti sredstava za javno informisanje. Za ćlana CK SK Srbije mesto druga Stamenkovića predložen je žarko Korać, student IV godine psihologije, član Univerzitetskog komiteta SK Beogradskog univerziteta. Kongres je velikom većinom glasova odbio ovaj predlog. II Sto pedeset tri člana raspuštenih ogranaka SK grupa za sociologiju i filozofiju Filozofskog fakulteta Beogradskog univerziteta podnelo je VI kongresu žalbu na odluku Gradske konferencije SK o raspuštanju ovih ogranaka. Žalbu je razmatrala Komisija za molbe i žalbe VI kongresa koja je došla do zaključka da je odluka gradske konferencije ispravna i statutarna, te je predložila Kongresu da ovu odluku i potvrdi. Posle diskusije na plenarnoj sednici, žalba je odbijena takođe sa velikom većinom glasova.

REDAKCIJSKA VEST

BORISLAV DŽUVEROVIĆ, urednik našeg lista, nedavno ie dlplomirao na Filo/ofskom fakultetu. Pošto odlazi na no• yu dužnost, on neće jnoći više da učestvuje u uređivanju »Studenta«. Redakclja mu se sada zahvaljuje na njegovoj višestranoj de*atnosti u listu 5 želi mu veliki uspeh na rovom radnom mestu.

RAŠKOVIĆ Ocena o stanju i odnosima u organizaciji Saveza komunista Sociološkog instituta

Übjavljujemo mišljenje Opštinskog komiteta Saveza kornunista Vračara o stanju u Sociološkom institutu i o odgovornosti pojedinih Ijudi zaposlemh u njemu, posebno o ponašanju profesora dr Vladimira Raškovića, direktora Instituta i dekana Ekonomskog fakulteta. Istovremeno se pnsećamo da smo, pišući o situaciji u Institutu, dobth više oštrih i jarosnih osuda zbog toga što »nasedamu intngama protiv jednog časnug naučnog radnika i котитste«. Rrotiv nas su, braneći Raškovića, istupali: Dr RADIVOJE DAVIDOVIC, profesor Ekonomskog fakulteta, Dr SAVKA GLiGORIC, profesor istog fakulteta, Dr DRAGISA IVANOVIC, rektor Vniverziteta i PREDRAG ALEKSIC. asistent Ekonomskog fakulteta. Redakcija »Studenata tm i sada, kao i ranije, pruza mogućnost da napišu ono što na sastancima govore, a to je potrebno i zbog toga što Opštinski komitet svoje mišljenjc i predlog za kažnjavanje profesora Raškovića šalje Vniverzitetu da se o tome izjasni. Мг, naravno, ne smatramo da je ocena Opštinskog komtteta konaćna. Naprotiv. Ali zato smatramo da o ovim, t ovakvim ,pojavarna treba razgovarati. Opštinski komitet SKS Vračar formirao je Komisiju sa zadatkom da sagleda stanje i odnose ш u organizaciji Saveza komunista Sociološkog instituta, organizac'je Saveza komunista i komun sta prema narušemm samoupravnim i međuliudskim odnosima u Institutu. * Da bi sagledala stanje, Komisija Opštinskog komiteta se upoznala sa Izveštajem Komisije partijske organizac ; je i kolekt уа o stanju u Institutu, zapisn cima sa sastanaka organizacije SK, pojedinim normativmm aktima radne zajedmce u Institutu, informac'jama sa sastanaka kojima su prisustvovali članovi Opšt nskog komiteta i pismenim odgovorima Vladimira RaŠkoviča. Takođe je Komisija obavila pojed’nač.ie razgovore sa Ljubinkom Bročić, Vladimirom Raškovičem, Milošem Aleksićem, M roslavom Aht'kom i Vlajkom Petkovićem. Posle svega, Komisija je obavila razgovor sa svim komun : stirna organizacije u Sociološkom instdtutu. Na osnovu izveštaja Komisije Opštinskog komiteta SKS o stanju u Sociološkom institutu Opštinski komitet SKS Vračar, na sednicama održanim 28. tembra i 21. oktobra 1968. godine, posle diskusije, usvojio је sleđeće ocene i zaključke, U Socioioškom institutu isnoIjene su ozbiljne slabosti. Vidljive su pojave kršenja samounravnih prava, loših međuliudskih odnosa i nerada. Situac ; ja je uloliko delikatnija, jer se radi o naučnoj institucijj koia ima poseban društveni značaj i koja je pozvana da neposredno proučava i uopštava iskustva našeg samoupravnog razvitka. Samoupravni odnosi u Institutu su več duže vreme veoma poremečeni. Rad samoupravnih organa je paralisan zbog sukoba između direktora i drugih organa samoupravljanja. Upravnj odbor ne može da vrši funkciju jer ga direktor ne priznaje kao zakonit organ. Poiedine odluke organa samoupravIjanja se ne izvršavaju. Između ostalog nije donesen PravTnik o izdavačkoi delatnosti. nije spro vedena odluka o izboru i postavIjanju sekretara ustanove, Upravnom ođboru se ne dozvoljava uvid u dokumentaciju, završni račun je uslovno usvojen itd. Odnosi između pojedinaca i grupa zaoštreni su do iskliučivosti. U međusobnom obračunu se ne biraju sredstva. Nepoverenje i netolerantnost zamen’li su normalne međuljudske odnose. Ne upuštajućj se u obim, sadržaj i kvalitet rada InsUtuta, možcmo konstatovati da je radna atmosfera u kolektivu slaba. Vlada nedisc ; plina i nepoštovanie rađnog vremena. Veliki deo rađnog vremena iscrpljuie se u traženju dokaza i protivdokaza za krivice pojedinaca i međusobne rasprave. U Institutu su sva rukovode ća mesta od njegovog osnivanja

(1961) popunjena honorarnim službenicima (direktor, pomoćnik direktora, rukovodioci sekcija). Ova okolnost је bitno uticala na normalnu radnu atmosferu i na samoupravne i međuljudske odnose. U izdavačkoj delatnosti, koja je predmet naičešćih rasnrava, Komisija po prirodi zadataka koje je imala nije mogla da utvrdi materiialne zloupotrebe. Međut’m .očigledno je da je izđavačka delatnost privatizirana. Naime, Rašković je preko Instituta izdao tri svoje knjige. Ustanova je dobila izvesnu raaterijalnu nadoknadu za pravo da knjige nose naziv Instituta kao izdavača. Distnbuiranje knjiga takođe ie obavljeno privatno od I pojedinih radnika Instiiuta. često i za vreme radnog vremena. ali u nagradu *<oju je autor sa njima utvrdio. Do privatizacije izdavačke delatnosti došlo je i zbog toga što nadležm organi u Institutu nisu u svoiim normativnim aktima u celini regulisali j ovu materiiu. Organizaci ja Saveza komunista j je uspcla da uoči masu detalja u društvenim i međuliudskim j odnosima. Međutim, i pored učestalog razmatrania problema, [ orgarrzacija SK nije efikasno reagovala. Ona nije diferencirano analizirala poiedina pitanja i na osnovu toga donosda zakliučke i stavove koji bi obavezivali komuniste, nego je sve razrnatnla u globalnim odnosima, a katkad jednostrano i nedovoljno objektivno. Obuzeta i sama газpravama organizacija SK se nedovoljno bavila idejnim problem:ma. Medihira, u oceni rada organizaciie SK feba imati u vidu i odnos Raškovića prema njoj. Raškovič је, naime, ign > risao i incijativu organizac : je SK da se nađu rešenja za prevazilaženje postojećeg stania. Na jednom sastanku organizaciie SK njemu je upućena kritika. Za sledeći sastanak organizacije zatražio је od sekretara earanciju da neće biti ponovo, kako on isti če, neprincipijelno napadan. Pošto takvu garanciju n ! ie dobio, prestao je da prisustvuje .sastancima organizacije SK u tutu. Ovako složeni problemi koji se oštro manifestuju poslednjih meseci i pre su tiijali u Institutu, Međutim, preko mnogih I stvari se ranije prelazilo. Tako I su se mnogi problemi nagomilali dok su došli u fazu da se moralo postaviti pitanie Ijudskih i samoupravnih odnosa. Položaj Instituta je veoma težak. Nastali sukobi i pojave grubog narušavania sarnoupravnih prava negativno se odražavaju na rad Instituta i na odnose u radnoj zajednici. Odgovornnst za ovakvo stanje pada na sve članove kolektiva, a posebno na članove Saveza komunista koji rade u Institutu, bez obzira na to da li su povezani u organizaMeđutim, Rašković nije nastojao da se u neposrednom kontaktu sa kolektivom Instituta angažuje pri razrešavanju nastalih problema, već je kontaktirao samo sa članovima šireg saveta, njima slao mate'-ijal u kojima je ciji SK u Institutu ili nisu. MeI đutim, po mišljenju Opštinskog I komiteta posebno su odgovorni: 1. Za stanje u Institutu, pa preraa tome i za nastalu atmosferu, najveću odgovornost snosi VLADIMIR RAŠKOVIĆ. On je neposredno odgovoran za neizvršavanje nekih odluka organa samoupravljanja. Kao rukovodilac ustanove. u pojedinim slučajevima b ! o je netolernntan i netaktičan prema mlađim saradnicima. lako nisu ustanovljene materijalne zlounotrebe u izdavačI koj delatnosti, Rašković је morao l'čno insistirati na tome da i se donesu normativna akta koja j bi regulisala ovu matedju, tim pre što se kao rukovoddac ustanove pojavljuje u ulozi autora. On је dozvo’io, pa čak bio iniciiator, privatizaciju izdavačke delatnosti Inslituta. U otklanjanju negat vnih po java Rašković je trebalo u većoj meri da se oslanja na snage unntai kolektiva i đa se u neposrednom kontaktu Međutim, Rašković nije nastojao da u nj'h ima više poverenja. sa kolektivom Instituta angažuje nri razrešavanju nastalib problcma, već je kontaktirao samo sa članoviraa šireg saveta, njima slao materijal u kojima јс (NASTAVAK NA 4. STRANI)

1968 25 26

STUDEM

3.