Студент
(Nastavak sa 3. straac) odgovarao na »optužbe« kolektiva i davao političke kvalifikatije pojedmaca. Kada je na uporno insistiranje komunista ovaj materijal stavio na uvid clanovima kolektlva, onda je od pojedmih politićkih kvaiifikacija odustao. Rašković je, 1 pored razgovora koji su se njim nekoputa vođeni, nastavio je da i'gnoriše rad organa samoupravijanja, iako je u toku razgovora bto upozoravan, a od nadležnih organa dobio tumačenje da su za Upravnl odbor u svemu na zakonu zasnovani. U razgovonma nje pokazao potrebnu samokritičnost niti spremnost da shvati svoj deo odgovornosti za nastalo stanje. Zbog svega toga, Opštinski komitet iK je odlučio da uputi predlog Univerzitetskorn komitetu SK da se Vladimir Rašković pozove na part isku odgovornost i kazni POSLEDNJOM OPOMS- kao i da se od strane nadležnih organa oceni opravdanost njegovog dal jeg ostajanja na dužnosti direktora Instituta. 2. VELJKO PETKOVIć. kao predsednlk Saveta radne zajednlce svojlm postupcima Je znalno doprlneu porcmedenim samoupravnlm i međuljudskim odnoslma u kolektivu; nije se zalagao da »e samoupravne odluke IzvrSavaju; nlje nastojeo da se realizuju stavovi organizacije SK u vezl sa radom i samoupravIjanjem u Institutu; odbio je da na dnevni red sednice Radne zajednice stavl zaključke Upravnog odbora, dok je na drugoj straoi stavljao na dnevni red °ne materijale koje prema Statutu prethodno mora da usvoil Upravni odbor; neovlašćeno je potpisivao akt-ч iz obiastl poslovanja Instituta. Kao eian SK bcjkovao je sastanke koiektiva sazvane na inicijativu organlzacitc SK i Sindikilne podružnlcc, člme je doprlnosio daIJem zaoštravanju odnosa. Zbog svega toga organtzacije SK ga je kaznila L'KOROM, u čcmu je po miiijcnju Opštinskog komiteta pravilno postupila. 3. RADA BORELI, kao predsedntk Radne zajednice nije se zalagala da se samoupravne ođluke izvršavaju u duhu važećih normativnih akata. Nlte naslojala kao član SK da se reallzulu sta- , vovl organlzacijc SK u vezl sa radom 1 samoupravljanjem u Institutu. DozvoШа Je da je izdavački odbor izabere za svoga sekretara, lako joj je bilo poznato da je Radna zajednlca za sekrclara Izabrala drugo lice. Nlje stavila na dnevni red sastanka Radne zajednlce predlog Pravllnika o Izdavačko) delat* nostl, iako je bila dužna da to učlnl. Neovlaščeno ]e potplsivala ugovore o štampanju prlvatnlh knjiga. Ovim Je u znatnoj rnert doprinela stvaranju postojcće teške atmosfere u kolektivu. Pored toga Rada Boreli je bojkotovala sastanke koiektiva sazvane na Iniclfativu organizacije SK i Slndikalne podružnlce čime je doprlnosiia daljem zaoštravanju međuljudskih odnosa. Zbog ovakvih postupaka organlzaclja SK ]e drugarlcu Boreil kaznlia UKOROM. u čemu ]e po oceni Opštlnskog komlteta pravilno postupiia. 4. MILOS At.EKSIC. kao komunlsta. a posebno kao ranili Cian Opštinskog komiteta, nije se bla-iovremeno angažovao da se nastali probieml otklone. niti Је našao za potrebno da upozori Opštinski komltet o ovakvom stanju. Porcd foga u pojedinlm slučaievima se ponašao grubo I netektično, Iznosio neproverene ocene l polltiCke kvallflkacije, ćime Je u odgovaraiućoj meri doprlnosio zaoštravanju međuljudskih odnosa. Opštinskl komltet je odiućio da g» kaznt OPOMENOM. 5. MIROSLAV AHTIK, Kao Clan SK i predsednlk Slrdlkalnc podruinlce. svojim postupclma je doprlnosio zaoštravanju međuljudsklh odnosa u kolektivu 1 organlzaclj! SK. Demonstratlvno Je napustlo sednicu Savcta Radne zajednlce, tunesto đa se kao Komunista borl enagom ergumenata ra svoje stavove 1 *tavove SK. Sutradan posle bojkota ove sednice. blo je jedan od Inlcijatora i sazivača sastanka aruštveno-politlCkih organizacija Instituta, na kome je raspravljano o uslovlma rada 1 samouprav- | IJanju u Instltutu. Sastanak Je eazvao bez prctliodne pripreme 1 bez prisustva rukovodilaca Institula. Pored toga, on je u vlSc r.iahova bio neodmeren u svojlm postupclma, izjavama, ocenama i kvßllflkacljama pojedinaca. OpStinsk! komltet Je odlučio da ga kazni OPOMENOM. 6. UUBINKA BROCIĆ, kao sekretar Organizaclje SK učln'ta je ozbiljnu grcšku time Sto se povela za grupom koja je demonstratlvno napustila sednicu Saveta Radne zajednice, da bi sutradan bila jedan od inicijatora i sazivača sastanka društveno-političkih organizacija Institu- j ta, na kome se raspravljaio I davale ocene o uslovim rada 1 samoupravljanja u kolektivu, ali nc l o postupku bojkota sednice organa upravljanja od strane grupe Clanova SK, Sto bf bilo normalno. Ona se kao sekretar orgnnizacije SK nlje suprostavila da se na jednom, na brzinu sazvanom i nepripremljenom sastan- j Ku diskutujc i daju ocene o tako ozbiij- ] nlm stvarima, bez prisustva direktora, nieeovog pomoćnika, rukovodioca sekcija, kao I jednog deia radno**° ,ektiva ; OpStlnski komitet je odlučio da j киШ OPOMENOM. Z\ OPSTINSKI KOMITET SKS VRACAR Sekгe t a г. OLGA ERCEGOVA. S. R.
OKRUGLI STO »STUDENATA«
ODRŽAN NA LIKOVNOJ АКАОЕМШ 22. NOVEMBRA 1968.
TEME ZA RAZGOVOR Mogućnosti za afirmaciju mladih umetnlka kod nas Da li Akađemija namećeokvir umetničkom senzibilltetu studenata Da li rad na Akademlji prati savremena kretanja u umetnosti u svetu U čemu je problem slobode stvaranja ! Da li se razvijaju samouBravni odnpsi u kuliuri 'a li sadašnji način finansiranja kulture stimuliše stvaranje pravih umetničkih vrednosti Sta po vašem mišljenju treba da obuhvatl reforma Univerziteta Da li postojeće samoupravne forme omogućavaju da interes studenata dođe do p\mog izražaja Marlo Dikovfć: Ja smatram da problem slobode svaranja ne postoji. Umetn'k ima pravo da radi ono što želi. Ovoj slobodi je mnogo doprinela mlada generacija umetnika posle rata, a to su značajne ličnosti naše kulture. Na žalost, mnoge od njih zahvatio је talas konformizma. Danas mladi više ne postavljaju pitanje šta se sme i dokle se sme, njih muči drugi problem; problem egz’stencije: mnogi lalentovani pojedinici do svoje umetničke afirmaclje moraju da 1 vcgetlraju. Mnogi talenti propadaju zato što su prinuđeni da traže kompromisno rešenje, prihvataju se bilo kakvog posla i vremenom zapadajoi u osrednjost. Naprežući se da obezbedj kakvu-takvu egzistenciiu, mladi umetnik nema snage ni vremena za kreativan rad. Tada govorimo o njemu da je mlad i nerspektivan, ali da se ponavlja. Naravno, kao i uvek do sada, poneki smognu snage da istraju. Miroslav Stevanovlć: Da П je dovoljno samo raditi da se dođe do slave? To je, znači, drugi problem, problem vrednovanja. Želeo bih da kažem koju reć o mogućnostima za afirmaciju mladih slikara. To je vrlo važan problem često je to stvar materijalnih mogućnosti. Osim toga, potreban je duži period da Ijudi shvate i prhvate ono što mladi umetnik stvori. Kada stvori nešto novo, u prvi mah ga shvati samo bliža okolina, a to nije dovoljno za afirmaciiju. Ako se umetnik odmah afirmiše, to znači, po mom mišljenju, da se orj svojim delom samo ukIjučuie u to vreme i da ga ne prerasta; pravi umetnik. medutim. mora da ide ispred svog vremena. Mario Diković: Plaća se ona umetnost koja je stvorena u okviru stare estetike. Društvo nema poverenja u nešto novo, ono se uvek opire novom, jer ga ono рк>lји!ја iz n.iegovog mimog građanskog sna. Urkom Gergelj: Na Akadenrji postoje dve grupe; jedna traži nove nuteve, a druga prati profesore. Nije redak slučaj da upravo studenti iz ove druge gnipe dobijaju na* grade i desetke, dok su oni koji idu novim putevima stavljeni u drugi plan. Slobodan Savkovlć: To je prstrasno mišljenje. j Gde su vaši istraždvački radovi u galerijama? Vi »prepisujetc« američke žumale. Smatram da je nemoguće doči sa sela, posle žlvota kraj ovaca u prirodi, a slikati neke mašine, svet konzervi. B‘o sam u Veneciji i video dve veoma slične slike: onu jednu radio je Indus, a drugu Jugosloven. U stvari, obojica su prcslikali nekog Amerikanca iz žur-1 nala. I (Upadica: Zaostao si 10 ; godina, to je čist socrealizam. | Gdc ti živ : š?!) čekajte. Ne može niko koji živi na Balkanu, u svetu koji nije tako sterilan kao Amerika, da slika da ne oseća svet u kome živi; nije naš svet mašina nego ptica, koza i cveće. Mar’o Dikić; Kakvi prosti Balkanci? Mi smo Evropljani, to je proces intcrnacionalizacije umetnosti. Tre ba ukinuti sve granice. Umetnost teži da ukine sve gramce, da govori intemacionaluim jezikom. Ja imam prava da pretpostavim mašine u svojim rađovi ma. Pikasova koza nije španssa koza nego je onšta koza. (Uoadica; moraš ti, bre, prvo naučiti
da slikaš, pa onda možeŠ da slikaš ono što hoćeš.) Urkom Gergclj: Praistorijski čovek nije poznavao nijedno slovo pa je stvorio veliku umetnost, a mi težimo t.otn arhaičnom stilu umetnosti, mi se unekoliko vraćamo praistoriji (Buka i neodobravanje među jednim delom studenata). Sead Musić: Mislim da svako od nas leži nekoj istini i želim da kažem da svako od nas Ima pravo da tol Istini težl na način na koji on sam to želi. Bane Markovlć: Problem stvaranja ja shvatam kao problem alijenacije umetnika a ne kao problem ukidanja umetničke slobode administrativnim putem. Kod nas toga gušenja i nije bilo, a i takav naČin ne ugrožava slobodu umetnič kog svtaranja, pošto niko ne možc da zabrani umetniku cno što želi. (Upadica: ali država ne kupuje radove). Ipak mlsllm da је važniji' problem otuđivanja od i
VESNE KNEŽEVIĆ
društva. Pomodarstvo i snobizam, smatvam, najviše onemogućavaju afirmisanje punih vrednosti i zahtevaju od umetnika kompromis. Tako društvo prisiIjava umetnika da izneverava samog sebe. Rade Petrović: Ja mislim da se ne može zaobići' problem administrativnog uticaja i zabrana kao što se to xadi u Sovjetskom Savezu. Ta mo se ceni tzv. angažovano slikarstvo, ono koje je u skladu sa državnim proklamovanim idejama. Jasno je da je takva umetnost kič a one prave vrednost' koje su zabranjene cene se samo na Zapadu. Na Zapadu toga nema, mada mi nretpostavliamo da je tamo društvo na nižem stadijumu razvitka od socijalističkog. Ipak se tamo poštuju prave umetničke vrednosti. To je za umetnike tih zemalja na Istoku veliki' problem i ne bi trebalo os tati ravnodušan ргеша tome. Zoran Grgurović: Kolege očigledno gledaju drugačije na stvari i to је njihova tragedija Ako oni misle da je Pikaso jedini genije i da se treba zadržati na tome i ništa novo ne pokušati, onda je to njihova tragedija. Svako od mladih umet nika danas želi nešto novo da kaže. Boško Karanović, profesor: Duh koji sad vlada na Akademiji postojao je i prl osnivanju ove škole, kada su vođene slične diskusije. Smatram da је to prirodno. Međutim, mislim da smo mi u boljoj poziciji, pošto nema više pokoravanja jakim lič nostima kao što je bilo ranije. Ravnoteža koja je ranije postojala u takvim diskusijama između dva suprotna mišljenja, sada ne postoji. Sada ima slučajeva. a to mogu svi da primete, da ne samo profesorl' već i pojedim studenti koii predstavljaju snaž mje umetmčke ličnosti ostavljaju pečat na radovima čitave jedne generaciic studenata. Toga ranije ni'je bilo. Taj odnos profesora i studenata ie, ja mislim, najvažniji u sadašnjoj reformi nastave, n? samo ovde na Akademiii nego i na celom Univerzrtetu. Pre desetak godina, kada smo sprovodili jednu od reformi Uni verz : teta, studenti ni'su bili konsultovani i od toga smo imali štete i mi i oni. Međutim. sadašnji sistem nastave ne može biti
prevaziđen preko noći. Pi'tanje ličnosti, koje je ovde u toku dis kusije bilo veoma oštro tretirano, izaći će na površinu kada ćitav ov r aj sistem bude promenjen. Aleksandar Jovanović: Ja sam čak sklon da negiram urođeni genije, pa i talenut i smatram da је ono što se zove intuicija rezultat određenih akumuli'ranih znanja projektovanih u jednom pogodnom trenutku. Vizija samoupravljanja je, za mene, na Akademiji jedon novi odnos vaspitača 5 vaspitanika. Cini mi< se da na ovoj Akade miji profesori nedovoljno osluškuju treptaje mladih i novih senzibiliteta. Jovan Grgurovlć: Krediti su najbolnije pilanje j uopšte na Akademiji, a ne pro- [ blemi finansiranja kulture. Krej dite dobijaju pomoću veza često i oni koji imaju materijalnih sredstava, a ovde ih ima i koji gladni dolaze na sastanak. Nas n’ko ne stipendira kao što је to slučaj sa drugim fakultetima, a i kod nas je potreban materijal koji je veoma skup, Marro Đlkov'ć: Smatram da bi krediti koji sc dodeljuju sludentima Akademiie trebalo bar zu 10 hiljada da budu većl. Naime, nama Akademija samo deli'mično daje potrošnl materijal, tako da moramo da prodajemo nonekad i večeru da bismo kupili neophodan materijal za rad. Na drugirn fakultet ma tai pioblem ne postoji' nošto studenti imaju biblioteke i laboratorlije. * * ★ Na pManje šta će ko raditi jiosle završenlh studija, većina uče snlka u razgovoru zaključila je posle kratkog razmišHania da im egzistenciia n ; je zagarantovana i da i'm vredstoji hvatanie u koš tac sa klošaMkim životom. Sead Musić: Odgovor na ovo pitanje: Po sle Akademiie, slikaću. želim da slikam. i to je sve. (Uoadica: ne pita se to li ćeš | da sliikal, svf ćemo mj da slika- 1 mo; nego od čega češ da živiš? I lekari mogu da ’stovaruju ugali. ali to nlje njihova uža spe cijalnost). Ipak ću ja da slikam, a kako ću da znrađniem za život videću. Radiću bilo šta. O »STUDENTU« Većina učesn'ka u diskusiji slo žila se sa sadašnjom koncepcijom lista, istlčučv da je list veoma aktuelan i otvoren. Рге jan sV : h dogadnia, kam, l’st je bio sličan ostalim našim listoviima. »Student« је, po mišljenju mnogih, naš najprogresivnlit list. Ne ki napomlnju da bi likovna opremn liStn mogla biti bolja. Mario Dlković: Misllm da imate dosta lošeg grafičkog urednika. Bilo bi potrebno da više Ijuđi ili neko komnetentn ; ii odlučuie o štampan ju grafičkih radova f o graI flčkoj opremi. Pogleđajte novo| sadski list »Polja« format je smanjen, listovi su povezani, gra fička oprema je privlačna. Zašto »Student« ne bl- mogao tako da izgleda? Ovakav kakav je Ilst je suviše glomazan i neprivlačan. Sa ovim se složilo još nekoliko učesnika u razgovoru Jedan student je rekao: Smatram da su grafički prilori objavljeni u »Studentu« pog rešno predstavljali Akademiju, pošto su to obično škoiski rado vi-nekakvi aktovi veoma Školski rađeni.
CRTEžI
NEOSNOVANA KRITIKA
POLEMIKA © POLEMIKA © POLEMIKA
»A zašto vidiš tmn u oku brata j ko.jeg treba uklopiti kategoriju svojega, a brvna u oku svojemu ne studenata. osjećaš«.
Upretposlednjem broju »Slu denta« objavio sam tekst »Teorijskl i praktlčni smisao studentskog samoupravljanja«, u kome sam se krit’čki osvmuo na teze radne grupe Umverzitetskog odbora SSJ o sarnoupravljanju na Univerzitetu, i iznio neka svoja razmišljanja o tome problemu. U prošlom broju lista su objavljeni tekstoV V,?. dos Celenkoviča i Srečka Mihailoviča koji su pokušali da ospore ispravnost nekih mo,jih tvrdnji i zaključaka. Celenkovič se zadržao na odbrani pomenutih Teza (pošto je bio rukovodilac grupe koja ih је pisala), a M hailov ; č se osvrče na neka ekonomistička shvatanja samoupravljanja koja vješto dovodi u vezu sa mojim tekstom. Pnje odgovora želim da napomenem da se potpuno slažem sa njima u jednom: da stvari treba pretresati u javnim diskusijama, polemički. Ali isto tako moram da ih podsjetim da mlade akademske građane ne bi trebalo da karakteriše težnja za prin'sivaniem et : keta, neodgovorno i olako razmetanje uvredIjivim izrazima... i. Celcnovlć kažc: »Drug Džuverović za* ntcra koncepcijl teza da Je »Cisto funkcionalistićka« JER POLAZI (pođv. B. Dž.) od rašćlanjavanja i od radnog procesu. . • i od kategorija ućesnika u radnom procesu. . .«, a zatim: »Oćigledno je, dakie, da Džuverović nije shvatio osnovnu ideju teza.« Međutim, u rnome tekstu se kaže; »Ona (koncepciia) SE OGRANICAVA NA JEDNOSTAVN0 RASCLANJAVANJE rada na obrazovno-vaspitni i naučno-i-straživački, a vršoce djelatnosti na tri kategorije..i to se smatra elementima koji »određuju i sam karakter visokoškolske ustanove«. Dakle, nljesam tvrdio da je nedostatak teza Što POLAZE od pomenutih raščlanjavanja, kako to kaže Celenković, već što se OGRANICAVAJU samo ila njih. Ce'enković se očigledno vrlo uspješno sluI žj metodom zamjena teze. On i koristi ovu jednačlnu: POLA-1 ZI = OGRANICAVA. 2. »Nije zadatak Saveza studenaia da ! »stvori modct« samoupravljanja, još manje« studontskog samoupravljanja«. . . ; Zadalak Savcza studcnata je da principijelno razmotrtl kakvo treba da bude mjesto i uloga studenata u sarnoupravijanju proccsu.«. ističe dalje Celcnković Sada se postavlja pitanje: na koji način je to moguće adekvat* no odrediti »mjesto i ulogu« studenta u samoupravljan ju ako prethodno ne znamo kako da izgleda to samoupravljanje, tj. ako nije razrađen njegov model. To је osnovno pitanje, шоj glo bi se reći politička abeceda. Zapravo zbog takve redukcističke orijentacije studenti su do sada blli kao zamorčad u samoupravnom sistemu. Smatram da Savez studenata | može dosta da doprinese raz| rješavanju ovog spleta prc/ble! ma ako se angažuje na razradi opšteg sistema odnosa na Univerzitetu, i da se u skladu sa tim traži mjesto i uloga studenata u njemu. 3. Dalje, drug Čelenković se veoma dugo zadržava na pojmu »studentsko samoupravljanje«, I koga sam ja uslovno upotrijebio u pomenutom tekstu. On smatra da je neopravdano upotrebljavati ovakav pojam, jer b ; smo »onda morali govoriti i o »profesorskom samoupravljanju« itd., a to bi nas dovelo do potpune besmislice«. Da li je onda, ркз toj log'ci, besmisleno govoriti o radn'čkom samoupravljanju? Ovdje kritičar suštinski problem prevodf na sporedni kolosjek, tj. svodi ga na temninološki spor. A da bismo mogli diskutovati o pravim problemima ia u načelu prihvatam Celenko’vićevu primjedbu, mada su i on, i S. M ; hailović, mogl : vidjeti da ja taj pojam upotrebljavam pot puno uslovno, tj. da ne smatram da može postojati neko posehno, slaleško samoupravljanje Naprotiv ја se izričito zalažem za opšti samoupravni model u
L' vczi sa ovim pomenuću Još jednu primjedbu koju sani stavio u pomenutom tekstu, a koju su krltičuri zaobUli: »Predložcna kon-jckclia univcrzttčla nema dovotjno u vidu širi društvcni kontekst u kotnc se on nalazi«. Smatrajući ovo jednim od najvažnijib pitauja, isllčcm ga radi eventualnog vraćanja na njega, ali, naravno, ne da se cjepid’.ači ko jc šta rekao u vezi sa njim, već đa se na stvaralaćki način razmotre sve mogućnosti za najboije rješenje. Dlskusije će tek onda imati smisla, i odvojićc se od krilizerstva i priprosl.og ogovaranja. 5. Prethodna парош<гпа se u mno gome odnosi na tekst »Besmislenj smisao« Srećka M hajlovića. Ali, pošto je stil autora jedna od karakterstika kulturnog nivoa njegove llčnosti, smatram da su njegove pobude vjerovatno bile više od traženja »besmislenog smisla«, »vulgarirovanog shvatanja studentskog samou pravljanja« које »ima svoju osnovu u primitivnoj veri da se novcem može sve postlći«. On se u tckstu ne slažc sa tezom da је jedan od naivažnijih konstltuenato i precluslova samoupravljanja: obezbeđenje materijalne osnove na којој ćc sc ono razvijatl. Nažalost, on upa* da u sopstvenu zamku simplifikujućl (da ne kažem vulgarzujuć?) moja shvatanja, kr'.tikujući ih kao »vulgarizacije«. Medutim, svaki p : smeni ćovjek je u mom tekstu mogao proćitati cksplicitne oarade od takvog sužavanja pojma materijalne osnove; »Materijalnu osnovu studenlskog samoupravljanja ne člni samo od'.učivanje o finansijskim srcdstvlma. Poscbno treba naglasiti onaj dlo samoupravljauja kojl se bazira na tako speclfičnoj djeiatnosti kao Ito Je NASTAVA. Studenti se u procesu nastave, bez sumnje, najvlše anagažuju, i vežu svoje sposobuo. stl za nju. . • To je, u stvari, onaj SAMOUPRAVUANJA KOJI SE SMATRA
OSNOVNIM, tj. vezan Je za oeitovmi đjelatnost studenata, za učenjc.« I u prvom dijelu pomenutog teksta, tj. u kritičkom osvrtu na teze, takođe se naglašava »da se pod materijalnom osuovom studentskog samoupravnjanja nc podrazum'jevaju samo finansijska sredstva. več u najširem smislu« (tačka 1. 5.). A zašto nijesam opširn : je eovorio o tome rečeno je isto tako eksplicitno: »... jer je to pitanje dosta razrađivano, a i u »Stodentu« je u više navrata bilo riječi o n jemu«. Dalja dokazivanja su nepotrebna. 6. Umjesto zaključka’ Čini rni sc najprikladnijim da ponov : m jednu misao Bosijea: »,.. htio sam reći da naš duh, protežući se uz velike naporc na stvari jako udaljene i lutaiući. da tnko kažem, nebom i zemljom, prelazi, međutim, tol ko površno preko mog što mu se ukazuie iz; bliza, da provod : mo cio svoj život nikad ne unoznavši ono što se dotiče nas. i ne samo ono što se dotiče nas, već i ono što jesmo«.
BORISAV (ttUVEBCVK!
CRTE 2 K. R. M. T. F.
4.
STUDENT
1968/25-24