Студент

LJUBAV

SHoro će zUnft ц naj dom Golub iz našcg srca nece UJptjeti Po hiljadltl put Otac će donljeti proljeće Ko kućka itene u zublma Otac će donijeti naiu smrt I kraj naie Ijubavi Pađaće zvijezde s neba Ko snijeg pjz zamrzlu brezu Skoro će zima u naše kosti U vljavici će iščiliti NaS zaleđenl poljubac S toplom šapom kao medvjedi Sktnućemo jesen s očevlh leđa 1 još jednom penov’će se nemušta igra; Zemlja Izbezumljeno laje u kosmosu I sve će blti kao lanl, kao lani, kao |ani Beskrajni blsep ed doba Pritlsnuće nas na zemlju Ko bijeli pauk Skoro ćc zima u naše s?ce Vec tka mrežu

IBR.AHIM НДРЈSIС

General

VASILUA BUKCEVA

Konačno sam n&šao zaposlenje. Naža; ost, posao koji obavIjam mije niita naročito; Dbbio sam ga zahvailjujući jednom špan&kom geuejalu, možda fran ku Jlčna Kolebao sam se da Ji da ;prihvat‘m posao: pristajući na лј mislim da sam se lišio i posdcnje vrline, koje su nekad. u srećnija vremena. krasile moj karakter. Posao koji obavljam je đvostruk. Po danu sam čuvar, Neraojte mislitj da čuvam bogzna šta, municiju i sl. čuvam sneg. Pomalo je opasno što na posao dolazim u poslednji čas, onda kada kamioni već vuku sneg ulicama: tada su one toliko zakrčene da izgleda kao đai je sneg zatrpao svet; 1 meni se može dasiti da ne stignem do svog radnog mcsta, skladišta: to bi bilo aovoljno da izgubim službu. Ali ja> ipak stignem, »primim« sneg i čekam da se o.opir jer to aije sncg određen za drukčiju svrhu. Do topljenja, obično, bi-zo dode: skiadište je na suncu. Posle sam slo bodan, pošto, u raeđuvremenu, natirnaiim piasiče i psc, koje sam vr&j če ga znati zašto dobio uz mesto čuvara. Moi nočni posao jc lakši, iako skopćan sa izvesnim pon ženjima. Uosialom, du nlje nje ga, ne bih imao pojma da sam u vezi sa generalom. osim možda po veukoj plati, koju su mi obećail. Posao koji obavIjam noću sasloji se u tome da kupim nekoiiko ružii i. u određeno vreme, odnesem na jedno me;to. To mesto zašto kriti, najzad? je veliki /.ашак, pust i mračan. Uđem na glavna vrala; nređem ogromno dvo

riste naseljeno šišmlširaa; uza»nim. vlažnim hodnikom dođem do pređsoblja, gde je mrak deb Ui nego li u paklu, a koje ja, ipak, poznajem kao svoj džep. Тц je u koju treba sta> viti ruie. Još prvog dana, kada sam počeo da ractjra, doživeo sam nepriliiku. Homoscksualac Ambro zije koji je radio sa» mnom umesto da kupi tri-četiri ruže, kako nam je rečeno, kupio ogroman, veličanstven buket: gladiole, hortenzije, frezije, lale, narcise. Naravno da pored takvog buketa moje ružc nisu mogle da» dođu do izraza. I šta sad? Da kupim buket poput Ambrozijevog, nije mi bilo po čefu, jer bih za to morao da dam đnevnu platu; a nisam hteo da ispadne ni to da je bednik odaniji generai’u od mene. Predložih Ambrožiju da podeli mo njegovo cveče na dva pod jeđnaka deia. On se usprotivi. Nakon toga nije mi preostalo ništa drugo nego da Ambroziiju iščupam uši i da mu sa dva udarca nogom u zadnjicu stavim na znanje da je razrešen dužnosti cvečenosca. Iđuče večeri na posao dođoh sa svojom prijateljicom Sonjom. Kao i uvek, zamak je bio pust, mračan; samo na gornjem spra tu svetlela su dva prozora: nza njih je prebivao generail. Odjetinom Sonju i mene a naroeiito nju obuze želja da se dodvorimo generalu i da mu UČDO predamo cveče. Ili smo samo hteli da svojim očima viđimo slavnog Spanca? Kako se iz prizemlja nije moglo na sprat (zamak je bio bez stepeništa) rešismo da se us-

PREDRAGA DIMITRIJEVICA

pnerno ш zidine, i da kod generala uđemo kroz prozor. Penjali smo se s шикош, pridrža vajući se za bršljen, u koj* je zamak obrastao. Odmarali smo se u pukotinama, koje bisino naplpali u zidu, a koje su пи> žda bile orlovska gnezda. Najzad smo bili kod osvetljenih prozora. U sobri ugleđacino generala. 810 je to čikica od svojih tristo-četiristo godina (koliko se Sonja i ia razumemo u godine) debeljuškast, rumen; živa potvr da maksime: U zdraivom teiu, zdrav duh! Bio je u noćnoj kapici i pižami, spremao se da legne. Njegov dobroćudan izgled nam izmami uzvik divljenja. Podigosmo ruže koje smo kupili za njega, generada, i tiiho zakucasmo na prozor. Nasa radost što ovako izbliza vidimo generala nije biia duga-, Jer, kad nas on spazi, desi se nešto ćudino. Lice mu se smrači, potamne; a na njegovoj gojaznoj glavi, ispod kapicc od ružićaste svile, poćeše da rastu rogčiei, koji za tren oka porastoše do veličine od metar i po. A zadnjicu generala ukras» pozamašan rep. Sta se to dešava« s našim dobrotvorom? hte li smo da se zapitamo, ali nlsmo imali vremena, jer u tom trenutku general pocl/že rep i puknu njime kao bičem. Na taj zvuk odgovoriše nebo i zernIja. sevnuše munje, zatreštaše gromovi, zemlja zaurla 1 rastvo ri se kao prezrela dinja. Snažna vetruština nas iščupat sa me sta na коше smo stajali t mi ( izgubivši oslonac, poietesmo u provaliju.

MITKO MADžUNKOV i

CRTEŽI

ZDRAVICA

Pozdravljam snimke prerane rane Pozdravljam rane bez odbrane Pozdravljam kolo okolo kola Razigrano u sjaju sudskoga stola Pozdravljam ! kantar mudrog pisara Merenje duše je li prevara Pozdravljam listove knjiga kamenih Skamenjenih u oku koje pozdravlh Naporom da se sasvim otvore Kapcl na putu u divne ponore Pozđravljam detinjstva tužnija bolja U dimu 'znad jalovog polja Pozdravljam spomen strasnih požara Pođ krovom U mraku starog ambara Pozdravljam majstore čije je more Prozorski ukras kuđe pećine Pozdravljam majstorstvo javne smene Pred nasiljem bez opomene Pozdravliam sluge ziatne poluge Pozdravliam polugu svog zdravlja slugu Pozđravljam oštri vrh slobode Kad ml kroz prsa na pleća ode

RADOMIR ANDRIC

Prisećanje

O SUĐENJU MLADIM SOVJETSKIM PISCIMA V. BUKOVSKOM, E. KUSEVU I V. DELONE. 30., 31. avgusta i 1. saptembra 1967. u maloj sali moskov- ; skog suda, koja je mo'gla da pri 1 mi jedva dvadeset Ijudi, održaло je suđenje trojioi sovjetskih 1 književn ka, Vladimlru Kukovsikom, Evgeniju Kuševu, Vadimu Delone optuženim zbog uče stvovanja ц đemonstracijama protiv hapšenja Jurija Galanskog, urednitka književnog časopisa »Feniks 1966«, i Alekseja Dobrovoljskog. sa»radnika istog časovisa. Bukovski piše romane i kartke priče. Pripadao je skupini mladih talenata oko časopisa »Feniks 1961«, a često je učestvo vaa i u književnim večeriraa kod spomonika Majakovskom. Sovjetska šlampa ga je, izmedu ostalog, napadala zbog jednog frakta'ta ц kome dokazuje da Kom&omol ne postoji. Zbog sa radnje ц časopisu »Feniks 1961« Bukovski je bio prvo uhapšen a zallm zalvoren u ludnicu, u kojoj se nalazio sve do 1965. go dine. Izbačen je i sa univerziteta. Odmaih po telasku iz pritvora on 5. decembra 1965. godine učestvuje u demonstracijama Sro4av hapJ:nja Sinjavskog i anijela. zbog čega ga opct hap se. Gotovo pola godine proveo je u lečilišlima /.a duševno obolele Ejubljino. Stolbovaja. i dmg/in. Kučev je autor poeme »De kabristi« i drug.h pesama. 1964. gocline učestvovao је џ stvaranju omladinskog »Kluba Riljejeva«. čija je krilattica trebalo da bude; »Kultura, pravda, čast«. Ovaj klub je sebe smatrao nasiedmkom knjitževnog »Dništva ruske reči« koji je vo dio Riljoje'V. D julu 1966. godi ne »Klub Riljejeva« je izdao književni časopis »Rusko slo vo«. Trebalo je da ovaj časopis obnovj tradicije istoimenog časopisa koji je 1866. godine zabranila carska cenzura. U tom ća sopisu je prvi put objavljena poеша Kuševa »Dekabristi«. Delone ie mlad pesnik, autor »Balade o nevenci«. koja je posvečena XXIII kongresu KPSS, i drugiih pesaana. UČestvo vao je u omladinskom stvaralačkom pokretu SMOG '\ uspro tivio se hapšenju Sinjavskog i Danijela. Sva trojlca, Bukovski, Kušev i Delone, uhapšnei su zbog učestvovanja ц januarskim demonstraoijama 1967. godine i zatvoreni u Lefortovski zatvor. Sedam meseci je trajalo ispitivanje uhapšenih. Za sve vreme oni su bill- potpuno izolovani od sveta. Sasiušavanje je počelo 30. avgusta. Vladimir Bukovski je pred sudom odbio da prizna krivicu. tvrdeči da demonstracije nisu narušile javni red ј mir. On je svu odgovonrost za organizovanje demonstracija uzeo na sebe, što je dovelo do zabune, jer je pod tom optužbom još u februaru osuđen jedan drugi čovek, Viktor Haustov. Jevgenij Kušev je takođe odbio da prizna krivicu, sa istira racslozima kao i Bukovski. Vadim Delone *e priznao da je kriv. Na suđenju je bio lekar-psihi<jatar, koji je izjavio da je Vla đimir Bukovski duševno zdrav i da može da odgovara pred su dom. To jasno pokiizuje da su prisilni boravci ovog pisca u CKjlnicania za duševno obolele bili samo jedan obli'k represije. Suđenje je trajailo tri dana. Trečeg dana u 21.00, izrečena je I presuda, koju su svi sa toliko [ interesovaidja očekivali, Vlađimlr Bukovski je osuđen па tri gođine zatvora, Evgenij Kušev t Vadim Delone na gođinu dana uslovno. Još iste veČeri, oni su uslovno pušteni n* slobodu.

D. J.

DVOSOBNA SOBA

Još sijaset noči raog života... Još jedan samo gutljaj mraka I ja ču poči nebu pod oblake, Tmastoj zemlji biti mio gost. U ovoj, danlma istoj beloj sobi, Proždrah dva lava, tri tigra Kojima bejah bačen. U isti mah Guju pripitomih i podivljah. U ovoj, noćima istoj cmoj sobi, Vreme sam skrivao po kutovima, Tek z'dovima kazivao udes svoj 1 na prste nizao svoje smrti. Kako su samo duge noći noću, Kako kratke zore kroz prozore. Kako su tvrdi zemaljski podovj, Kako su teške na nebu zvezde. Od četiri, govoru naučih tri zida. Cltave pustinje ćutale su sa mnom. O smrti sam često govorio s ijudlma чт Manje sa živim, više sa mrtvima.

ADAM PUSkOHĆ

CRVENO I CRNO (Anabaza)

Deca se übijaju nasleđujućl dobar glas Oklvanje kolena übrzava pad Zloletni suncokret se uzalud okreće Zvezdu pritisnuo mrak. Znali smo da je to leprozan ples Igratl nismo hteli. Potomci nlsu plavi Izneverilo seme paunov ud. Mi dolaz’mo odozdo ■ , . Gde mostovi spuštaju bagave noge I ne slušamo glas proroka Koji nekud uoire prstom Sigitrni da niko ne zna Kud je put, gde je raj. Ljudi traže I nadu Zreo plod nlje plođ Istrull ako klicu ne đa. Ljudl traže I ne nađu Dom zasluže ako lutajući umru. Da П je to snivano II su probuđeni zaboravili san? Pltaju (lli ne pltaju Da ne bi bili osumniićenl kao krivotvorl) I papagaji što naučiše odu Jehovi. Učitelji rđaju kao okovi M'slećl da večno gori Isti žar U staroj kovačnicl Ideala Ne sluteći da je alhemfčar, Dobri brka odavno mrtav, Na crvenom svctionku pogrebno zvono lupa Siri se bolesl smrtonosna Bo’csnfk kaže da ie zdrav Hoće da otruje vidara. Rastemo i ratujemo s maskom. Zakrčene rečl zemljom haraju Dela vajna suše mku u zamahu. A mladost bezprekomo služl kao ograda U prostoru bez vremena u pokrajini bez teraena . Sred čama teafra vezanlh mku Scdl i gleda koju ii reprizu istu, A ne sme đa se oglasi I povredi nckakav hrmor cml AI uspomena da obrađuje One što nisu umrl! Onc što su pogrešili kad nisu smell. Oni što ostadoše s kuršumima na putevima Pod fabrikama u branama i mostovima , , Na grobljima Umreše na vreme i časno. Hajdemo trgovci milicionari načelnici Vi gluvi ! dokonl novi turci Zakopalte cekire i bradve svrdlove t batine Istesali ste po meri glavu ovom svetu НаМешо priiatelii da ne bude kasno Sići malo đo srca, II je srce za vas mesto nenodesno. (ODLOMAK)

GOJKO ĐOGO

BUDITE SPREMNI, BUDITE UVEK SPREMNI!

Jednoea dana ćemo sigumo poleteti! Sveledno na ćemu, balonu. kakvo) mešinl Ui av'onskom krilu... A možda čak i na nekoj od običnih stvarl ma i odbačenoj, !z kuće lli prirode, sarno malo oreudešenoi: sa ne.što šumskog vazduha, svetiosti požara i vulkana l čvrstlm staklenim kabinama. Tnl»ko ih imamo nalik na puževe liušture, kcnzerve ili školike ... A mnoge 1 skamenjene ... Ali pre nego što dođe čas, rrorate se malo odvažiti, ier tako ie to putovaćemo uspavanl! žato budlte spremni, budite uvek spremni kađa ieđnom bademo poletali u kosmos ili na neku ođ planeta! Јег ako vile ioš uvek dolaze na plan ! nske reke da ih učine delom neha, zašto i mj ne bismo odleteli gore da nlanete uč'nimo delom zemije: ieoim i boln ! m, slatk’m i gorkim, osmehnutim i tajanstvenim...

PETAR CVETKOVIC

:siB 25-26

STUD&NT