Тежак, 20. 10. 1909., стр. 7

— 251 —

5. Снабдевена са практичном црнком (пумпом) или још бољђ са цеви за отицање. Ђубре из стаје треба посведневно износити и на једном делу ђубришта утабати — угазити — док не остане 1*5—2 м. високо. На тај начин редом се препокрије један слој преко целог ђубришта. Често прскање (поливање) одржава и поправл>а га, јер оно тако као и пиштевина, постаје све боље. Слагање и иосипање ђубрета слојимице са земл^ом свакад је корпсно, докле је мешање мокраће са сумпорном киселином, калијевим солима или гипсом изузетно само од користи.

Г Л А С Н И К Гајење озимога овса на имању сточарске школе у Краљеву. — Ове године гајен је ради огледа озими овао на имању сточарске школе у Краљеву и у иоређењу са гајењем јарог овса »ТриумФа«, на подједнакој површини дао је, као што циФре показују, већи жетвени принос по хектару за 18 кгр. у зрну и 957 кгр. у слами, а од јарог овса, и тежи је по хектолитру за 0-400 кгр. Озими овас посејан је 8 октобра прошле (1908) године, на површини 2-43 хектара. Принос би му нема сумње био већи, да се могао раније посејати, али и у ово доба посејан, могао се до зиме доста добро убокорити. Мразеви му нису причинили никакве штете. С пролећа је оплевљен једном и напредовао је добро, нарочито, после пролетњих (позних) мразева. Жетва је извршена 3. јула ове године. Жетвени је принос био: укупно по хектару зрна: 3510 кгр.: 1440 кгр. сламе: 59:19 » 2436 » плеве: 1085 » 466 » Хектолитар зрна тежио је 43-200 кгр. „Триумф" је посејан 5 марта 1909 г. на површини од 2'46 хектра а на земљишту које је било скоро истих хемијских и физичких особина. И он је једном оплевљен и за време раста напредовао је добро. Жетва је предузета 6 јула ове год. Жетвени принос био је: укупно * по хектару зрна: 3499 шр.; 1422 кгр. сламе: 3639 » 1479 » плеве: 717 » 291 » Хектолитар зрна тежио је 42*800 кгр. У прилог гајења озимога овса говори већ и сама та околност што је нешто дарежљивији од јарога овса, али се његово гајење нарочито препоручује тиме: што се за гајење јарог овса често нема с пролећа, због доугих радова, довољно радних дана и што се често сетва тога (јарог) овса, због рђавога времена не може да изврши кад треба. Откуп земљишта за воЋни расадник среза жичког. Скупштина среза жичког у ванредном своме сазиву иа дан 19. овог мца, једногласно је усвојила предлог Господина Министра Народне Привреде: да се среско земљиште, на коме је до садапостојао привремени воћни расадник уступи Управи школе за сточарство и планинско газдовање за 5.200 динара, ради груписања и проширења школског имања но стим : да се ова сума новаца има употребити искључиво на набавку другог злмљишта за срески воћни расадник. У случају, да ова сума од 5.200 динара буде недовољна за куповину земљишта, онда да се на ту цељ утроши још и једна хиљада динара која се налази код Управе Фондова као среска готовина, намењена за оснивање среског воћног расадника. Одмах затим, среска скупштина изабрала је два члана из своје средине, који имају ући у комисију за избор земљишта за воћни расадник. Наводимо ову одлуку среске скунштине те да се види, да је срез жички био давно вољан за оснивање једног воћног расадника али, само није имао зато свога човека, који

би дао иодстицаја и поклонио већу пажњу на иотребе овдашњих пољопривредпика из свију грана пољске привреде, а на посе воћарству и виноградарству и нарочито пак ове последње гране која је тек у повоју, јер са обнављањем винограда на америчкој иодлози овде се тако рећи озоилјНо и ие помишља из простог разлога, што није имао ко пољопривредника да упути, те је дрдаао, да је подлога америчке лозе исто тако подложиа Филоксери као и наша домаћа- лоза. Ђатић Рад подизања виноградарства у Хрватско-Славонији. Хрватско пољопривредно (господарско) друштво у Загребу и Славонско пољопривредно друштво у Осијеку основали су заједнички виноградарски одбор, коме је главни задатак оснивање влнарских задруга у целој земљи. Мере против сувишног ширења виноградарства у ХрватСК0Ј. — Како подизање винограда по равнпцама узима мах, то се земаљска влада нашла побуђена да нареди. да се из државних лозних расадника издају америчке лозе само онамо, где су раније већ постојали виаогради. Виноградима у равницама или тамо где се подижу на место других усева нвће се издавати резнице Као глто се из горње белешке види, главну нажњу су обратили сада винарству. Нова сушница за ВО ^ће. т. ј. преправљена босанска сушница уз воћну пресу иодигнута је у Пилзну, на земљишту угледног воћњака. Сушница ће у исто доба служити и за јавн.о приказивање јевтиног и корисног сушења шљива. Сем тога и пресе као и сушиица стоје сваком на расположењу ко плати само прописну таксу.

ДРУШТВЕНИ И ПОДРУЖИНСКИ послови ЗАПИСНИК Главног годишњег Збора Српског Пољопривредног Друштва држаног у Београду 22 фебруара 1909 год. Председавао Подпредседник : г. Аца Живановић. Бележио секретар: Д-р Ђ. Радић. Били су присутни: а) Од друштвених чланова: Као изасланик госи. Министра Народне Привреде: начелник Шумарског Оделења г. Влад. Кушаковић. Члаиови : г. г. Борисав Б. Тодоровић, Милисав Ж Петровић, Алекса Љ. Поповић, Александар Мијоковић, Нинко Јовановић, Мирко Миљковић, Светислав Терзић, Јов. Ф. Вшетечка, Павле Стојановић, Влагоје Д. Тодоровић, Илија Кремић, Вића Радовановић, Јован М. Јекић, Божа Поиовић, Михаило Петрић, Архимандрит Рувим, Милорад Тројановић, Сава Маринковић, Живко Шокорац, Д-р Ђока Јовановић, Милан М. Јовановић, Д-р Миливоје Васић, Стојан Симић, Андра Врбић, Д-р Коста Тодоровић, Милен Миленовић, Милоје Петровић, Митар Рајковић, Вића Матић, Тодор Николић, Миливоје-Пауновић, Никола С. Белобрк, Сретен Јевтић, Јован Радивојевић, Милан Пешић, Милован ТриФуновић, Милан Ђурић, Цветан Гроздановић, Драгић Митровић, Тима Владисављевић, Михаило Ступаревић, Љуба Недић, Драгутин Радосављевић, Јосиф Пуцаревић, Радосав Живановић, Младен Ђ. Протић, Милан Цветковић, Бор. Милутиновић, Милутин Јовановић, Милоје Ђорђевић, Драгомир Ђурић, Миливоје Савић, Драгигаа Лапчевић, Боривоје Ристић, Никола Вељковић, Димитрије Путниковић, Светозар Гавриловић, Петар Магејић, Радомир Нешић, Милош Радосављевић, Стеван Лукић, Мијодраг Стаменковић, Милан Јованић, Д-р Ђ. Митровић и Максим Николић. бј Од иодружинских изасланика: Г. г. Милан Јов, Илијћ свештеник од Подружине подринске, Михаило Лазић од Подружине ваљевске, Рајко Ј. Стевановић од Подружине рудничке. Јов. Недељковић од Подружине тимочке, Вића Радовановић од Подрулшне нишке, Благ. Д. Тодоровић од Подружине жичке. в) Од гостију: Г. г. Драгиша Ј. Сиремић, Стеван Д. Манчевић, Мих М. Јакшић, Јов. С, Јовановић, Божо Бошковић, Ђорђе М