Тежак, 20. 10. 1909., стр. 6

— 250 —

Б Е Л Е Ш К Е

ВаЈ,ење и чување зедени за зиму. — Кухињска зелен под којим се именом у унгем смислу нодразумева: мрква (шаргарепа) целер, пашканат, першун, и др. репасто уиље оставља се у земљи дуже времена да дозрева. Ова се зелен вади из земље пред зиму обично у половини октобра. Вади се ашовом и то само но сувом времену. При вађењу нарочиту пажњу обратити да се зелен не повреди ашовом не рани, јер таква зелен брзо се квари и трули. Зато насечену — рањену — зелен при траплењу одвоити од здраве и одмах је трошити, иначе ће ова и здраву да уквари. По себи се разуме да морамо при вађењу зелен добро очистити. Извађена зелен не сме се дуго оставити на отвореном месту, већ је склонити у трап или покрити лишћем да је сунце и сув ветар не осуше, иначе почне да вене и да се квари. При вађењу, обележити и одбрати зелен за производњу и добијање семена, јер доцније то је теже чинити. Ову зелен тоеба и засебно трапити. При избору, разуме се да треба гледати па узимати оне билже — зелен које су добро развијене, које су здраве и које нису ни одвећ велике ни мале, већ средње. Зелен се преко зиме чува обично у траповима или подрумима и у колико су ови сувљи, у толико се и зелен може дуже здрава и свежа да очува. За извесне врсте зелени подеснији су промајни подруми а за извесне трапови. Била зелен у подруму иди трапу, због влаге коју зелен из себе испушта, буђави и труне. Ово трулење у подрумима спречава се донекле тиме, ако се подруми проветравају за време лепих, сушних дана, и ако се при траиљењу и најмањи натруо део зелени очисти.

Многи баштовани који се искључиво баве продајом зелени загревају подруме овлаш за време мразева и влажних дана. Зелен је најбол.е трапити у чист ситан речни песак. — Преко зиме је чешће надгледати и трулу од здраве одмах одвајати. Највише зими шкоди зелени мраз, сувише топло или сувише влажно време. Промрзнута зелен изгуби сваки укус и првашњу силину, особито ако за јаким мразом наступи топлије време. За то треба да је у траиу односно по/фуму равномерна топлина и да на траповима има одушке ради промаје и одвођења сувишне влаге. Како треба да је ђубриште уређено? Ђубриште мора бити: 1. Практично положено (у дворишту, уза стајски зид, не сме бити положено да га владајући ветар дува, нити изложено непрекидној сунчаној припеци итд.). 2. Оно мора бити довољно нространо (према врсти и количини стељо под стоком) ; 3. Она мора бити савршено непропусгљиво (бетонирано, у камену са цементом заливено) и 4. По могућству нгго више заштићено од непријатеља доброга стајског ђубрета : сунчане припеке, кише и јаких ветрова (засађено дрвима. с кипшим олуцима снабдевено и озидано). Руиа за мок-р&ћу пак мора: 1. Лежати под сложеном гомилом ђубрета; 2. Бити довољних размера (најмање 1 куб. метар на 1 грло крупне стоке); 3. Озго препокривена облицама или патосницама или озидана на свод; ■ 4. Савршено непропуствљива (у бетону, или у цементу озидана); и

ПОДЛИСТАК КАКО ЈЕ БАТА МИЛОВАН ЛЕЧИО КОКОШИЈУ КУГУ У СЕЛУ КОКОШИШТУ (наставак) — Добро. браћо, само тако ако урадите биКе номоћи, јер нашто труда излечити своју живину, кад ваше комшије не лече њихову, те болест и на даље траје, и преноси- се међ вашу здраву живину. — Тако је!... повикаше многи. — Дакле, ако хоћете тако да урадите као што вам рекох, онда имате ово да чините: Прво , да покопате сву ону угинулу живину, коју сте у суводолину и поток побацали, али да је затрпате тако дубоко, да је сеоски пси и мачке не могу пикако извлачити и по селу разносити. У рупу, у коју ћете угинулу живину потрнати, бацићете једно 50. кгр. негашена креча. Друж, да никако живину не пустите на поток да воду пије, него само код куће из чистих чанака. Колико ће то трајати, — ја ћу вам казати.

ТреКе, да здраву живину од болесне издвојите у оделите иросторе — зграде, и да кућња чељад никако не обилази болесну живину. Само један укућанин имаће да се брине о болесној живини и за то време не оме прилазити здравој живини. Четврто, Да се сви кокошари и локали, без обзира да ли је у н.има болесна живина боравила или не — добро очисте: да се кокошињци избаце и спале; да се под у њима прекопа и новом земљом наспе, да се седала у врелом цеђу испаре, а потом карболном водом полију, коју ћу вам ја из варошке апотеке набавити; да се зидови окрече и карболном водом попрскају; да се сви судови из к^јих се живина хранила и појила искувају у кључалој води; у онште да се уклони сваки траг од болесне живине. Пето. После овога што сам вам изложио, морате чистоту одржавати и на даље, а на болосна грла која угипу, да се одмах дубоко у земљу закопају и од њих сваки траг уништити. Просгор, у коме је болесна живина издвојена, мора бити такав да никаква живина не може улазити, па ни врапци ни голуби. Јаја, месо од болесне живине нипошто не треба употребљавати за јело, нити давати живини на исхрану.

Шесто. Волесну живину не треба лечита, јер сви до сада познати лекови противу кокошије колере, показали су се као несигурни. За то не треба џабе бацати паре. Ето, то вам је лек, који сам вам имао да кажем. Поступите по њему, па ћете видети да ће кроз најкраће време колере нестати и живпна прездравити. Напослетку вам напомињем и то: кад видите да неко грло куња, а не знате шта му је, не пожалите труда да ме позовете или да оболело грло донесете да га прегледам и видим од чега болује. Немојте као до сада грешити, да толики заиат изгубите само из вашег пуког нехата, или што сте мислили да врачаре и молитве више помажу него искуство и наука! Пазите и непадајте више у грешке. јер ће вас клети живина! Са тим ћата Миловаз заврши свој поучан говор и збор се разиђе. (свршиће се)