Учитељ

262

МИ Иги

то би% То им као разби „сумњу“ да их овако што може снаћи.... Отада, кад год бих их озбиљно опоменуо, престајали су са игром без затезања. Тако говори човек који врло много поклања, пажње нежном васпитању, али, који у толико више има шира погледа и на саме прилике, које се никако не смеју пустити из очију.

Са ово неколико речи хтео би да речем, како нема никаква места она урнебесна вика која се често чује, а којој се увеличателност не може да пориче. Изузетци, којима се налази лека, не могу да буду предмет толиког разговора. Хтео би да речем: како је свему ономе, што се том виком привиђа узрок оно, што се тако олако превиђа, Нема сумње, да је тој мономанији врело у многоме — мода. Факат је да при свем оном с чиме се ми данас сусрећемо у нашој школи, деца ипак посећују је. С тим не велим да изостајања нема, али поред свију незгода, оно је задовољавајуће. Изостајање бива код варош. деце зими из недостатка

обуће, и због болести. Чим наступи |

пролеће и лето, изостајање је чешће. Што Хоће деца да се играју и купају. — Природна потреба која се развија у њиховом организму, противи се нашој тежњи да се надишу науком... Ми бисмо хтели да се кувају и куже по оној школској запари и нечистоти, седећи згурено по клупама, и да поред свега тога прежвакају оно, што је у у њиховом мозгу несварљиРо. Па, шта онда привлачи децу у школу 2

Узрок свему том лежи искључиво у дечијим родитељима. Кад би они, нарочито у летње доба, били равнодушни спрам дечијег идења у школу, уверили бисмо се о свему, што хоћемо овим да докажемо. То би била са свим природна последица. Већина њих, па ма да су и сиротни, хоће да му дете ма колико изучи књигу, било то колико тек да чита и пише —- „да не остане код очију слепо“ ..... Деца су им у тим годинама већином од врло слабе или никакве користи, па, како појимају да је тешко бити неписмен, гледају да бар за толико помогну својој деци. То једне руководи. Друге готово већином побуђује на то једино што веле: нек учи. Он види, како учени људи, господа, уживају. Нек пне гледа на моје жуљевите дланове. Ово је горак ледад. — И тако желе да им деца продуже „науку“, једино ради госпоства, а не ради науке, па да доцније буде ваљан занатлија и трговац. Они, који су у толикбј оскудици, да им је немогуће ни у томе припомоћи своме детету, они га и не пуштају, а на. то их нико и не гони.

Ове оно са свим је друкчије на селу. Тамо учитељи, особито они који несу „испекли свој занат“, и по неким селима имају грдне муке због деце. У извесној доби год. пате готово све селске школе од неуредног дечијег долажења. Је ли свему томе узрок „предрасуда“ или „крвнички“ поступак учитеља! — Ни једно, ни друго, Ова „предрасуда“ не долази никако отуда, што неки мисле, да ће му (детету) што бити у школи. У данашњем времену не могу се ни на прете избројати ти сељани, који би били такви кретени,