Учитељ

вали — разуме се без онога у загради, зато | шим — учитељским платама. Изгледа ми је главна чињеница предлога — онда бих да је божанског порекла; јер су само бо ја био најпопуларнији човек на свету. — | гови умели обдарити човека овако: Даду

8. После прича да се вратимо на триста му све што му треба за јело и пиће, али неунапређених учитеља. — | тако удесе, да он то гледа, а да се никад Ја сматрам за превару кад когод баци | њим не може користити. лепу јабуку на врх највише куће па ми | Ја то сматрам за казну. Богови су то каже: „Узми је; теби сам је наменио“. | сматрали за награду, али ја по својој чоМени изгледа чудноват овај закон о на- | вечанској природи сматрам то за казну. (свРШИЋЕ СЕ).

Богомили

превод с немачког из дела: „безстеће дег Видагеп“, у С. Ј. Лтесзек. (Сар. 1Х. 5. 171.)

Опадање Бугарске за време цара Џетра | _ По примеру свога оца и Петар је при(927—968 г.) Подела царевине у западну мио круну од Рима, кала је у Бугарску и источну државу. (Ов. Јован Рилски и дошао јепискоц Мадалберт, који је био помаћедонски пустињици. Павлићани. Поп слат Хрватима, Ствари тада стајаху врло

Богомил и покрет, који је он изазвао. Шре- | рђаво. Сви се бугарски суседи: Маџари. глед богомилске догматике и етике. На- Грци и Хрвати спремаху у поход на мла-

помена преводиочева. дот цара, а у унутрашњости царевине бук-

Наследник Симеонов не беше никакав | нуше нереди. С Грцима се отпоче борба у ратник ни политичар, већ миран, скроман Маћедонији, али Сурзубул на брзо углави и мирољубив човек, неспособан да иде за мир, који је потврђен у Цариграду 8. Сешт. стопама свога оца; могло би се рећи да 927. г. сјајном и свечаном свадбом Петра, је са свим друга крв текла у његовим жи- и Марије, унуке цара Романа. Са овом прлама. Симеон је у историји заузео место | вом византћском царицом отпочиње се онај међу оснивачима моћних царевина, а Петар | несрећни утицај византаски на бугарски међу свецима, и пустињицима. Под Симеоном | двор, који је утицај у доцнијим вековима се Бугари спремаху да освоје Цариград, а постао веома, судбоносан. Нова бугарска. за. време Петра, Византинци отпочеше овла- | политика 6! основана на тесном пријатељ-

2“

ђивати Бугарском. Петар под утицајем свога | ству с Византијом, а свезве с Римом бише ·

ујака Сурзубула није био вођ своме народу, прекинуте. Тада Византинци признадоше већ оруђе једној партији. На чело ратнич- | не само Симеоном уведену царску титулу, ких питомаца великог Симеона стадоше већи патријарско достојанство архијеписпротив Петра његова млађа браћа, из на- | копа Дамњана, који је се део у Дрстеру. еледства исеључена. Литература пропадаше, | Тиме је већ призната и самосталност бу-

а нова наука о вери, спојена са домаћим | гарске цркве, те с тога Византинци напла-

елементима незнабожачким, унесе раздор у | ћиваху годишњи данак од Бугара.

духове бугарског народа. Као и код свију | _ Војводе и ратни другови Симеонови ни осталих Словена, тако и овде после Си- | мало не беху задовољни гтоваким грчким меонове смрти брзо пропаде државна ве- пријатељством. На чело њихово ступи млађи личина, везана само за једно лице. Тако брат Петров, храбри Јован али он би ухје било после Сама, тако после Светопулка | ваћен и издат цару Роману, који га разним тако после Асена П., тако после Стевана | —————==—===—

Душана. и босанскога Тврткај). чалото па Самуиловати држава» у Брајловском периодском часопису 1Х. и Х. 44. ХиљФердинтг.

- 1) 0) Шетру види Дриновљеву расправу: »На- ||. ИЛ ст.

њи ос. о ава со.

днафа ита У а:-а показа

ва очи а 55