Учитељ

1

на шта он поглавито своју пажњу обраћа у композицији то је укус, то је суштина на коју се односи сав његов рад; а то и јесте битна разлика којом се свака наука разликује од вештине. У првом случају предмет је изучавања одређен, у овом другом неодређен. Укуси разликују се не само степеном образовања појединих индивидуа, већ, шта више, он није тачно одређен ни код самих вештака једне

Наше

и исте вештине. Док се један, тако рећи, топи у уживању слушајући какав комад састављен у толћ-у, дотле ће други са већим задовољством слушати комад састављен у диг-у. Ово већ зависи поглавито од темперамента, који такође по своме постанку има дубљих узрока, а све је ово довољно да покаже мењљивост укуса и његову неодређеност.

(СВРШИЋЕ СЕ.)

гимназије.

(СВРШЕТАК.)

Наставник не може бити ни отад ни брат ђаков, а може и дужан је да буде ни више ни мање, но наставник, то је довољно; јер зато треба савршенства, и у телу и у духу. Наставници су људи дакле не савршени. Па зашто онда трпате на њих бреме, које је преко њихне моћи.% Зар није боље и природније тражити од њих да су људи који воле децу, и који желе да им принесу све могуће користи и добра, Што наставници могу грешити у своме раду, то је не избежно и за појединце, као и за целу колегију; но индивидуална личност може имати осећања, а колегија, као безлично цело, нема осећања; она је хладна и неосетна. Мали човек, као и велики, има своје жалости и своје радости, своје тешкоће и незгоде; па коме то да поверид зар колегији у томе да, се обрати, и са њоме да подели своју радост, или од ње да заиште искреног савета у својој незгоди: Дечија је природа свлсна поверљивости, тражи,

и осећа потребу да отворено све то што је тишти или весели, коме искаже. Дете у породици све то поверава оду и матери; но дошав у школу — све су му сами туђини, — чиновници, а дуги смотуљак хартије, у коме су правила о преступима и казнама, лебди му непрестано пред очима. Он га дави на јави, а плаши у сну. Види да је запао у сасвим други свет, где му је светуђе и страно; зна да над њим стоји нека безлична сила, која може са њиме управљати оним страшним Дамокловим мачем који му ђутећи грози. Он сад вије код куће;инје дете; он је у школи, он служи и могу га судити не само обичним грађансвим, но и кривичним судом. Непита, се сад како му је, и да ли је тај живот према његовој детињој природи, може ли се он као дете мерити том мером, којом се мере одрасли, и треба ли га казнити за то што још није дорастао до те мере.

Савет гимназиски може и треба да управља предавањем и учевним де-