Учитељ

492

самоћи и пустињи 4) дана и тада се спремао, да отпочне проповедање своје божанствене науке, како је после тога заиста и проповедао људима спасавајућу науку своју и веру у једног истинитог Бога. Слушали сте, даље, како је Христос тим својим радом навукао на себе мржњу ондашњег рђавог, незнабожног света, па је "збор тога после и страдао. Непријатељи Христови, све најрђавији и најневаљалији људи из оног времена, ухватили су га, судали му и осудили га на смрт, да на крсту издахне, те је тако и било. Но Христос је из гроба устао, узнео се на небо, одакле је и сишао, и сад седи с десне стране на престолу оца свог небеског. Наука његова распрострта је по свима крајевима пространога света, и сви народи, који у Христа и његову науку верују, зову се ошштим именом Хришћани. И Срби су хришћани, и примили смо ту веру од Грка пре хиљаду година.

Но сваки тежак и велики посао не може да се ради без помагача. Па и Христос није баш сам своју науку проповедао. И он је у томе свом послу имао помагача. И пре него што је хтео да отпочне посао, за који је од Бога послан, он је одабрао људе, који ће с њим ићи и помагати му у проповедању свете науке његове. Ти помагачи Христови јесу ученици његови, који су се доцније прозвали и апостоли, што ће рећи посланици, јер их је Христос често пута изашиљао овде-онде, на разна места, да какав посао у име његово изврше: Хрнстос је имао дванаест апостола, који су били сви људи прости и сиромашни, али који су у души били чисти, пстинити и поштени. По имену овако су се звали: Симон (прозвани Петар) и брат му Андреја, Јаков Зеведејев и брат му Јован, Филип, Натанајило (Вартоломеј), Матеја, Тома, Јаков (млађи) Алфејев и брат му Јуда (Тадеј), Симон Кананата и Јуда Искаријотски, Са ових дванаест апостола Христос је ишао по народу, од једног места до другог, и учио људе својој науци.

Пре Васкрсења ученици Христови већи-

ном су заједно с њим ишли. После Васкрсења, кад је се Христос јавио својим ученидима и апостолима, те су се они тако заиста уверили, да је Христос жив из гроба устао, рекао је он њима овако: „Идите по свима крајевима света, те проповедајте свима народима науку моју и крстите иг у име оца и сина и светога дуга“. После тога је Христос отишао на небо. Ученици његови остану у Јерусалиму и тада, на место издајника његовог Јуде Искаријотског изберу себи новог друга и апостола Матеју. У десети дан после Вазнесења, Христовог, били су сви аностоли у цркви Јерусалимској на молитви. Тада Христос пошље на њих Духа светог, те он оснажи снагом божијом, умудри и научи, да могу свакојаке говоре говорити, тако, да би могли свакоме народу његовим језиком и говорити, казивати науку Христову и тако све више распрострањавати хришћаиство. Тог истог дана, одмах после изласка, из цркве, апостол је Петар сакупљеном народу говорио беседу, којом је доказао истинитост Христове науке тако дивно, да се је одмах 8000 незнабожаца, који су то слушали, покрстило и примило Христову науку. А одмах за тим, кад апостол Петар, помоћу божијом, пред црквом излечи једног богаља (сакатог), покрсти се опет до пет хиљада душа, који су то очима видели.

Од тога доба Христови апостоли разишли су се по целоме свету и свуда су причали о науци Христовој, те разне народе преводили из незнабоштва у нову хришћанску веру. Сви апостоли радили су одређени им посао са великом вољом и пожртвовањем, подносећи често пута и велике и грозне муке од разних незнабожачких народа и њихових старешина. Ја ћу вам причати понаособ о раду свих дванаест апостола Христових. Али за, то, што су од свију њих понајзнатнији св. апостоли Петар и Павле, причаћу вам прво о

њима. Свети апостол Петар је Јеврејин. Родио

је се у Галилеји, земљи у Азији, врло далекој од нас, а поименце у вароши Бит

аса бата га