Учитељ

6

самди. Пре нето што је постао апостол Христов звао се Симон, и био је брат првог ученика Христовог св. Андреје. Био је рибар, те је по језеру генезаретском рибу хватао. Једном приликом баш кад је Петар рибу ловио, прође туда са својим ученицима Христос. Кад угледа Петра заустави се и позне се разговарати с њим. Позна га одмах, да је то честит и добар 0век, много га заволи, па га за то најзад и позове, да и он пође са осталама с њим и да му буде, ако жели, ученик. Петар приставе одмах, остави мрежу своју, којом је рибу хватао, и пође за Исусом. И као апостол доцније био је Петар врло ваљан и добар и за то га Христос много заволи, па му предене и име и назове га Петром, које име на српском језику значи стена, камен.

Кад је видео, да је Петар врло чврсти постојан у вери, Христос му је једном приликом рекао: „Ти си Петар (т. ј. камен) и“ на том камену сазидаћу цркву моју“. Као вредан ученик, он је увек вшао са Христом и никуда се од њега није одвајао. Петар је био и у оној башти, где су дошли Пилатови војници са издајником Јудом, да Христа ухвате. Петар видећи шта ће да буде, извади нож из корица, јурне на нападаче и бранећи свог учитеља одсече уво једноме војнику. Тада му Христос заповеди, те Петар поврати свој нож у корице, а он се сам предаде војницима. А кад Христа ухватише и поведоше првосвештенику Кајафи, онда се и апостол Петар умеша у ону гомилу света, која пође за ухваћеним Христом и пратио га је до Кајафе. Но тамо почну му говорити, да га познају, и да је и он један од Христових апостола. Петар се тада три пут узастопце одрече, да он Христа и не познаје. Овим је учинио велику погрешку, за коју се доцније љуто кајао, те за то му Христос и опрости ту једну погрешку, јер је као свезнајући предвидео, да Петар у будуће никад тако што неће учинити. После Васкрсења, кад је се Христос с њим видео, рекао му је: „Џаси овце моје, паси јагањце

као и раније треба да поучава људе и народе његовој науци. И Петар је заиста тачно извршио ову заповест свог божанственог учитеља. Никад у будуће ни за длаку није отетупио од Христове науке, па је, најпосле, и живот свој, као и учнтељ му, за њу положио. Он је најпре проповедао у Јерусалиму и по околини, за тим је пролазио по целој Малој Азији и у Антијокији установио је хришћанску цркву, и ту је као јепископ (владика) управљао црквом седам година. После тога, проповедајући од места до места, пређе море, лође у Јевропу и сти:не најпосле у варош Рим у Италији.

Римским народом у то време управљао је један од најнечовечнијих владалаца по им-ну Нерон „Грозни“. Тај нечовечни владалац погубио је у оно време хиљадама људи, без сваке њихове кривице, Толико је имао вољу да пролива људску крв, да није од мача штедио ни најближе рођаке своје, Удавио је своју рођену матер, а после и жену. а за друге ни броја се не зна. А то је чинио све само због тога, што је сам у себи замишљао, да му сваки о глави ради. Па на кога је год помислио тако, он га је и убио. Нерон је био незнабожац, па је страшно мрзео и на хришћане и на све оне, који проповедају науку Христову. Тада баш у Риму и по околини поче апостол Петар проповедати спасоносну науку о царству небеском. Многи народ из Рима, и из целог римског царства долазаше да чује проповед апостолову. И сви, који слушаше његове проповеди, одмах се покрпрраваше, те се вера у Христа поче врло брзо међу Римљанима ширити. А сви, који се покрстише, жељаху, да им се чешће проповеда. Па п то им не би доста, него молише Марка, Џетровог друга и ученика, да им све проповедно Христу и написане остави. Апостол Петар сазнавши жељу Римљана дозволи, да Марко може исписати оно, што они желе. Тако тада Марко напише многе разне проповеди о Христу у једну књигу, која се прозове Јеванђеље, и апостол Џетар дозволи, да се може по сви-

моје“, напомињући му тиме, да и у будуће | ма хришћанским црквама читати. Нерон,