Учитељ

581

После три и по века робовања, српски народ у Србији прегнуо је ослобођењу од Турака. Прегаоду Бог помаже. Српски народ стресао је ропски јарам и почео је живети својим самосталним животом. После ослобођења одмах је отпочет рад на свима пољима народног напретка, па наравно и у просвети. Отпочето је опет подизање школа нарочито основних. Па где су подизате те школе, У то време управници српског народа руководили су се начелом народног предања. СОрпска школа пропојала је опет крај дркве и манастира, готово као што је то било и у старо време. Друкчије није могло ни бити. По народном предању држало се, да школа води своје порекло од цркве, и према томе држало би се за чудо какво, ако би се њих две раздвојиле. Осем народног предања, школа је у новије, као и у старо време, морала бити уз цркву или манастир још и с тога, што су то били заводи, из којих смо добијали „стручне“ наставнике. СО друге које страле нису се могли ни наћи.

Овом приликом не можемо се упуштати у разговор о томе, какве су биле те школе по њиховој ошштој вредности, а ва цељ нашега чланка није то ни потребно. Нама је било потребно да докажемо једно, а то је: да је сршска школа поникла у цркви и манастиру ; да је у њима и средством њит живела дуго времена, м да се с тога још ш дан даналињи држи, да је школа нешто нераздвојно од цркве. Ето то смо покушали да са ово неколико реди у напред покажемо, и то смо у кратко и показали.

Сад би био ред да покажемо, да ли

би у данашње доба требало, да су дрква и школа тако нераздвојно, као што су некад биле, Даље, да покажемо, колика би требала да је та њихова заједница ' Да ли би још и данас требало, да је наставник основне школе уједно и „чтец“ и „певчик“ црквени и попов' Том приликом требало би казати што год и о идењу деце у цркву “ О утицају тога идења на морал саме деце и на религиозно васпитање у школи! Не би требало изгубити из вида ни то, колико идење у цркву утиче у опште на рад самих наставника % Колико би се рад у школи унапредио у опште, кад би обавеза, идења, у цркву била удешена само са гледишта религиозно-васпитног, а не и са гледишта подмирења неке потребе црквене и олакшице попове% Узгред би могли разгледати у каквом односу данас стоји школа према цркви код других обравованијих народа ' итд.

Нама се чини, да би сада одговор на све ово био: „после боја копљем у трње“. О свему овоме што горе наведосмо, требало је разговарати пре нето што је утврђен закон о основним школама. У члану 52 тога закона каже се: „Учитељи су дужни у уркви певати недељом и празником“. Тим је речено све. Ми бисмо могли доказивати и доказати, да учитељ не би требало да је слуга попови „чтец“ у цркви,

"ми бисмо могли потврдити, као што је

два пут два четири, да је с религиознот васпитног гледишта штетно идење у цркву са децом сваког празника итд. али шта то све вреди. Пред позитивним законом падају сви докази, све донде, доле се он не измени. С

тога ми, за овај мах, нећемо ни троЖ у