Учитељ

МУ ~

одиста од тога зависи много; зависи судба, појединаца, и судба целог народа. Живот и напредак народни лежи нам у омладини, а васпитање омладине највећим је делом у власти и у рукама родитеља. Нико данас нема толико власти над децом, колико родитељи, ни школа ни држава ни Ико на свету. Само родитељи имају над својом децом релативно неограничену силу и власт, и с тога они могу начинити, ако не праве анђеле а оно бар добру децу и ПА будуће грађане.

После куће највећег утицаја у васпитању има околина. Ту долазе комшије, сродници и пријатељи.

Као год што се деца, док су мала, угледају у свему на родитеље и остале укућане, исто се тако угледају мало доцније на сроднике, пријатеље и осталу околину. Дете је и сувише пријемљиво и за зло и за добро, Ако и у кући и у околини, у којој се креће, види н чује само оно, што је добро, онда је то за њега у добри час. Дете још најрадије прима оно, што види и чује код друге деце на улици, и с тога одмах у почетку озбиљно ваља пазити с кимеће се дете дружити Ја сам ово питање о утицају околине на васпитање деце лодарнуо нарочито с тога, што мислим, да нема места где родитељи тако озбиљно морају пазити, с киме ће се њихова деца дружити, као што је то случај у нас у Београду. Ја сам за доказе узимао по неки пример, где је било могуће, а овде бих могао навести

довољно примера, како су добра деца, кад се друже са неваљалом, постала и сама неваљала, али су ти примери врло тугаљиве природе.

Ко воле, да се најпре промучи, а после да се рахатлучи, тај нека прати сваки корак свога детета, колико год му је више могуће, и кад год му је могуће.

Трећи Фактор у васпитању, то вам је школа. Школи је одиста задатак да васпитава и да поучава. Али питање је може ли се васпитавати у школи, у којој су нагомилани оволики предметир Може ли се мислити и говорити о васпитању онде, где наставник за 8—9 месеци има да савлада, једну огромну гомилу материјалар Да скратим сав говор, који би се могао отегнуги дуго и дуго, на ово неколико речи: Школа, која је уређена овако, како су уређене наше школе, може васпитавати само узгред по нешто, а никад јој то не може бити главна ствар.

Тако ја завршујем говор о овој малој али важној теми из поуке о васпитању. Чини ми се да сам додирнуо све оне најважније тачке, а то је довољно, за данашњу прилику. На свршетку говора, не могу а да вам, поштоване госпође и господо, од срца не заблагодарим на лепоме одзиву данашњој школској светковини, са жељом, да ова дечица, ради које се ми овако искупљамо, и ва. коју доста жртв)ујемо, изађу честити, људи на поноси дику нашу и наше отаџбине.

Предавање у || разреду основне школе.

О крајинском окруту.

Границе. Од југа граничи се окр. крајански, црноречким окр. Од југо-ист. Бугарском, а раздваја их река Тимок. Од ист. граничи се Влашком. Од сев. граничи се Банатом; од Влашке и од Баната одваја, овај окр. река Дунав. Од зад. граничи се окр. пожаревачким,

Срезови. Окр. крајински сачињавају 4 среза и то: срез крајински ; среска. канце-

Ларија му је у вар. Неготину ; грез брзопалатамчки ; среска канцеларија му је у вароши Пеготину. Срез кључки среска канцелдарија. му је у варошици Кладову. Орез поречко-речки, среска канцеларија тога среза је у варошици Д. Милановцу. Пропитивање из свега овога. Планине. Планине у окр. крајинском као и у окр. књажевачком, деде се на троје. Од окр. црноречког, с јуж. стр. у правцу