Учитељ

А а о РТ вон Њ ен

на сев, кроз цео окр. пружа се једна велика планина, али под разним именима, имена су им ова: Дељи Јован, Црни врг Мироч пи Штрбац. Друга велика планина, пружа се у истом правцу од југа на сев. такође под развим именима: међу њима највеће су: Лишковац и Стб. Трећа такође велика, лл. пружа се у истом правцу од југа на сев. — као и оне две; и она има разна имена, међу њима највеће су Бабино малцило и Гавран. Гавран је према, Столу, са зап. стр. (на мапи није записат). Ова трећа пл. је на заџ. на граници између окр. крајинског и пожаревачког. Све ове планине покривене су гором, осим Стола, он је остао без горе, јер је гора у њему много исечена. У овим планинама има највише букве и границе. Од животиња опих истих којих има и у осталим планинама, разне дивље животиње, међу њима и медведа има, доста.

Равнице. Као што се и џа мапи види, цео зал. крај овог окр. је брдовит, али није баш са свим без равница, и у њему има малих равница; а цео ист. крај овог окр. крајинског је равница. Највећа је од свију равница, — неготинска равница, у ћошку између Тимока и Дунава; и на сев-ист. око Кладова, у оном савијутку (кључу) Дунава, кључка равница. Осим ових највећих има још по малих равница. Све ове равнице су много плодне, у њима најбоље роди кукурув, а и друга жита врло добро роде. Цео окр. више је брдовит но раван.

Пропитивање.

Реке. У окр. крајинском највећа је она погранична река Дунав. Дунав је много голема река за то по њој плове лађе. Због тога што све планине у окр. крајинском допиру баш до самог Дунава, корито му је све кршевито и уско, тесно, и због тога је туда и вода много брза. Кад је преко године велика суша, те вода омали, не могу поред овог окр. Дунавом да плове велике лађе, него само мале, јер је ту Дунав најплићи, а најплићи је за то, што је оздо крш, па не може да вода сама ископа дубље корито.

После Дунава највећа је река Тимок, који долази из окр. дрноречког. Тимок утиче у

Дунав, Он је граница између Бугарске и Србије. Текући поред овог окр. Тимок је много мањи од Дунава, па за то по њему не плове лађе.

Осим Тимока Дунав има много уточица у овом окр. а највећа је Поречка река, која, извире између Стола и Лишковца. Она има, 4 изворне речице, које имају свака за се име, а међу њима највећа је Шашка, па пошто се оне све саставе, — али не на једно место, — зову се једним именом Поречка река.

После поречке реке, највећа уточица Дунава јесте Земна. Тече у истом правцу.

У окр. крајинском извире и река Пек, Пек има два крака; један се зове ИМ. Пек. који извире непод пл. Бабиног машила, па протиче између ње ни Гаврана. Други крак зове се Б. Пек, он извире из планине црног врха (у окр. пожарев.) Кад се обе ове реке |М. и В. Пек) споје — саставе зову се после једним именом Пек, Пек носи песлк у коме има злата. М. и В. Пек пониру у земљу. Која оно још река има лва крака с два имена, а после једно име као ово Пекр Која још река понирер Која још носи злато у пескуг Осим Пека у овом окр. носи у песку злато још и Јасиковска река која утиче у Тимок.

Осим ових река, има у овом окр. две ве-

лике баре, једна је око вар. Неготина, она,

је много велика; а друга јејужно од Кла-

дова, а мања, је од неготинске. Пропитивање.

Местопис. У окр. крајинском највећа је варош Неготин, Ова варош је опкољена оном великом баром, испарења из те баре, — што постају кад труне трава у Бој, и

кад она опадне (усане) те се земља нао-_

коло суши — кваре ваздух, те је за то Неготин доста нездраво место. У Неготину

сада има окр. начелство, и окр. сул,ту је

канц. ср. крајинскоги брзопаланачког, у њему има пошта и телеграф више муш, и жен' осн. школа, има, две цркве ; у Неготину има гимнавија од 4 разр. као и у Пироту, ту седи владика: Шта је то владикар У Неготин се увози из Влашке много соли, па ту сб после разносе трговци по другим окрузима.

Бр лата ман СУ

8 5 4 У 5 3 4 ј | 20 5