Учитељ

чином не сме шкодити ни своме ни туђему здрављу. У школама учи наша. младеж класе и врсте. камења, биљака, и животиња са њиховим свима знацима, и особинама, али о човечијем телу и његовим органима и о радњи тих органа, не учи и не зна готово ништа. У новије време почело се и у нас обраћати мало више пажње, и у законодавству и у штампи, на чување здравља, али публика показује за то врло мало интереса, јер је врло мало позната са важношћу саме ствари. Сваки лекар рећи ће вам да је најбоље срество противу сваке болести, да се не чини оно што болест проузроковати може. Готово сви људи (од здравих родитеља) могли би бити здрави, али они не знају како им ваља живети, па да одрже здравље. Кад наступе зле последице од неумесног и рђавог начина живота, онда се људи чуде од куда то, и не могу да се начуде како. не могу да поврате здравље са неколико стакала медецине и неколике кутије прашкова. Онда се

они често љуте како лекар не може да он

да им помогне, а и не знаду, не може отклонити оне узроке болести, воји су дошли услед неумешног начина живота. Школа мора одбацити у природним наукама некакве бескрајне системе, које су поједини људи склапали како су умели и хтели. Она се мора обзирати више на језгро саме науке. Нарочито је у Вишој женској школи потребно да се што тачније изуче најнужноје ствари, из Физиологије, те да ученице сазнаду шта поједине органе може очувати, а шта им опет шкодити. Колико људи и жена могу се сачувати од тоЛико страшних болова само ако знаду,

| како су зуби конструисани, шта им шкоди и чиме се могу здрави одржати ! Колико је то добит, ако се зна, како треба чувати косу, тај драгоцени украс на човечијој глави! Како је мало оних, који имају јасне представе о сваривању, о справљању крви у организму, о крвотоку, о радњи плућа, а већо радњи | мозга и нерава и да не говоримо. На против баш толико њих живе како стигну и праве опите са својим органима, инезнајући шта су они ни какви су, нити шта они трпе кад се живи против природним животом. Или на прилику у нашим се школама учи Линеов и Декандолов систем, и друге такве ствари, а не зна се, како човек може да види, како може очувати очи да су му здраве, због чега се мишићи уморе, и опет се одморе, какве су последице од дугог седења (особито кад под нотама нема подлоге) са привијеним тру-

пом и т. Д.

да родитеље су врло тугаљиве 60| лести код мале деце. Мала деца не | умеју лекару казати, шта им је, нити | лекар уме ставити дијагнозу. Њему | остаје једно једино средство да запита матер, шта она зна о детињој болести Али кад и мати не зна, на шта ваља да пази, које знаке болести да запази ит. д. онда лекару није вајде ни на њу да се обраћа, и мора да препише лек на срећу. С тога девојчице Више женске школе треба да се бар у главноме упознаду са дечијим болестима.

Но баш и кад не би увели у обзир ову практичну потребу чувања здравља, опет је изучавање физиологије и антропологије једна врло интересантна ' настава, која јако утиче на дух уче-