Учитељ

208

је по тој методи, Па и ако је Буквар написат по здруженој методи наставе читања и писања, тек има код нас у довољном броју учитеља који ту наставу руководе одвојено, па је и почињу с писањем речи. Они држе да при настава писања не треба да ради код деце мишљење, нити је баш потребно с тога што сматрају наставу писања као просту игру и лак посао за дечије витке и прилагодљиве ручице.

До душе и такви радници на пољу наставе писања достижу тражени успех, а тиме мисле да су постигли праву цељ. Али кад се обрати мало јача пажња на стечену способност по овоме начину, и кад се аналише та способност, видиће се одмах да код деце нема темељитости у томе, нема оне благодетне идеје која и даље пробуђује, развија и још боље утемељава ту способност. А како ће и бити те идеје кад се ишло противно општем и освештаном начелу: „од тростога сложеноме“, већ се радило сагласно противном начелу: „04 сложенога к простоме“. Овакве раднике ваља упутити занаџијама ма кога заната да их они науче поступности, т. ј. да им покажу начин како они обучавају своје почетнике — шегрте у своме послу. Да ди столар почиње одма да обучава шегрта прављењем стола, а ковач прављењем секире, раоника итд. или с другим чим.

Опште је, и доста је давнашње педатошко правило за наставу у 1. разр. код свију народа, да се најпре отпочиње повлачењем црта. Тада нема ни помена о писању писмена. (во опште правидо треба и код нас сваки наставник 1. разр. да пригрли к свом

срцу и да по њему развија наставу писања. Било је овоме начелу при овој настави доста противника и код Француза и Немаца, али само дотле док није опробано и док се није и на практици многих трудбеника птризнало као спасавајуће. Па кад је то тако за што и ми да се не оканемо но вазда да ватамо странпутице, и да се толико мучимо и трудимо око тога посла за то што радимо по изврнутом — неприродном начелу. Зар није и то истина да у основној школи мора наставом да влада најпре метод, па после тек ученици да управљају наставом. Ова правила нису изашла из пера онога човека који седи између четири дувара за столом који је покривен зеленом чохом ; њих је створило искуство. Па чега онда имамо да се плашимо ' Као десетогодишњи учитељ радио сам у подељеним и неподељеним разредима и стекао сам довољно искуства поред осталога и у настави писања у 1. разреду. За то сам и узео смелост да мојим колегама изнесем то моје искуство, па ако им штогод не помогне и не расветли коју партију, држим насигурно да им неће ни одмоћи, јер их неће одвести на странпутицу. Њихово је, хоће ли примити то као добро или не, тек свакојако ја бих молио да опробају, а без тога да не одбаце.

1. Материјал.

Да би се цељ наставе писања достигла нуждан је материјал. У свима школама, па и у нашим, употребљује се овај материјал за писање : таблице и артија Како је то једини материјал за писање то и наставу можемо