Учитељ

О ДОЖАЋЕШМ ВАСЛИТАВАЊУ ДЕПЕ

(ОВРШЕТАК).

Као што напоменух, родитељска, је дужност да очувају здравље своје деце и да, их навикну, да га и сама цене и чувају; да навикавају децу на поштење, руководећи њихове поступке не ВН им да ма у чему буду непоштена; да и дају моступно знања нужног и па ног им за свакидашњи живот; да вежбају и спремају за користан КЕ у животу: и најпосле, да буде у њима осећања за све оно, што је, корисно, добро и лепо — А у томе се ето управо и састоји све васпитавање, па и васпитавање у кући, тако звано домаће васпитавање. Главни су задаци васпитавању, дакле, усавршавање васпитаника у здрављу, поштењу, знању, корисноме раду и у лепим осећањима. Тих пет главних задатака своде се и на мање задатака, који оцет свих тих пет обухватају а то је; усавршавање васпитаника телесно, душевно и морално.

Кад би се над децом у кући вршили сви ови залаци онако као што треба, онда бин наша деца далеко боља и напреднија била и у погледу ФИЗИЧКОМ и у погледу умном и моралном. Тада би било много мање самовољника, јогуница и непослушника у кући: незналица и лењштина у школи; неваљалаца, и коцкара по улицама итд. Па сљедствено томе било би мање и неваљалих, непоштених и у опште покварених грађана.

Домаће васпитавање деце мпого је важније п претежније и од школског васпитавања. Јер се ово друго наслања на оно прво. Школско васпитавање није ништа друго до наставак домаћег васпитавања. Те према томе је домаће васпитавање темељ школскоме васпитавању. С тога, и треба сву пажњу на-њ обратити. Јер ако је темељ добар, онда ће и зграда, бити добра. А ако је темељ рђав, онда ће и зграда бити несигурна, и увек ће се страховати од њенога пада.

Ако су деца добила рђаво, недовољно и погрешно домаће васпитавање, онда ће им тешко помоћи и школа и учитељ и сва педагошка средства. Далеко је боље, да дете и не добије никакво домаће васпитавање, но да добије бог зна колико погрешног домаћег васпитавање. Јер је „навика једна мука, а одвика две,“

Пре неколико десетина година рекао је један чувени педагог ово: ,„...Ми смо врло вични, да врло рано отпочнемо припитомљавање животиња, и у време, кад су оне врло младе, да их научимо за службу, за коју ће нам некад требати. Само код створова којима ми сами живот дајемо, пренебрегавамо ову нужну околност. Ми најпре нашу децу размазимо и тада гајимо будаласту наду, да из њих треба да постану лобри људи.“

На жалост овај Факат и данас постоји. Јер се на нашу децу врдо мала, узгредна брита обраћа. Та колико има само школских зграда, које су далеко горе не од кафана, него од штала. Има и таквих школских зграда у којима људи увиђавни не би ни своју стоку држали, а некмо ли децу.

(С тога, родитељи, обратите мало већу пажњу на школе и на вашу децу. На ту узданицу народну. Употробите све своје силе и моћи, те подајте деци потребно им домаће васпитавање и уредно их школујте, па ће вам онда деца бити и бољи н уреднији ђаци и вреднији раднници и честитији гргђани. 5

Можда ће на ово многа госпа помислити, ако не и рећи: „Па овај од нас много тражи. То је немогуће све извршити итд.“ Одговарам одмах, да дојиста много тражим, но није немогуће извршити, то што тражим. Треба само воље, заузимљивости. и труда, па ће се све постићи. Само би се онда госпе многе, ако не све, мало мање комотизирале и проводиле време у беспослицама или готово беспослицама. Свака жена,

#