Учитељ

168

чим је пристала да буде жена, тиме је већ примила и тешко материнско бреме, које мора до своје смрти носити, ако хоће да буде права, честита мати. Свакој истинској мајци треба да лежи све и сва у својој деци. Она треба у њима да тражи, па ће и наћи, и забаве и задовољства и свега, што јој треба. У овоме тешкоме али и племенитоме материнскоме послу дужни су и оцеви да свима силама суделују. А не да, их се своја деца ништа не тичу, пада их стављају на бригу п чување самим матерама, као што млоги раде.

Кад буду родитељи брижљиво и савесно вршили све поменуте задатке васпитавања и кад њихова деца буду непрестано под паметним и уместним надзором, онда ће постепено почети нестајати разних дечијих неваљалстава. Недовољан уместан надзор над децом ведики је узрок њихове покварености. Отуда је то, да су ђаци ван школе доста лошег владања, и понашања. Она се тада налазе као на некој раскрсници, п0што су остала и без учитељског и без родитељског надзора. Дакле, тој дечијој покварености није узрок оскудица учетељске строгости, као што неки погрешно мисле, већ никакав надзор над децом од стране родитеља. Родитељи морају свакога тренутка да знају где им је дете, с Киме се дружи, с чиме се занима итд. ако хоћеју да им не буде морално покварено.

Чешће ће се пута чути од ког ђачког родитеља оваке не умесне примедбе: Море, учо, ти си сувише благ према твојим ученицима. Треба да си строжији, па да их мало више и оштрије кажњаваш. Ја се сећам, примећује ђачки родитељ даље, тог и тог учитеља — каже му и име — како беше строг,

па богме он бијаше а не фаљаше се, па су |

га се и ђаци веома бојали; дрктаху пред њим и одмах бегаху испред њега чим га спазе итд. итд. А тебе се твоји ђаци не боје и не плаше.

Ја. сам на овако неумесне примедбе одго--

варао, а и сад ЗОдговарам: да ме се моји

ђаци зајиста не плаше, нити ја тражим |

од њих да ме се плаше. Ја тражим од њих да буду у свакоме погледу уљуднии

и уредни. Тражим, да буду такви не за то, што ме се боје и плаше, но што је добро да такви буду и што тако треба. Даље ја тражим, да сваки ученик врши своје дужности у свему. И то оџет не тражим, да чине за то, што ме се боје и плаше, већ за то, што имје то нужно и потребно.

Признајем, да нисам сувише строг према мојим ученицима, јер држим, да се батинама и сувишним казнама медведи и друге животиње доведу у ред, па и ту су у доцније време штедљивији, а. деца се васпитавају примером, упућивањем и навикавањем да раде само опо што је потребно и корисно а да се клоне свега онога, што неваља и што им не доликује.

Што се тиче опог „старог доба“, када су учитељи били млого строжији, јер су своје ученике и батинади и кода су њихови ђаци пред њима дрктали од страха, имам, да приметим, да се и ја тога злоглаеног доба добро сећам, јер сам га у неколико и својом кожом осетио. И ја бих желео, да се то доба никад више не поврата. Част и поштовање ондашњим учитељима, пошто пису томе они криви, већ су криве околпости и прилике у којима су се они спремали за тај посао, и уопште све оно што је онда утицало, да настава буде онаква.

При свем том, што се данас ђаци не плаше учитеља и што не дркћу пред њима, ја смело тврдим, да су данашњи ђаци куд и камо у сваком погледу измакли испред ондашњих ђака. Само истина што не дрвећу од страха. У томе су ондашњи ђаци били у пренмућству.

Даље, односно ђачког понашања и владања имам, да напоменем још ово: Њихово је полашање н владање у школи у присуству свог наставника не може красније бити. Ту вам је ред и тишина у највећој мери. Сваки је на своме месту, сваки ради свој посао и све јена свом месту и у реду. Никаквог нереда, безобразлука, свађе итд. нема , сем обичних ређих ђачких иступа, бев којих не може бити ни школе ни ђака. Ето, таква су вам деца у школи, где су под надзором и упутством учитељевим. Но

пасата а ДА ал