Учитељ

456

Дакле, први темељ, који би разумна мати имала да поставља, у души своје нејаке дечице, то су све добре навике ц склоности. Негујући све оно што је добро, она би клонила од деце свако јогунство, ћудљивост, самовољу и т. д. гледећи, да сваком приликом усађује у душу свога васпитника добро семе знања и васпитања Ну, не само то, него јоши још много више. Промеримо само време од 8"година, што га мати на расположењу има, обучавајући своју децу, и замислимо, не би ли било грешно, да мати ништа не допринесе, душевном капиталу свога сина или своје ћерке!2 Не би ли било још грешније: да га изведе на површину, доведе до по пута, и онако слабо неразвијено да га пусти међу покварену већ децу, која ће му моћи допринети један несрећни део судбине његове.

У времену од 8 година, добра и савесна мати у кући својој имала би за задатак: да утврди основни правац бар моралнога васпитања и душевног образовања. Прилике да га употребљује на, срећу дечију даје јој само време у сваком моменту. Дете се у овоме добу година непрестано игра. Игра језа њега у овоме времену од неоцењене важности, те би за то разумна мати, пазећи једино на дете џ играчке, могла у неколико одговорити потреби моралног и адушевног образовања. дечијег.

Упутиала би дете на поредак, када би му после сваког играња заповедала, да играчке оставља у извесном реду и на извесно место Овим путем, ишло би се и на то, да се детету омили и сама играчка и рад око ње — игра, те да му она у првом реду заузме највећн део времена! Осим тога, што би се овим путем у детету укоренила једна добра и племенита навика, која ће доцније, са. многим другим таквим навикама, условити једну добру црту детињег карактера, још би се, поред те навике, развијали полако и иоступно: разум, памћење и добра нарав. Кад би мати нешто знала 9 природном развићу дружевности, она би упућивала своје дете да се пгра са децом себи равном, имајући на уму овде две страри, које много вреде: Доба старости и једнакост образовања.

На игри, пре него на икојем занимању детињем, порађају се: Завист, мрзост, себичност или користољубље, а то би паметна мати одмах требала да примети, те да стане на пут развићу тих опасних порока и да у место њих развије врлине: љубав, доброту, правду, слогу, постојанство, дружељубље и т. п. Ето види се јасно Колико много пружају игре, не само телесном гајењу, већ и много јаче души. «Па, кад би знаде за то мајке Српске, гледале би да ово дивно средство, која сама природа деци њиховој пружа, на добро своје п своје деце употребе“.