Учитељ

5 165

али ако родитељи не поклањају потребну и озбиљну пажњу истим оценама (што се врло често дешава) онда споменута Форма пооштравања губи своју самосталну важност, (мисе овде не дотичемо случајева, у којима се оцене јављају као казна за ученикову неисправност). С ове тачке гледишта треба се врло пажљиво користити оценама као и сваком похвалом.

Само оне ученике треба удостојити одличија, који се из целе разредне групе одликују у примерном владању и учењу. Школским је одличијама смер да задовоље учениково осећање части, јер правилно подржавање и пооштравања овог дечјег осећања врло је важно у васпитном погледу. Али у овом случају захтева се од наставника особита. вештина за психолошко анализирање дечијих осећања, помоћу кога може прецизно разликовати законске захтеве осећања части и егоистичке захтеве славољубља. У овом анализирању наставник треба да је врло пажљив и чим примети да код неког ученика одличије изазива славољубље,) одмах га треба истог лишити.

Кад је ученик ревностан у испуњавању својих обавеза, онда је од наставникове стране најумесније, а за ученика најкорисније ако му поручи посао, који непосредно потпомаже школски рад и самог наставника. Али у овом случају треба пазити да споменуте поруке не прелазе границу механичког помагања учитељу. Ако исте поруке прелазе границу, т. ј., кад се ученику дају поруке чисто дисциплинарне природе, усљед којих се вољан узвик јавља с правом дисциплинатора пред непажљивијим и слабпјим ученицима, онда, је сасвим очигледно да ће се и на овом месту појавити оне жалосне појаве, које смо видели код неправилног школског надзора.

»Код частољубивог школског типа, похвале, одличија и награде сачињавају највеће задовољотво. Ученик таквог типа званичном позитуром посматра све који га окружавају и теши се њиховом слабошћу п неучтивошћу.“ Лестафтђ. Школљнне типк, стр: 206