Учитељ

325 њене покретне узроке ни за историјске особе, које тако далеко стоје изван његове сфере. Њена су градива у шкоди највише чисто дјело памћења и немају за дјецу моћ образовања. Ради практичких циљева не могу се градива наравски никако изоставити, али ћемо их довести на праву мјеру и предавати нешто другим начином него до сад, ако педагогија о томе дође до јасности, које врсте морају бити она историјска градива, што ће на дјечији идејални круг утицати оживљавајући и оплођавајући, Али и за такав наставни предмет не постоји упуство, које би, на психолошким знањима, стојећи, давало мигове за доиста педагошко обрађивање.

Циљ земљописне наставе у народној школи могу само у томе наћи, да она дјечији поглед продужује с човјека на човјечанстао, од грудве на земљу. Како је природа састављена изван домовине, како људи по другим странама живе, што они раде и извршују, како је састављен њихов материјални живот, какве обичаје и навике имају, како се код њих изражава религијозни нагон и слично — то су питања, чији одговор налази дјечији интерес и проширује дјечије пресуђивање. Ради сухопарног градива за памћење, које је састављено у небројеним упуствима и које се може лако побити, нема употреба времена и снаге дечије, коју захтјева данашња земљописна настава, никакво оправдање. Све градиво знања мора унапређавати духовну снагу. Гдје пак лежи елеменат, који образује дух при учењу земљописних имена на памет2г Шта пак има дијете од туд, кад поједине земље може из главе нацртати, куда циља та у новије доба изнађена и слављена метода цртањаг Онога, што дух оптерећује, има доста, али мало онога, што дух храни.

И настава у природним наунама у језику труде се још често, да пробуде дечији пнтерес на сухој паши. Ту се сецира и класиФицира, као кад би имали да образујемо стручњаке, али за ћилим ливада, који се у најближној близини пружа, често немамо очију. Дијете још нема чуло за системе, Оно пе треба да испитује природне објекте, него да их посматра, а односно природних појава, не треба да доказује, него да учи схваћати. У матерњем језику не треба дијете настављати по аналогији латинске граматике, него га, треба привикнути, вјежбати и увести у душевни садржај језика. Чини ми се, да ове двије дисциплине још-не нађоше прави пут, да своја научна градива преокрену у образовање елемената за, дечији дух. ;

Ја пак нећу никако да кажем, да се у школи у опће може радити без памћења. Али што више расту научна градива, тим је више дужност школе, да исте прегледа и све више и виша да ол