Учитељ

510 МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДБЕ

збунили. па нити би стекли више знања, нити би научили да боље мисле. а тиме би се омашио главни циљ овога предмета. Међу тим, п ми смо на једном месту раније казали, да ученици треба упоредо с упознавањем околног земљишта, да упознају и цео живот на томе земљишту и још у оној вези, у којој тај живот у истини стоји са земљиштем. Како ће се, сад, та два захтева сложити у раду, у самој пракси: ;

Још штетније би утицало на умпи развитак ученика, ако би се учитељ, при упознавању прир. предмета и појава, упуштао, да даје последња и паучна тумачења о развитку и међусобном односу појединих биљака. животиња, минерала и појава. То ученици овога разреда не би могли разумети. те би такав рад био и бескорисан п врло неспосан за ученике. А међу тим, захтева се. да се све то упозна пи проучи у свези, и баш тек танким учењем у ученика се развија мишљење. Како се могу сложити ова два захтева; Да нису они један другом противуречни ;

Према томе, да би се одредило и знало како ваља овај предмет предавати у ЈГ. раз. осн. школе. треба најпре рашчистити три питања :

[) о којим ће се прир. предметима и појавама предавати;

9) у колико ће се. у коме обиму ж облику то чинити, и

3) како то треба изводити.

Прво је одређено «Програмом». Сем ових прир предмета,

о којима се немиповно мора с ученицима говорити. да би они.

упознали разне пољске радове у разна годишња времена и промене у природи. овде спада и по неколико јединака из 300логије, Ботанике и Минералогије, и неколико физичких појава, које треба ученици овога разреда опширније да упознаду и са већим објашњењем Уз то још долази вода у разним својим агрегатним стањима, с чиме је свезано и упознавање неких појава, те ученици треба да упознају још и водену пару. маглу, робу, кишу, снег и лед.

Но толико је обележено само у «Програму“ за «познавање места и околине», а у истини учитељ има из овога предмета најмање десет пута толико материјала да обради и савлада. Јер, скоро на сваком месту, у читанци за овај разред. ученик наилази на имена нли описе природних предмета и појава, које су му врло мало, а често нису ни мало познате. А правило је, да ученик ништа не чита, зашта није припремљен, да може разумети. И према томе, да би се предавао српски језик како ваља, и да би читање било с разумевањем, морају се увек таки

изразп и објашњавати. Објаснити неки израз, неку реч, то значи |

дати треставу (садржину; о ономе, што се речју означује. Међу