Учитељ

190 - УЛОГА У ВАСПИТАЊУ

школа. — „Образовати поколење значи образовати народ; то је наша девиза, то је оно што од наших школа ствара установу драгу за све и свету за све“, вели пастор Нашан код Лабулеја. —

Напоменувши овако мимогред о важности васпитања и школе, потребно ће бити да се зауставимо мало на самој одредби васпитања. Употребљавајући термин „васпитање“ немогућно је појмити га у уском смислу вештине, која Формира физичку и моралну страну човечју; ту је потребно разумети и „наставу“, — снагу која Формира умне подобности, јер равнотежа тога трога и чини нормалнога човека.

Разумети под васпитањем само образовање осећања и характера. значило би појмити га непотпуно“, вели Бенеке. „Зар оно нема, слично настави, такође у виду развијање подобности осећања, посматрања, рада, естетичкога поимања, расуђивања, оштроумља а најпосле и телесне снаге п окретности 2“

Пре свега, васпитна је вештина, и то вештина тим тежа, што је треба промењивати не на мртву материју, него на живе организме, бескрајно разнолике међу собом, по душевним особинама, по спољашњим утецајима и по претходним задацима. У опште, како вели Бенеке, предмет је васпитања најсавршенији — човек. Ето, за што ни у једној области човечијега знања нема тако разноликих теорија, као у педагогици. Одредба ове вештине објашњава се самим циљевима васпитања. —

Поредећи мишљење о том питању, која су изнели Шварц, Најмајер, Розенхранц, Динтер, Бенеке и др. познати педагози, морамо доћи до уверења, да се задаћа васпитања састоји у самознаном утецају једнога лица на друго с тим, да би се воља, разум и осећање овога последњега развили у најсавршенији облик: тј. да би се воља путем слободе могла и хтела органски бесвесно упућивати к свему, што је добро и одбијати од свега што је рђаво; да би ум усвојио знања, која га могу изоштрити у опште, која су подобна да учине да буде здрав користани задовољан ; да би се осећање обогатило естетичким представама и добило живу осетљивост према свему лепом, и даби у звуцима, облицима, бојама и сликама могло наћи ненецрпан извор · виших наслада. —

Херберт Спенсер с њему својственом тачношћу и јасношћу овако одређује задатке васпитања: „Ошшти задатак, у коме се сливају сви остали специјални задаци, састоје се у том, да човек уме да руководи својим поступцима у свима сФерама рада и у свима могућним приликама; да зна, како треба неговати своје тело, како развијати свој ум, како треба вршити своје послове, како васпитавати своју децу, како ће бити добар