Учитељ

136 ИДЕАЛНО ПРЕДАВАЊЕ

везе са предавањем, ваља бити врло пажљив, јер се она, врло често и постављају са предумишљајем, да се предавање омете или учитељ изигра.

У већини случајева та питања потичу поводом нечега, што се у разреду збило и ничу природно и логично, показујући собом прве знакове, да се почела будити тежња, да се оно што се збива на предавању доведе у свезу са животом који нас окружује, а ту је баш тежњу учитељ дужан развајати (; 6, 7, 8 и 9). Ако предавач и не може по гдекад да погоди врло сложену комбинацију мисли, која. ниче у уму детињем, те због тога му не може увек помоћи да се у њој разабере — ипак, може, ако је колико било на свом месту предавач, готово увек користити датим му олучајем, да као што горе поменусмо, учини изузетак. Врло су штетне у предавању дасадне паузе које долазе отуда, што ученици не одговарају на питање учитељево; једно или два таква питања, праћена општим ћутањем, па прекида она невидљива, свеза, која везује учитеља и ученике, и он губи власт над разредом. И у том је случају готово увек крив учитељ: ако деца не одговарају с тога што не ће, чине кривицу која нам показује да ту нити има дисциплине нити поштовања према учитељу; а ако они не могу да одговоре, значи да је учитељ погрешио, јер је задао врло тешко питање. То се може поправити помоћу помоћних, споредних питања, која наводе на решење првога, која пошто се она исцрпу, мора бити наглашено и изнова у првобитном облику задано. Ништа није горе, него на силу извлачити од деце оно, што она не знају како треба. Све прилике у школи тако су одређенога и једноставнога карактера, тако несличне са оним што је ван школе, да _ све што нарушава у њој обичан ред узима увећане размере, те оне, што се у обичном животу и не опажа, у школи је читав догађај. И за то пас, који на улици залаје (или тако слична ситница) изазива, у разреду неуздржив смех и т. д. То се избећи не може, а и није потребно; нека