Учитељ

336 МОЗАК И ДУША

~

зиних двадесет и седам духовних дарова. Речју интелигенција означујемо целокупан збир свесних духовних радња, које се завршују логичким мишљењем. Ако ове радње раставимо у њихове елементе, то нам преостају осећаји и прелставе од простијег или заплетенијег строја. Ови осећаји и представе могу и бити на неки начин у мозгу локаловани, као што морају бити и звук и светлост у неколико локаловани у нашим спољашњим чулним органима, да бисмо их могли осетити, — али да "се онај општи појам интелигенције, у ком је тек на“мом властитом рефлексијом уједињено заплетено комешање представа, ма на ком месту отеловљен находи, то је мисао, која се никако не да извести. Када се најзад сви живци телесних органа удружују у средишном органу, то се може слутити, да је мозак у неку руку огледало целога тела, да дакле и овде постоји подела рада, која одговара различитој функцији телесних органа. | Ови погледи, и ако се чине тако лако схватљиви, јављаху се тек поступно под утицајем опште структурне · слике, коју нам је открило микроскопско изучавање склопа у мозга. Поново се отпоче примењивати Физиологијски експерименат (а помотња су му средства међутим многоструко поправљена), и заиста и пође за руком, да се докаже локаловање појединих Фукција у можданој кори. Прво су пронађена ограничена места, која се чине, да су у најближем односу са телесним покретима; томе су следовала и слична посматрања за поједине чулне осећаје. Патологијска је анатомије брзо обладала “задобивеним погледима. И ту се и опет показа, како је много и много лакше изнаћи чињенице, када је прво пажња управљена на одређена питања. Десетинама је година рашчлањиван мозак узетих и од живаца бдлесних и ништа се није нашло (изузимајући она с почетка још непоуздана посматрања о средишном говорном органу), што би било кадро, да нам расветли питање .