Учитељ

344 ВАСПИТАЊЕ И НАСЛЕЂЕ

дете, рођено усред разврата, буде одјек своје срелдинег

Ваља одати правду Галу да је у пркос предрасулама свога времена, добро уочио и доказао, да су подобности у једнака исте врсте по све различитога ступња. и да је та разноликост подобности, склоности, карактера, општа појава у свима редовима створова, независно од васпитања. Тако међу домаћим животињама, ловачки керови не показују сви једнаку утанчаност мириса, једнаку вештину гоњења дивљачи, исту поузданост у заустављању пред ловом; овчарски пси немају ни приближно сви једнаке нагоне; коњи тркачи исте расе разликују се брзином, коњи за теглење јачином. То исто важи и о дивљим животињама. Тице певачице имају, наравно, свака глас своје врсте, али је у сваке друкша вештина, боја гласа, јачина, умиљатост певања. Рлеташи иде тако далеко, да запажа и међу коњима и псима тупоглаве, махните и луде.

Што се тиче човека, неколики одабрани примери биће довољни да докажу улогу урођености (која је махом само наслеђе), и да пресеку сва непотпуна објашњења помоћу васпитања. Ваља се само сетити како је Даламбер, дете нахоче, одгајено од сиромашне удовице једнога стаклара, без средстава, савета, гањано ругањем своје помајке, својих другова, свога учитеља, непоколебљиво ишао својим путем, не клонувши, и постао у двадесет четвртој години чланом Академије наука, што беше тек почетак његове славе. Замислите да га је за рана увела у чувени салон свој, где се скупљаху толики умни људи, ла је упућено од тих у питања научна, да је изоштрен њиховим разговорима. тада не би противници наслеђа оклевали да виде у његову генију производ васпитања његова. Биографије већине славних људи сведоче, да је утицај васпитања на њих био некад ништаван, некад шкодљив, а понајчешће незнатан. Кад се узму на око велике војсковође, код ко-