Учитељ

РРА

540 · · мазак и ДУША

што су ту на недопуштен начин помешана два становишта, од којих свако има своје оправдање, али су уједно од различите вредности по наше Филозофско схватање света.

О свему, што је у искуству дато, можемо судити. са становишта спољашњега или унутрашњег искуства. На првом су становишту природне науке, на другом Филозофска наука о сазнању. Пошто ова полази од необоривог става, да спољашње искуство мора ући у нашу свест, дакле унутрашњим искуством постати, то тражи да пронађе, у колико је наше схватање природе одређено од наше властите духовне природе. Природне пак науке узимају спољашње искуство као објективно дато иапстрахују сасвим при његову истраживању духовне догађаје, из којих је постало наше схватање природе. МетаФизичар, који души одређује седиште у телу, меша оба ова становишта међусобно. Полазећи од унутрашњег искуства, које нам показује општи склад наших духовних делатности, сматра он душу с правом као једноставно биће. Али без права преноси он тада тај појам одмах на спољашње искуство, правећи од душе прост, недељиви објекали, атом, који за разлику од Физикалнога атома обично лонадот назива. Већ је Лајбниц код својих монада упозорио на то, да их не смемо замислити просторне, па ни као тачку у простору, и последници су његови то и одржали. Али монада ипак „зато остаје одуховљени атом. Јер откуда би иначе имала. своју особину апсолутне једноставности 2 Наше је унутрашње искуство једноставно, али у највећем степену сложено. И тек та објектом постала и по узору најједноставнијих објеката, што се замислити могу, атома, замишљена душа има ону метафизичку једноставност. И довођењем у однос са осталим сличним бићима постаје она просторним објектом међу другим објектима, па ма се како озбиљно уверавало, да међу свим тим односима не треса замишљати ништа просторно, пошто је про-

+