Учитељ

МОЗАК И ДУША 531

као што је „ићи,“ неће се тако лако изгубити јер нема представе, која би у свим случајевима примене те речи могла ступити на њезино место, пошто ми реч „ићи“. примењујемо на сва могућна жива бића, па шта више и на сасвим безличне ствари под најразличнијим условима. | -

Психологијско тумачење доводи дакле ове појаве у склад, који је у главном појмљив. А какву би слику требали да замислимо о структури мозга, ако пристанемо уз гледиште физиолога, који локалују представе2 Јасно је, да неће бити довољно ако одредимо различите области за слике речи слике писма, представе покрета. и појмове, но ћемо сваку ту област морати поделити и на округе, и узети јелан за узвике, други за именице, трећи за глаголе и четврти за речице. И према томе би свако пртио собом у глави не само речник но и граматику, а притом би се могла десити та чудновата околност, да неколико листа тог живог граматичног речника нестану не само сами за себе, но увек још и тада, када се остали изгубе, да ишчезну с њима заједно.

Јасно је, да се не може одржати претпоставка, која тако апсурдном извођењу води. И погрешка њезина није баш тако ни скривена; то је она стара заблуда Френологијског локаловања у новом облику: са једном радњом нашега духа поступа се као са каквим чулним предметом, који је смештен гдеу простору и који се са неком врстом персоналне самосталности одржава према себи равнима. Френологија је са вештачким појмовима, којима се ми служимо, да бисмо средили унутрашње искуство, поступила као са реалним предметима; новија пак Физиологија мозга објектује представе, које су природна испољавања радње наше свести. Једно је исто тако немогућно, као и друго. Ми имамо пуно основа претпоставити да појави у нашем мозгу прате наше осећајс и предста"ве. Али да свака представа у ма којој живчаној ћелијици