Учитељ

564. ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

сиромашнији сталеж може чему поучити и у чему уживати. Сем тога се од времена на време по многим местима држе јавна предавања, организују приступне друштвене и јавне библиотеке, оснивају археолошки и етнографски музеји, техничке и уметничке изложбе и т. д.

У целом овом покрету на прво место по својој важности треб» истаћи недељне школе.

„7 седамдесетим годинама у Русији је било свега две приватне недељив школе. У осамдесетим годинама почео им је број расти, али је опет за то остао незнатан до друге половине 1888 г. када је никао цео покрет у корист отварања приватних недељних школа. Данас их има већ неколико десетина, а број учитеља и учитељица који у њима раде достигао је до 800. И тај покрет сваким даном све то више јача, проничући из престоначких и гу. бернијских градова и у разна друга и забачена места“.

После недељних школа заслужују, по својој важности помена Друштва за установљавање читања за народ подешених. „Где год су се овака читања установљавали, свуда су имала велики успех. Број слушалаца је свуда брзо растао. Тако, на пример, по извештају астраханске комисије за народна читања, види се, да је, за време прошлога деценијума, астрахансва читања посетило 115.000 људи, а годишње је број посетилаца порастао од 5.000 до 17.000“.

Који хоће боље да се увери о корисности ових читања и да се упозна са њиховом организацијом, наћи може доста лепих података у књизи г. Р. Кошутића „Писма из Петрограда“. Ми ћемо овде навести само један интерссантан факт, који лепо сведочи о љубави, са којом ову установу прихватају сами радници, а њима је она поглавито и намењена.

У корист ових читања за народ давао се у Костроми концерат. Пошто ниву могли сами доћи, радници из једне Фабрике скупе тога дана између себе малу суму (33 рубље) и пошљу је приређивачком одбору заједно с писмом, у коме су казујући зашто им није могућно посетити концерат, изражавали жељу да колико мођу и сами помогну овом по народ и њих саме корисном делу.

Осим ових читања почели су одбори по неким варошима у недељне и празничне дане приређивати књижевно-музичке вечери и јутра са програмом, у који су улазили: свирање различних музичких комада, певање песама, читање одломака из дела најбољих руских и страних писаца итд.