Учитељ

!

МОЗАК И ДУША 588

нути т. ј. дејство учинити узроком, а узрок дејством. Тако изводи тег са извесне висине дејство покрета, којим се тег исте величине може попети на исту висину. Јасно је, да о таковој еквиваленцији између наших представа и Физиологијских појава, што их прате, не може бити говора. Као дејства ових, могу се јавити само такове појаве, које су такођер Физичке. Само је тако могућан онај у себи сасвим затворени узрочни склад природе, који находи свој најпотпунији израз у закону о одржању снаге. Овај би закон био прекинут свугде, где се год телесним узроком изводи духовно дејство. Па и природњак, који се за своје поље истраживања с правом држи становишта, да нама представљани свет има своју реалност, независну од наших представа, може поставити само паралељизаљ духовних догађаја и Физиологијских, који их прате. Такав паралелизам обухвата претпоставку да и појаве духовнога живота стојеу исто тако потпуној узрочној вези као и појаве телесне природе, — али управо с тога, што се овде ради о двема у себи затвореним узрочним везама, не може ни бити прелаза из једне у лругу. Задаци се психологије обрћу прво законитости унутрашњега догађања. Али како склад представа у нашој свести свугде указује на услове, који су ван свести, који дакле не могу ни бити датиу облику духовних догађаја, то ће психологија не ретко бити принуђена, да се поврати Физиологијском истраживању, да би поставила — где се чини, да је узрочна веза унутрашњих искустава прекинута — бар паралелну им везу Физичких догађаја. У тој намери узима психологија чулних опажаја у помоћ физиологију чулних органа и у отприлике истом смислу ће се морати и наук о покретима представа у свести обзирати на Физиологију мозга.

Управо овде, где се више не ради о почецима духовнога живота, који се отимају контроли наше свести,