Учитељ

МОЗАК И ДУША 585

И овом је напоменом уједно одређена и граница, до које расветљење Физиологијских Функција мозга може нашем схватању духовних лелатности предвиђајући користити. Ми имамо пуно основа примити, да су исто тако као што је код постојања наших представа њихова чулна садржина везана за чулни опажај, у опште везани и чулни саставни делови наше духовне делатности за чулне, дакле Физичке догађаје. Свако нам дубље искуство потврђује то правило, а ниједно се не коси с њиме. Али исто тако немамо ослонца, да је оно, што у нашем унутрашњем искуству даје облик оној чулној садржини, што је по логичним и етичким нормама везује, ма за који оделити Физички догађај везано, У нашим судовима и закључцима, у нашим естетичким и моралним чуствима сочива све на чулној основи што. припада области чулне представе; Важан је дабогме овај чулни део нашега духовног живота, јер се ниједан духовни производ не може без њега замислити : и најапстрактнији се појам може у нашој свести одржати само у облику чулне представе, која је у нашем мишљењу заступник појма; и највиша као и најнижа наша чуства и тежње потребују чулно градиво, на ком се развијају и испољују. Али, да духовно обличје тога чулног градива вежемо такође за Физиологијске догађаје не само да немамо ниједног мотива, но смо уједно лишени и могућности учинити очигледним, како да склад процеса у мозгу садржава у себи принулни основ,

ла се представе, њиме праћене вежу у облику једно-

га суда, или побуде наше естетичко допадање. Извес- | но, да се у мени не може јавити мисао „бело није пр“ но“ а да се представе белога и црнога не дотакну моје свести, па било као пролазне слике сећања, и за ове слике неће недостати Физиологијски логађај што. их прати; али духовна делатност што поређује што ве-