Учитељ

МОЗАК И ДУША 590

Али се наша душа не садржи само од те чулне садржине представа, но управо везе и обличја представа, које наше мишљење изводи, сматрамо ми нарочито као делатност душину. Још се дакле тим Физиологијским претресањем не решава проблем, о коме се нарочито Филозофија толико бави. И кад би наше знање о локаловању делатности мозга било још много тачније но што је већ данас, то бисмо ипак у пркос тому сумњајући стајали пред старим питањем: где је седиште душе Покушајмо, не да на ово питање одговоримо, но изнађемо, с којим се правом оно може постављати и у колико се сме ишчекивати одговор.

Из овога,што смо до сада видели, чини нам се као природан последак, да се локаловањем можданих Функција питање о седишту душе решава супротно уобичајеним гледиштима. Где би се и могла тражити подесна тачка за узајамна дејства између душе и тела, када се узајмна дејства изводе готово на свима местима у мозгу. Зар нисмо тим“околностима принуђени, да сматрамо цео мозак или бар целокупну мождану кору као поприште душевних догађаја 2

Ну ипак би било преухитрено, кад бисмо себи замислили, да таковим закључком можемо ма на који начин побити становиште, што га популарна метафизика заступа у оваким питањима. Дабогме, да су оне Физиологијске споредне представе Декартове, по којима се сви живци стичу у мозак, да би ту на душу утицали и од душе утиске примали — и не узимајући у обзир њихове Физиологијске тешкоће, — тумачењем физиологије мозга потиснуте у пеповрат. Али је већ Лајбниц дао картезијевеском схватању облик, у коме је од нашег завременог психологијског знања доста независно. Душа, неприступна ФизЗИчЧНИМ